Zvučno putovanje bendova Tuber i Wolfram


U četvrtak je u klubu Fabrika bio kvalitetan koncert dve grupe. Domaće snage činila je grupa Wolfram iz Novog Sada, a glavni izvodjač večeri je bio Tuber, grupa koja dolazi sa grčkog ostrva Krit.U prosečno popunjenom prostoru SKCNS Fabrike, koncertno veče je otvorio sastav Volfram. Svima dobro poznati, kako u Novom Sadu, tako i u celoj Srbiji, ova grupa je izvela svoj autorski opus. U osnovi težak i opori, često spor stoner pravac uz veliku slobodu eksperimentisanja i improvizovanja efektima i zvukovima, ovo je bend kome se svakako smeši svetla budućnost. Razlog tome je što su oni, možda najzvučnije ime ovog, ne toliko često sviranog žanra u Srbiji, što su dali svoj pečat i neku svoju autentičnost i što imaju armiju svoje publike, koja je i ovaj nastup od sat vremena pomno ispratila. Da daleko idu u slobodama dokaz je i prilično smeo i hrabar poduhvat mešanja izvorne muzike i pevanja, sa teškim gitarskim zvukom. Ženski vokal je ovde bez greške, nekome se bez sumnje ovo i sviđa ali mešanje dva dijametralno suprotna i udaljena žanra je rizičan poduhvat i često prelazi granice dobrog ukusa.


Nakon Volframa, na scenu se popeo Tjuber. Oni nisu prvi put u Novom Sadu. Svirali su na Egzitu prošle godine pred, nažalost, malobrojnom publikom u, nažalost, neadekvatnom terminu (predvečernjem). Međutim i ta svirka je dala čvrst argument i želju za ponovnim dolaskom na njihov koncert. Povod za to je promocija njihovog četvrtog studijskog albuma Out of the Blue. Promocija je bila u pravom smislu reči, jer je dve trećine koncerta proteklo u izvođenju kompozicija sa novog albuma. Ovaj album je nešto mekši od prethodnih, uz više elektronskih zvukova i semplova a nešto manje distorzije, ali i pored toga, ono što je zajedničko za sve pesme to je nestvaran i izuzetan kvalitet zvuka i produkcije. Instrumentali su dugo svirani tj koliko god je vremena bilo potrebno da se tema zaokruži, iznese i ispriča muzikom. Neke autentične gitarske solo deonice nisu karakteristične za ovu grupu, ali umesto toga svako je imao svoju ulogu i svoj „tekst“. Kvalitet zvuka je bio na zavidnom nivou te se svaki ton jasno čuo, a opet je bilo dovoljno glasno. Koncert je kulminirao, pa su na kraju izvedene kompozicije sa ranijih albuma uz snažan i glasan gitarski krešendo koji je mirnu publiku naterao na delirijum. Na bis su izašli brzo i odsvirali još jednu kompoziciju i time okončali ovo izuzetno zvučno putovanje između pustinjskih i kosmičkih prostranstava.

Nepisano je pravilo da se najbolje stvari dešavaju iznenada i neplanirano, pa tako je svakako odličan koncert u večeri između dva radna dana teško očekivan ali itekako moguć.

  • Foto: Nemanja Đorđević
(Visited 35 times, 1 visits today)