Supernatural ‘09 – 20.000 tinejdžera, studentarije, metalaca, repera, mama&tata…


Mogla je to da bude još jedna nedelja… još jedan prolećni dan idealan za odmor i razonodu… Ipak, na beogradskim ulicama se u tim trenucima mogla videti zanimljiva scena: mnogo mladog sveta išlo je prema Železničkoj stanici sa kesama u kojima su se nalazili plastične boce i konzerve

Mesto: Hajdučka česma, Beograd

Vreme: Nedelja, 26. april 2009.

Produkcija: Supernatural

Autori teksta: Nebojša Marić i Nenead Milosavljević

Foto: Stanislav Milojković i Dunja Dopsaj

Prizor sa Štajge nije bio ružan san u kom rezignirani ljudi sa đubretom napuštaju zemlju, već dokaz da je u Srbiji konačno urodio plodom makar jedan apel za akciju recikliranja. Dovoljno je bilo da organizatori trećeg izdanja festivala Supernatural, koji se tradicionalno održava kod Hajdučke česme, ponude publici da umesto kupovine karte (400 dinara) donesu otpad za reciklažu.

Ipak, prvi jučerašnji punkt za okupljanje bila je stanica tramvaja trojke kod Železničke stanice. One koji nisu krenuli pešice (ili izneverili duh festivala, pa na Košutnjak se uputili kolima na dizel ili bezolovni benzin), morali su da prođu pakao tramvajske gužve. Doduše, to je moglo da bude i zagrevanje.

Supernatural je više od običnog muzičkog festivala: kod Hajdučke česme su se nekada davno organizovali koncerti domaćih bendova o kojima se posle prenosila legenda. Isto tako, to je jedan od prostora na kome Beograđani vole da dolaze na porodični izlet. Stoga je i logično da je ove godine festival ponudio poseban događaj za decu – Leontina i hor Čarolija.

Sva lica popa

Program na glavnoj bini počeo je nastupom mladog reggae sastava Irie FM. Kvalitetna izvedba, uz odličnu ritam sekciju i zanimljive aranžmane, napravili su odličnu atmosferu.

Neupućenima, ili onima koji su dolazili u kontakt sa bendom samo preko pesama koje su se vrtele na radiju, nastup Velikog Prezira je morao delovati drsko. Pre svega, bend iz Vrbasa nije insistirao na ređanju najvećih hitova (Samo tebe znam i Neobična sumnja su odsvirane u prvom delu seta). Zvuk benda sada je agresivniji i dinamičniji. Nekoliko novih pesama, među kojima je bila i Pomozi sebi, pokazuju hrabre autorske pretenzije.

U novim pesmama se, između ostalog, čuju i sving i garažni rock. U tom smislu, jučerašnji nastup Velikog Prezira je, umesto da utoli glad, samo još više pothranio znatiželju kada je reč o skorom novom albumu.

Nastup Eve Braun bio je možda i najbolji na festivalu. Kada bend sa tolikim iskustvom i sa takvim hitovima svira opušteno, rezultat je savršeni pop ugođaj. Oni možda izgledaju kao da su upravo izašli iz vremeplova, ali u ovom slučaju je to prednost.

Držeći se čvrsto perioda 60-ih kada je klasična pop forma bila na vrhuncu, stvorili su neke od najboljih pesama moderne srpske pop muzike. Tinejdžeri, studentarija, metalci, svi su se njihali u ritmu Zmajeva i Male prodavnice užasa, a najbolja reakcija je, samo donekle iznenađujuće, izazvala pesma Bečej noću.

O tome kakav status Eva Braun uživa danas govore i prvi redovi na jučerašnjem nastupu, u kojim su se mogli videti mladi roditelji sa razigranom decom na vratovima. Zato i ne iznenađuje što je Goran Vasović Sasvim običan dan najavio kao „narodnu“.

Jarboli su na scenu izašli okićeni interesantnim kreacijama od pruća, i svirku su započeli nenametljivo, pesmom Atmosfera. Njihov specifičan izraz koji meša pop i psihodelični rock, uvek je zahtevao veći stepen pažnje slušalaca, te je u prvi mah publika bila prilično mlaka.

To se, međutim, iz pesme u pesmu menjalo, a sve je došlo na svoje mesto kada su zasvirali najveći hit Hajde i obradu klasika Đorđa Marjanovića Đavoli. Bilo da sviraju Novu malu paranoju, Beskorisno, Ozbiljnog čoveka ili Rezoluciju UN, Jarboli šalju jake poruke koje možda nemaju direktne veze sa ekologijom kao highlightom Supernaturala, ali svakako imaju sa podizanjem opšte sociopolitičke svesti.

Za kraj je ostavljena nova pesma Podrška. U sat vremena svirke, Jarboli su jedine probleme imali sa kreacijama od pruća, koje su im povremeno spadale, kao i sa viškom džemovanja: sve ostalo je funkcionisalo besprekorno.

O leopardu i bogatašima

Prepoznatljiva figura ogrnuta ogromnim kaputom u leopard dezenu koja se nedugo potom pojavila na bini, odmah je svima stavila do znanja da ima Fantastične glasovne mogućnosti. Rambo Amadeus, prepoznatljiv i harizmatičan kao i uvek, već samom pojavom izaziva burne reakcije u publici.

Njegov nastup je izuzetno dinamičan: bend vozi iz pesme u pesmu, ritam sekcija divlja, duvačka je prati u stopu, a šlagvort daje Rambo. Beton, Hipišizik metafizik, Fela Kuti, druže stari, Don Kihote i Sančo Pansa (Vetrenjače vs Auspusi)… nižu se probrani komadi iz opusa Svetskog Mega Cara, terajuću publiku na ples u ritmu razuzdanog rocka/etna/jazza/ bluesa i čega sve ne.

Edukativni segment nastupa nije izostao – sve je tu, od saveta da zbog krize ne treba prodavati placeve, preko onih o kupovini zeleniša na pijaci, do priče o zdravoj ishrani. Rambo opravdava reputaciju ne samo dobrog muzičara već i zabavljača, koji se ne libi da ubode i tamo gde najviše boli: “Dok mi seremo ovde po livadi, bogataši, oni pravi zagađivači, voze svoje jahte od 200 metara! Znaš li ti koliko to troši, bog te!”. Aplauz.

Rambo i ekipa nastup privode kraju, između ostalog, i numerama Prijatelju, prijatelju i Fap mašina. Našlo se tu mesta i za pokoji Hendrixov rif, pa čak i naslovnu temu iz Kose, što je publiku sasvim raskravilo i zadovoljilo.

Sledi pauza tokom koje se isčekuje nastup britanskog sastava Dub Pistols. Oko osam uveče, kad je već bilo dobro zahladilo, na scenu izlazi ekipa koja kao da je ispala iz nesnimljene verzije Matriksa smeštenog u reljef filma Dve čađave dvocevke. Skockana odela, opasni cvikeri i tipičan engleski šarm…

Publika već sa prvim ritmovima počinje da urla i igra. Na scenu izlazi tamnoputi pevač i počinje dodatno da loži prisutne. Pistolsima ovo, inače, nije prvi put da nastupaju pred ovdašnjom publikom. Vatreno krštenje imali su prošle godine na Refractu, a sinoćni nastup se od tog, osim po neuporedivo većem broju publike, razlikovao i po repertoaru koji je sada obuhvatao i neke numere sa predstojećeg, trećeg studijskog albuma Rum & Coke.

Dub Pistols na vrlo eksplozivan način kombinuju big beat, rock, reggae, dub i brojne druge stilove, stvarajući melanž koji bez većih problema pokreće publiku.

Mrak je već pao, oblaci prašine se valjaju prema visokim krošnjama oko stejdža, sa kojeg u jednom momentu pristiže i rif iz AC/DC klasika Highway to Hell. Satnica je već uveliko probijena, ali za to nije marilo. Oko sat vremena svirke bilo je sasvim dovoljno Pistolsima da, gotovo je sigurno, povećaju bazu svojih fanova u Srbiji.

Celodnevni tulum su posle nastavili solidni Shiroko i potom DJ-evi. Na DJ bini su najviše pažnje privukli dvojac Flip i MKDSL, poznati i kao Idemo na Mars.

Ako je zelena boja dominirala ambijentom u kojem se održao jučerašnji Supernatural, u publici je vladao najrazličitiji kolorit. Urbana populacija, u rasponu od mladih i starih hipika preko metalaca do alternativaca i repera, okupirala je gotovo svaki ćošak vidokruga ovog karnevala.

Muzika je bila kohezivni faktor koji je presudno uticao na okupljanje skoro 20.000 ljudi, ali mnogi su se bavili tek leškarenjem u travi, odbojkom, bacanjem frizbija…, lepim prolećnim danom.

Kad je reč o primarnom cilju festivala, treći Supernatural je, sudeći po broju prikupljene plastične ambalaže (koja je služila umesto ulaznica), prošao sasvim uspešno: prikupljeno je preko 150.000 plastičnih ambalaža i limenki, dve tone otpada. Sve u svemu, spoj muzike, dobrih ideja i još boljih ciljeva, juče je u punoj meri urodio plodom.

Izvor: Popboks.com

(Visited 51 times, 1 visits today)