Whitesnake na Tašmajdanu – grmljavina, kiša i hard rok


Možda bi ovu priču trebalo započeti od kraja koncerta kada je priroda rešila da se sjedini sa muzikom i sve to iskali u centru Beograda, na legendarnom Tašmajdanu, ali ako pratimo neki ustaljeni redosled, daćemo malo vremena i prostora onome što je prethodilo.

Whitesnake, peti put u Srbiji za 13 godina. Impozantne brojke, svih 5 koncerata su bili rasprodati i ne postoji velika filozofija i matematika, jednostavno je, ljudi vole Whitesnake, a njihova popularnost ne jenjava od prošlih vremena.

Ulogu nekoga ko otvara koncert ili što se nezahvalnim nazivom zove predgrupa, dobio je Nikola Pejaković Kolja  i njegovi Grobovlasnici koji su imali pola sata da pokažu svoj rok, soul, džez i fank opus. Dobro poznat svima i uvek zanimljiv i uzbudljiv. Pola sata je bilo dovoljno za najveće hitove.

Tašmajdan jeste legendarni pojam u Beogradu, kao i istomeni stadion, ali ono što je simptomatično za ovaj prostor, to je loš zvuk na koncertima tj određena nemogućnost da se on podesi. Prvih nekoliko pesama Whitesnake-a je bilo nejasno i bučno, ali su se stvari do kraja poboljšale.

Koncert je počeo na vreme, a prva pesma je bila „Bad Boys“, žestoko i brzo, nastavljeno je sa starim i velikim hitovima „Slide It In“, „Love Ain’t No Stranger“, a prva pesma sa novog albuma Flash & Blood bila je  ,,Hey You (You Make Me Rock)”, a odsvirane su još dve ,,Trouble Is Your Middle Name” I ,,Shut Up & Kiss Me“. Ovo je inače trinaesti album i uz vrlo dobru produkciju predstavlja hard & heavy zvuk nabijen prepoznatljivom „strašću“ Whitesnake-a.

Tri nove pesme i ostalo hitovi koje je srpska publika imala prilike da sluša na svih 5 koncerata, „Ain’t No Love in the Heart of the City“, „Give Me All Your Love“, „Is This Love“. Gitaristi Reb Bič ( Reb Beach) i Džoel Hoekstra (Joel Hoekstra) su imali svoju solo tačku, koja nije bila preterano interesantna, ali su svakako pokazali svoje umeće. Takođe, jedini stari član grupe, bubnjar Tomi Aldridž (Tommy Aldridge) je svirao svoj prepoznatljivi solo, koji je ovog puta bio nešto kraći nego uobičajeno.

Here I Go Again“ i naslućivao se kraj koncerta uskoro. Posle nešto više od sat vremena krenuli su prvi taktovi i Koverdejlov prodoran vokal na početku pesme „Still Of The Night“. U tom trenutku se vetar pojačava, grmljavina kreće kao i izuzetno obilan i snažan pljusak. U ovoj situaciji bi svi napustili binu usled opasnosti od groma i kiše, ali onda je usledilo nešto što ovaj koncert svrstava u antologijske koncerte na našim prostorima. Koverdejl i ekipa su odbili da napuste binu, jasno dajući doznanja tehničarima da nastavljaju da sviraju iako je bina i svi na njoj bili već dobro natopljeni. Deo publike se sklonio pod suncobrane i nadstrešnice ali je velika većina ostala igrajući svojevrsni rokerski ples na kiši. Ovo nije bila nepogoda već nešto što je ovaj koncert učinilo većim. Činilo se kao da je grmljavina bila usklađena gruvom pesme, a vetar i kiša su bili tu da oboje pesmu noći.

Na naučenih par rečenica na srpskom Dejvid Koverdejl (David Coverdale) stari znanac i miljenik srpske publike, zahvalio se svima, što je značio kraj koncerta bez „Fool For Your Loving“ i „Soldier Of Fortune“, ali se čini da te pesme nikome nisu falile, energije je bilo mnogo.

Na kraju, odgovarajući naziv za ovaj koncert u Beogradu, na ovoj turneji bio bi Flash, Blood and Rain.

Foto: Danko Strahinić

(Visited 205 times, 1 visits today)