Uz žice koje bude mrak – Nina Romić i Marissa Nadler u Studiju M


nina_romic_01U petak, 19. aprila, u legendarnom novosadskom Studiju M, dogodilo se još jedno nezaboravno muzičko veče. Bilo je to jedno od najprijatnijih iznenađenja u ovogodišnjoj koncertnoj ponudi. Svetlucale su zvezde: Nina Romić i Marisa Nadler (Marissa Nadler).

Od 21:15 min. naspram nas na bini, stajala je lepa Nina Romić, prepoznatljiva mlada zagrebačka kantautorka, i za početak nam se predstavila pesmom „U mom malom mraku“.
Sama na velikoj pozornici, već prvim taktovima oduševila je publiku… 

„kako sam zalupila sinoć vratima
moja mala soba dugo je i tiho drhtala“

Na sledećoj pesmi “Pismo”,  priključili su joj se izvanredni Fred (Frederic Lanz) za klavijaturama i harmonikom i Ivana Lulić, prateći vokal.

„il’ možda ne voliš me gledat u oči, pa zato i pišeš“

Treća pesma koju su izveli bila je pesma „Vožnja”. Prelepi zvuci klavijatura, gotovo čarobno oslikavali su ljubav, meku i laganu poput sna…

„ti sediš ispred mene, sa crnom kosom vidim ti teme…
ti trepćeš blizu mene“

Nakon pesme o tramvaju ljubavi, usledila je pesma “Bicikl”, u kojoj nam Nina peva o svom gradu, o željama, seti, peva o ljubavi.- tako mirno, pomirljivo. Njen senzibilitet i njene note kao da plele su se u naše emocije.
 
                                               „naslonjen na moj, bio je naslonjen na moj“

U pesmi „Kraj mene“, džez imrovizacija i Ninin glas preplitali su se poput nemirnih nijansi vetrova i daljina…

                                               „kada nisi tu, sve su stvari iste, bez oblika,
                                                          svaki dan je predug I bez slika”

Nakon toga usledila je pesma posvećena Ani Brnardić„Ptica“.  

„Tako je lako biti ptica, nebom leteti i na more sleteti“

Sedma pesma koju je ovaj fantastični trio izveo započela je zvucima harmonike, koji su nas na gotovo spiritualni način uveli u odaje „Tajne“

„Odlazim do manastira
I palim svijeću.
Iza plota sabor breza na gluhom jeziku“
 

Nina je svoj nastup završila pesmom “Opet“, a mi se nadamo da ćemo se uskoro opet sresti sa njom na najavljenom Regionalnom festivalu autorske muzike Poezika, koji će se održati u Novom Sadu, 7. i 8. juna u Kulturnom centru. Prisustvo na obe koncertne večeri biće besplatno.

„i opet, opet, opet, opet, opet  je tama…i sve si bliže meni ali ipak sam sama“

Kratki mrak. A onda na bini su zasijale dve male sobne lampe i na sceni se pojavila dream-folk kantautorka iz Bostona Marisa Nadler. Ona, poput šumske vile.

Čuti njen glas uživo bilo je poput gledanja u dijamant. Njeno sanjanjerenje po žicama je gotovo opipljivo.

Prva pesma kojom nam se predstavila bila je ”Fifty Five Falls“. Esencija melanholije koja se širila terala je da sklopite oči…

„Oh, there she lies
Gently close her eyes
Oh, there she lies
Gently close her eyes
Oh, down she lies“

Nakon nje, tihe note dopirale su duboko  – „Summer of Love is Over“:

„Summer of love is over. And I drew your name on a piece of paper and I froze it away…“

A onda „Ghost and Lovers“. Pevala ju je sama prošlost, duhovi koji prilaze jedan drugome u zagrljaj…

„Ghosts and lovers, they will haunt you for awhile
From the stars and from the sheets and ground
From the ground “

Pre nego što nas je zahvatio talas emocija koje su plovile šapatom uz četvrtu po redu pesmu „Your Heart is a Twisted Vine“, Marisa je sa publikom pomalo stidljivim obraćanjem podelila svoje oduševljenje kako izgledom naše zemlje, tako i ljudima koji su je okružili. I šarmantno: „Drago mi je što me slušate.

Usledila je pesma „Dying Breed“ , u kojoj boje objašnjavaju…i opisuju Frenka. 

“Red is the color of memory
Blue is the way to green…
Yellow the color of your skin
Black was the color of your hair …”

Šesta pesma bila je njen originalni spoj čuvenih „Tecumseh Valley’ i „I’m on Fire“, a nakon nje usledila je „Thinking of You“, koja je možda i njena najpoznatija pesma. Nju je ovom prilikom posvetila jednom od organizatora – Darku.

„Thinking of you
All through the morning
I’m thinking of you
All through the evening
I’m thinking of you„

Naredne pesme koje je izvela bile su “Yellow Lights“ i „Wrecking Ball Company„.

Aplauzi se nisu štedeli tokom cele večeri.- bili su poput buđenja iz čudesnih snova…

„Diamond Heart“ posebno je oduševila publiku. Čuili su se zvuci oduševljenja već na samu najavu iste.

„And oh, my lonely diamond heart,
It misses you so well.
And oh, my lonely diamond heart,
It misses you, oh well„

Ona se gotovo neprimetno nadovezala na Koenovu (Leonard Cohen) “Famous Blue Raincoat“, a dok je Marisa  menjala štim na gitari, i pričala nam o svojoj prošlosti i svojim mračnim fazama, teška žica je pukla. Srećom, ubrzo se Ninina gitara našla u Marisinim rukama.

Oprostila se od nas uz pesme „Mr. John Lee Revisited“ i „Daisy, where did you go?“.

A mi, mi se nismo oprostili od nje još dugo te noći. Poneo je svako od nas po jednu Marisu poput lampe da obasjava puteve u mraku.

Duhovni balovi poput ovog se čuvaju u očima i koracima.

(Visited 52 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone