Uriah Heep u Beogradu – snaga, melodičnost, klasika


U okviru promocije 25. studijskog albuma Living the Dream, rok legende Uriah Heep su opet posetile Srbiju. Ovo nije njihov prvi koncert na ovim prostorima, daleko od toga. Samo na prostoru Srbije (tadašnje Jugoslavije) su svirali u više gradova, kao što su Beograd, Novi Sad i Zaječar. Svaki njihov koncert je za pamćenje, svaki njihov koncert ovde je bio propraćen armijom obožavaoca, pa tako i ovaj poslednji u Sava centru 5. febraura.

Možda prostor Sava centra i nije pogodan za hard i hevi koncerte kakav je ovaj koncert bio, ali sa druge strane, upravo ovaj prostor više spaja umetnike na bini i publiku, što će naročito biti vidljivo na samom kraju koncerta.

Kao što je pomenuto, ovaj koncert je bio promocija aktuelnog albuma koji je spojio tradicionalnu notu i melodičnost Uriah Heep-a i modernog hevi zvuka i gruva, pa na momente podseća na opus power metal grupa. Postava u kojoj je osnivač i gitarista Mik Boks (Mick Box) jedini od samog početka grupe, harizmatični pevač Berni Šo (Bernie Shaw) i klavijaturista Fil Lanzon (Phil Lanzon), obojica su 33 godine u grupi i „podmladak“ basista Dejvi Rimer (Davey Rimmer) i bubnjar Rasel Gilbruk (Russell Gilbrook) su balansirali između starih i novih pesama ali dajući akcenat ipak novim pesmama, što je i dobro da ih publika primi.

Tako je koncert posle simfoničnog intra započeo jakom kanonadom bubnjeva i pesmom koja otvara album „Grazed by Heaven“ i to je bio moćan, glasan i snažan uvod u koncert. Već na prvoj pesmi se videlo šta je to Uriah Heep 21. veka. „Return To Fantasy“ koji je usledio je bio povratak u 1975. godinu i u klasični Uraih Heep sa jedinstvenim Dejvidom Bajronom (David Byron) kao pevačem, ali treba odmah reći da je sve stare klasične hitove iz sedamdesetih, Šo otpevao veoma ubedljivo, u skladu sa svojim (velikim) vokalnim rasponom, ne želeći da improvizuje kako ne bi promenio stari sjaj.

Sa novog albuma su svirali još naslovnu „Living the Dream“, „Take Away My Soul“, „Knocking at My Door“, poluakustičnu baladu „Waters Flowin’“ i „Rocks in the Road“. Oštra distorzija i uvek prisutne orgulje, jak i stabilan ritam su obeležeje svake pesme a prateći vokali na ionako moćan glavni vokal doprinose raskoši njihovog hard roka.

Sava centar nije bio ispunjen do poslednjeg mesta, karte su se prodavale do samog početka koncerta, a u publici su preovladavale „sede glave“ strpljivo čekajući ono što će uslediti u poslednjem delu. Šo je pozvao publiku da slobodno ustane sa svojih mesta  i priđe bliže bini. Broj ljudi koji su ustali se povećavao a i bilo je razloga. Prvi je bila pesma „Rainbow Demon“ još jedno obeležje njihovog klasičnog, melodičnog perioda, zatim „Gipsy“ i gotovo desetominutna verzija „Look at Yourself“ u okviru koje je bend održao i mali džem sešn. Uz objašnjenje Boksa da je nastala iz tri kompozicije, vrhunac koncerta je činila čuvena „July Morning“ na kojoj je većina prisutnih držala mobilne telefone, snimajući prepoznatljive harmonije ove pesme. Akustična gitara na bini je značila „Lady in Black“ koju je čitava sala pevala.

Grupa se na kratko povukla sa bine, ali bilo je jasno da nema povlačenja bez bar jedne pesme na bis, naravno globalnog rok hita „Easy Livin’“, a za drugu, opredelili su se za „Sunrise“, takođe jedna među hitovima.

Na samom kraju koncerta dolazi taj trenutak prisnosti između izvođača i publike, gde je publika slobodno  prilazila članovima benda i slikala se sa njima, a najviše sa, očekivano, Mikom Boksom. Kada se sve sabere i oduzme, Sava centar jeste bio pogodan prostor za ovaj koncert.

Još jedan dolazak rok legendi je zadovoljio sve. I one mlađe koji su slušali priče svojih roditelja kako se nekada sviralo i te roditelje koji su došli da se podsete kako se nekada sviralo i kako njihova mladost zvuči danas, osvežena, zaoštrena, visoko producirana  i snažna.

Foto: Danko Strahinić

(Visited 88 times, 1 visits today)