Shilpa Ray: Čitav Njujork u jednoj osobi


U sredu, 24. jula u Novom Sadu, premijerni nastup u našoj zemlji održaće, svojevremeno muza Nika Kejva, američka kantautorka Šilpa Rej (Shilpa Ray), dok će veče kasnije nastupati u beogradskom klubu Jazz kantina Lisabon.

Povodom predstojeće mini turneje po Srbiji, u okviru koje će 31. jula svirati i u Jagodini, razgovarali smo sa Šilpom o njenim počecima, životu u Njujorku, karijeri, ali stigla je da nam preporuči omiljene knjige i albume.

RS: Koja su tvoja najranija sećanja kada su u pitanju tvoji muzički počeci?

Shilpa: Moji roditelji su me našli kako pevam, možda sam imala pet godina. Mislili su kako bi bila odlična ideja da pohađam časove muzike. Mrzela sam da nastupam. Bila sam veoma stidljivo dete.

RS: Ti si bengalskog porekla, a odrasla si u Džersiju, zar ne? Kako je izgledalo tvoje detinjstvo tamo?

Shilpa: Tačno tako. Moji roditelji su Bengalci, a ja sam rođena i odrasla sam u Džersiju. Odrastanje tamo bilo je zaista teško. Bila sam prva generacija i ne baš bele puti, bilo je teško steći prijatelje, ali, nekako, to što sam iz Džersija zaista je postalo deo mene. Gledam lika Tonija Soprana i kapiram, ok, znam te!

RS: Šta si slušala u to vreme? Pročitao sam da je Velvet Underground promenio tvoj pogled na muziku? Čak si obradila „Make Up“ Lu Rida.

Shilpa: Tako je. Slušanje benda Velvet Underground zaista je podstaklo moju želju da pišem vlastite stvari i shvatam muziku mnogo ozbiljnije.

RS: Prošlo je mnogo vremena otkad si se preselila u Njujork.

Shilpa: Da, živim u Njujorku već dvadeset godina.

RS: Kako bi opisala stil života u „Velikoj jabuci“?

Shilpa: Nezavisan i anoniman. Niko me se tamo ne tiče. Nema vremena za takve stvari. Mislim da se u manjim gradovima ima mnogo više lične drame. Neki ljudi uživaju u tome, pretpostavljam. Ja ne.

RS: Najpre si počela kao liderka benda. Nastupala si zajedno sa bendovima Beat the Devil, posle sa Happy Hookers. Kakva je razlika između rada u grupi i solo muzičara?

Shilpa: Još uvek sam liderka benda. Oduvek sam bila solo muzičarka i kantautorka, ali mi se sviđa da sviram sa drugima, naročito kada je to uspešno. Kada nije, mogu da pokupim sve svoje igračke iz peska i odem kući.

RS: Dok si radila na svojoj muzici, istovremeno si zarađivala i kao trgovkinja, ako se ne varam? Kako je došlo do toga?

Shilpa: Taj posao sam radila otkako sam postala radno sposobna. Znala sam da je radno vreme fleksibilno i da nisam morala da mu se maksimalno posvetim, zato sam radila taj posao dokle god sam mogla.

RS: Tvoje prvo solo izdanje bio je It’s All Self Fellatio, Shilpa Ray EP. Veoma interesantan naziv. Koja se priča krije iza toga?

Shilpa: Ne. Svi moji albumi su solo albumi. Sama sam napisala i pišem sve moje pesme, ukoliko nije reč o obradama. Beat the Devio je pseudonim koji sam koristila kada sam počinjala. Potom sam uključivala bubnjara, basistu i tako dalje. Izgleda sam napravila ogromnu grešku što sam dala ime grupi ili pratećem bendu. Iznenada, nastala je prepirka oko vlasništva i to je postala ogromna glavobolja. Saradnja sa ljudima može se pretvoriti u pravu neprijatnost. To je nešto čega se treba čuvati.

RS: Na šta si prvo pomislila kada te je Nik Kejv pozvao na turneju? Kakvo iskustvo nosiš u vezi sa tom saradnjom?

Shilpa: On je sjajan. Ustvari, on je i bio prva osoba koja me je ohrabrila da postanem sama svoj gazda i preuzmem kormilo. Veoma je zabavan i generalno vrlo kul tip.

RS: Takođe, nastupala si sa izvođačima poput Pati Smit (Patti Smith), Šeron Van Eten (Sharon Van Etten), Džona Spensera (Jon Spencer). Kako je to izgledalo? Imaš li neku želju sa kim bi volela da sviraš?

Shilpa: Otvorena sam za saradnju sa bilo kim. Volim da budem iznenađena.

RS: Koliko uticaj su spiritualnost i religija imali na tvoj kreativni proces? Poznato je da je putovanje u Nepal bilo otrežnjujuće za tebe što smo mogli da čujemo na ploči Last Year’s Savage.

Shilpa: Nisam toliko religiozna. Odgajana sam kao Hindu i još uvek razmišljam na taj način, u filozofskom smislu. Međutim, smatram da sve religiozne institucije izrabljuju siromašne i stvaraju razdor među masama. Uostalom, kao i politika.

RS: Tvoj poslednji dugosvirajući album Door Girl inspirisan je vremenom koje si provela radeći u jednom njujorškom baru. Dotakla si se mnogih ne baš lepih priča.

Shilpa: To nije lep ambijent. Svaki posao koji uključuje uslužnu delatnost će vam dati istu stvar. Ljudski rod je ružan i ponekad OK.

RS: Na tom albumu, bluz elementi su skrajnuti, a možemo čuti hip-hop, njujorške pank i „doo – wop“ uticaje, što sve zvuči skladno. Kako si se odlučila na tu promenu?

Shilpa: Door Girl je album inspirisan Njujorkom tako da sam napisala soundtrack prema filmu koji se odvijao u mojoj glavi.

RS: Tvoje najsvežije EP Nihilism izdanje sadrži obradu Alisa Kupera (Alice Cooper), pa, kaži nam, odakle ideja za to?

Shilpa: Na prošloj evropskoj turneji sam mnogo slušala Alisa Kupera i ostala mi je ta muzika u glavi i pomislila sam ako bih obradila tu pesmu značenje reči bi se promenilo. To bi bio feministički album.

RS: Nekada si revnosno čitala, čak si i snimila pesmu zasnovanu na liku iz knjige. Da li i dalje imaš vremena za čitanje? Možda neke preporuke?

Shilpa: Trenutno čitam Vislavu Šimborsku (Wisława Szymborska). Neverovatna pesnikinja. Takođe, Džoan Didion (Joan Didion). Obožavam njen Beli album, što je knjiga eseja o šezdesetima.

RS: A muzičke preporuke? Da li te je neki album ili bend oduševio u poslednje vreme?

Shilpa: Veoma mi se dopada nova ploča Cate Le Bon koja je objavljena ove godine, kao i With Sympathy, debi album sastava Ministry.

(Visited 144 times, 1 visits today)