Still Corners u Beogradu: San majske večeri


Londonski sastav Still Corners imao je plan da prepunom Domu omladine prohladno majsko veče otopli muzičkim zagrljajem koji je dovoljno veliki za sve i gde su svi dobrodošli. Misija je, itekako, uspela, i nema sumnje da im je svako ponaosob neizmerno zahvalan na tome.

Program u sali Americana otvorila je kantautorka Ana Ćurčin, akustičnim gitarskim setom, gde nam je, pored starih favorita, predstavila i neke nove pesme koje će se naći na njenom nadolazećem albumu. Na tom trećem studijskom izdanju numere će biti odsvirane od strane celokupnog benda, a sada smo imali priliku da ih čujemo u ovoj svedenoj verziji. Ko je slušao, uživao je. Bilo je mesta i za obradu po majčinoj želji, a ipak je najveće ovacije pokupila „Alone“, verovatno najveći hit u Aninoj dosadašnjoj karijeri. Divna uvertira za ono što je usledilo.

A potom se dogodila 75-minutna dream-pop rapsodija. Prelepa Tesa (Tessa Murray), koja je pored vokalnih dužnosti svirala i klavijature, gitarista Greg Hjuz (Hughes) i bubnjar Džim Valis (Jim Wallis) koji ih prati na ovoj turneji, pružili su nam audio-vizuelni performans bez zamerke. Od uvodne „Blue Lagoon“ pa sve do kraja koncerta, svirka nije gubila niti na dinamici niti na kvalitetu.

Still Corners kombinuje sanjivi pop sa shoegaze i elektronskim uticajima prošaranim synthovima i gitarskim psihodeličnim zvucima, preko kojih prelazi eterični glas vile zlatokose koji nas je izmestio u zemlju čudesnih snova. Tesin vokal je negde između Hope Sandoval i Lætitie Sadier, ponekad fragilan, ponekad moćan, katkad tih katkad živahan, ali uvek zanosan. Sigurno najveći adut ovog sastava.

Iza trojke na sceni, postavljen je video bim na kom su se smenjivali raznovrsni prizori prirode, ljudi, predmeta, animacija. Svaka pesma ispraćena je posebnim kratkim filmom, te je sve odavalo utisak kao da idemo iz jednog sna u drugi. Sve je to izgledalo, onako, tripozno, ali zajedno sa vrhunskom muzičkom podlogom činilo je idealnu predstavu, pa gotovo da taj video bim možemo okarakterisati kao člana benda.

Zvuk je bio savršen, publika je cupkala ili se lagano njihala u ritmu, a nemali broj obožavateljki odvažio se i na nešto smelije plesne pokrete. Bend nas je provozao kroz svoju diskografiju koja broji četiri studijska albuma i nekoliko singlova, a najveći aplauz usledio je uz prve taktove najpopularnije „The Trip“ uz koju su posetioci bili najrazuzdaniji. Ovom numerom okončan je i regularni deo nastupa.

Nakon kratkotrajnog i glasnog dozivanja, Tesa i Greg su se vratili na scenu kako bi izveli tihu i delikatnu pesmu „Wish“ kojom su otvorili bis, posle čega im se pridružio i bubnjar za još dve uptempo numere. Ma, slatko od snova!

Still Corners, hvala za predivno veče koje će, siguran sam, još dugo ostati u našim najlepšim sećanjima.

(Visited 87 times, 1 visits today)