Teške boje Gorana Bareta, frontmena benda Majke


Goran Bare i MajkeGoran Bare je hrvatski muzičar, osnivač i pevač benda Majke. Bend je nastao 1984. godine i nakon višegodišnje pauze 2011. godine izdali su novi album „Teške boje“.
Pred nama je vikend tokom kojeg će Bare sa svojim bendom Majke održati dva koncerta u Srbiji, jedan u Novom Sadu, drugi u Beogradu. Razgovarali smo sa frontmenom Majki o dosadašnjoj karijeri, velikom uspehu poslednjeg albuma, daljim planovima, kao i o situaciji na rock ‘n’ roll sceni na području bivše Jugoslavije.

Rocksvirke: Za Porin si imao ukupno 11 nominacija. Rezultat je šest Porina. Da li si očekivao takav uspeh sa ovim albumom i pesmom “Teške boje”?

Goran Bare: Pa pravo da ti kažem kad smo radili taj album, nisam očekivao ništa. Očekivao sam da napravim album sa kojim ću ja biti zadovoljan, ali eto na moju sreću se dogodilo onako najbolje što se moglo dogoditi i eto i fino nam je sad za to. Al’ inače mi kad radimo ploče ne razmišljamo o nagradama, o tome da li će taj album biti ovakav ili onakav, jednostavno ne radimo ništa programatski, ništa specijalno za nekoga ili za nešto, nego radimo ono što mislimo da je dobro. E sad, što su to ljudi prihvatili, to je uticaj neke druge sile ili nečega drugoga. Ja sam jako zadovoljan.

Goran Bare i Majke - Teške boje/Porin

Rocksvirke: Nakon 13 godina pauze Majke su izdale album. Znamo da si u međuvremenu radio i sa Plaćenicima i samostalno. Da li sada možemo očekivati novi materijal sa manjom pauzom?

Goran Bare: U svakom slučaju. Sad ulazimo u studio već krajem godine, jel imamo jako puno materijala tako da bilo bi bezveze da se to ne iskoristi, tako da ćemo ući u studio negde krajem godine. Pa ono ako je sad 2012. godina, 2013. se može očekivati novi album Majki.

Rocksvirke: Šta se dešava sa tvojim solo projektom?

Goran Bare: Da, ali mislim da jednostavno imamo toliko posla da ne možemo uraditi dva albuma u isto vreme. Odlučio sam se za ovu soluciju, zato što jednostavno mislim da je to ispravna odluka.

Goran Bare

Rocksvirke: Devedestih ste baš bili hiperproduktivni, 5 albuma je izdato. Da li je to vreme nudilo više inspiracije za stvaranje pesama?

Goran Bare: Ma nije, nego jednostavno život nosi neke svoje uobičajene probleme i tako da mi koji radimo pop ili rock muziku, nismo ništa drugačiji od ljudi koji žive normalan život, rade u nekim tvornicama, trgovinama. Život nosi probleme, neko završi u bolnici, neko ovo, neko ono. Uglavnom eto jednostavno dogodi se tako malo žešća pauza, i to je to. Ja sam polovinom prošlog desetljeća, od 2001-2006. godine napravio tri albuma samostalno, onda smo napravili 2008. godine „Unplugged“ i sad napokon jedan autorski album izdali prošle godine. Kažem još jednom, mi smo isto ljudi, dogodile su se neke stvari koje su ono, neko je vamo, neko je tamo, ali sad smo napokon svi na broju, svi zadovoljni, puni ideja i to treba iskoristiti. Možete očekivati nešto na godinu, 2013. možete očekivati nešto novo.

Rocksvirke: U petak svirate u Novom Sadu, a u subotu u Beogradu. Da li od reakcije publike zavisi koliko se često vraćate u neko mesto da svirate?

Goran Bare: Pa ne. Jednostavno radi se o tome da li se negde može svirati ili ne. Mi jednostavno ne možemo uticati, jebi ga, ovaj rat je doneo što je doneo. Znači sad smo postali svi svako svoja država i sad svi drkaju kako hoće. I sad ako bi ja htio negde ić, jednostavno ne mogu, nego ako mi se tamo omogući svirka ja tamo idem. Meni ne predstavlja nikakav problem da li je to Novi Sad, Skoplje, Titograd, Budva ili šta ja znam neki grad. Jednostavno to su ti birokratske granice, neki zakoni. To je jedina zapleta, sve je ostalo normalno kao prije.

Goran Bare i Majke - Teške boje

Rocksvirke: Album „Teške boje“ je postigao neverovatan uspeh u regiji, kao i Srbiji…Odavno se takav hit nije pojavio, da li ste svesni kakve istoimena pesma izaziva reakcije među publikom?

Goran Bare: Pa pazi da ti kažem ne znam ništa. Mislim znam da ljudi jednostavno to prihvaćaju onako kako prihvaćaju. Kako mi radimo? Mi radimo od početka svoje karijere na ovaj način. Znači mi jednostavno izvedemo svoj šou, kom se svidi svidi, kom se ne svidi, ne svidi i to je to. A sad mislim ovo što se dogodilo sa ovim albumom, ja uopće ne znam, znam da je veliki uspeh bio tu u Hrvatskoj. Kad čujem da je i u Srbiji jako slušano i u Vojvodini, Crnoj Gori, Bosni, Sloveniji, uglavnom to mi je veliko zadovoljstvo i ja sam jednostavno 25 godina života proveo u zemlji gde sam tu slobodno putovao, a zadnjih 20 živimo kao nekakvi ono susjedi. A ok, mislim to mi je drago. Jedva čekam da dođem ponovo u Novi Sad, ponovo u Beograd i da će tek tad ljudi napokon videti kako Majke zvuče kad praše samostalan bend mimo festivala i da napokon shvate ko smo i šta smo.

RockSvirke: Rekli ste u nekim ranijim intervjuima da mnoge bendove na ovdašnjoj sceni ne doživljavate kao istinske rokenrol bendove. Da li ste primetili neki novi bend na vašoj i našoj sceni koji bi se mogao poistovetiti sa vašim doimanjem roka?

Goran Bare: Ovako, već sam nekim novinama u Srbiji odgovorio, pošto imam kablovsku/satelitsku, pa gledam RTS. Gledao sam nekakav šou, to ide jednom tjedno ili jednom mjesečno, ne znam kako. Video sam neke nove bendove koji zaista dobro zvuče i vidim da momci zaista znaju šta rade, i momci i devojke. Ali to recimo nisam video kod nas u Hrvatskoj, niti u Sloveniji, niti u Bosni. U Bosni zapravo da, u Bosni ima dobrih sastava ali mi je jako iznenadila živahnost beogradske i novosadske scene. Tako da, eto jednostavno veselim se tome što negdje ljudi ipak sviraju rokenrol i što to rade na po meni ispravan način.

Rocksvirke: Na CMC televiziji, imate svoj talk-show „B Strana“. Kakav je osećaj nalaziti se u toj ulozi, u ulozi onog koji ispituje?

Goran Bare: Ta emisija je kao prvo zaista jedan veliki eksperiment, koja se pokazala vrlo uspešnim. I ne znam vjerojatno će se to i nastaviti, u stvari videćemo, ne želim ništa prejudicirati, ali kažem u to sam ušao ovako čisto iz radoznalosti i volim raditi. Jer ja, najgore kad ne radim, onda je belaj, onda pravim probleme. Zaposli me i nema problema.

Goran Bare

Rocksvirke: Zdenko Franjić i Aleksandar Dragaš su uticali na vašu karijeru. Da li smatrate da je potrebno još takvih ljudi u rokenrolu?

Goran Bare: U svakom slučaju. Mislim bilo bi lijepo da ih ima više, ali nažalost sve ih je manje. Možda i postoje. Pravo da ti kažem, ja nemam ni kompjuter, niti gledam tv, tu i tamo pogledam. Ta energija 80-ih i početka 90-ih, koja je nažalost bila prekinuta tim krvoločnim ratom je neponovljiva i žao mi je jako što se to prekinulo al’ mislim da nije bilo prekinuto tim ratom da bi to izraslo u jednu fantastičnu rokenrol scenu. Međutim, šta se dogodilo, vratit ne možemo vrijeme. Idemo dalje, i šta bude bude. Na meni je da prašim sve, na ljudima koji razmišljaju kao Aleksandar Dragaš i Zdenko Franjić da rade svoje, ako mogu, ako imaju energije i ljubavi prema tome. I to je to. Prvenstveno je potrebna ljubav, ako nešto voliš više od života onda to radiš i u takvim uvjetima u kojim sam ja radio, i kad si beskućnik i kad jednostavno radiš samo da bi bio na sceni, a ne da bi nešto pojeo. Zato je potrebna zaista žestoka ljubav prema tome što radiš, ako nemaš ljubavi bolje da se time ne baviš i ostaviti to ili zaposliti se negde u firmi ili tražiti negde posao vani.

Rocksvirke: Nedavno smo u rukama držali biografiju o Springsteenu “Tajfun zvani Bruce” domaćeg autora Dragana Todorovića. Postoji li indicija da neko nešto slično napiše o tebi?

Goran Bare: Već je bilo pokušaja, mislim da su pokušali barem jedno 5-6 raznih novinara od mene dobiti nekakvu biografiju/saglasnost. I još su bili potaknuti Nives Celzijus, koja je bila ultra popularna knjiga ovde u Hrvatskoj, pa su pokušali verovatno napraviti nešto tako, zaraditi neku pinklu. Međutim, ja smatram da još nisam rekao sve, da još ima vremena za to. Kad dođe vrijeme, verovatno će biti u godina neka biografija ili šta ja znam.

Rocksvirke: Tvoje pesme toliku težinu imaju, da bi se slobodno mogle naći kao obavezna lektira u školi? Razmišljaš li o nekoj knjizi pesama?

Goran Bare: Pa i za to sam imao također ponude. I o tome razmišljam jer imam puno pjesama koje nisu na albumima. Ja inače radim poeziju pa onda će verovatno biti tako nešto.

Goran Bare

Rocksvirke: Reci nam ko je od pisaca uticao na tebe po pitanju pisanja pesama/poezije?

Goran Bare: Šarl Bodler, on je moj, što bi se reklo večiti izvor inspiracije. Znači, samo čitajte Bodlera vi koji ste romantične prirode, vi koji niste nemojte se u to upuštat. Čitajte, šta ja znam, Majakovskog ili Ćopića. Uglavnom nekog čitajte. Šarl Bodler je moj večiti idol i tako će ostati do kraja života.

Rocksvirke: Možete li za kraj da izdvojite nekoliko svojih omiljenih stihova?

Goran Bare: Moji omiljeni stihovi? Možda da imam neku knjigu bi ti pročitao, ne pamtim to. Ne, ne. Izvini, ali zaista ne mogu odgovoriti na to pitanje. Moja memorija nije toliko fascinatna da bi ja zapamtio neke stihove. Ja čak moje pjesme moram čitat na koncertu. Imam puno problema sa tim, sa pamćenjem. Nemoj se ljutiti.

Hvala, živeli

  • Autor: Kompletna redakcija sajta
  • Foto: Šomen Photos, Boris Šćitar, Boris Kovačev
(Visited 53 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone