Rok muzici je otupljena oštrica


Koja iz „Discipline kičme” o stanju na domaćoj sceni.

Autor: Neven Džodan

Koja, frontmen legendarnog domaćeg sastava „Disciplina kičme”, uskoro će objaviti interesantne snimke nastupa sa poznatim beogradskim muzičarima u klubu „Akademija”. Takođe, sa svojim bendom počinje rad na novom studijskom albumu, a u intervjuu za „Blic” priča o rokenrolu sa otupljenom oštricom, o buntovnoj muzici za koju je danas malo ko zainteresovan. U narednom periodu „Disciplina kičme” ima zakazane nastupe uglavnom izvan Srbije, što pokazuje da je publici u regionu i dalje interesantna ovdašnja scena.

– Možda, ali to takođe može da znači i da se u matičnoj zemlji ne svira mnogo. U stvari, svira se ponovo ponekad utabanim stazama bivše velike zemlje, danas nazvane region – priča Koja.

Da li postoji regionalna saradnja među muzičarima i na kakvom je nivou?

– Ne znam da li postoji saradnja, ali posle nemilog perioda koji i dalje odzvanja u našim glavama, ljudi se lagano okreću jedni drugima, najbližim susedima, što je normalno i neophodno.

U kakvoj formi biste objavili sledeći album, s obzirom na krizu u diskografiji, ekonomsku krizu…

– Forma će verovatno još neko vreme ostati ista, ali deljenje CD-a uz neke telefonske impulse ili prodaja budzašto po kioscima nikako mi se ne dopada. O daunloudu i da ne pričam. Sam koncept albuma je takođe postao diskutabilan. Međutim, smislićemo nešto opet.

Da li je ovo vreme inspirativno za rokenrol autore?

– Mislim da to nema veze toliko sa vremenom. Rokenrol je danas već dosta stara i etablirana stvar (što me ne raduje previše), i samim tim, dosta otupljene oštrice, ali u zemlji gde se još uvek osećaju posledice od pre desetak godina završenih vojnih sukoba ovakvo pitanje se često sa razlogom postavlja.

Da li ste očekivali da će rokenrol u Srbiji i posle 2000. biti na neki način marginalizovan?

– Marginalizovan je isključivo zbog medijske konfuzije i nepostojanja muzičke industrije. Svako može da napravi nekakvu top-listu kakvu on misli da treba da napravi. Zato se dešava da se takve top-liste potpuno razlikuju od jednog do drugog medija i da na njima pobeđuju nekakve virtuelne grupe koje realno ne postoje. Ni u Jugoslaviji ta industrija nije bila najsjajnija, uvek je to bila imitacija biznisa napolju, ali praćena fanatičnim entuzijazmom prvih generacija ljudi obuzetih rokenrolom. Danas, posle toliko loših događaja i u eri dominacije hladnog digitalnog zvuka, kod novih generacija se pojavila sračunatost, ravnodušnost, te niko, čak ni u provinciji, nije toliko zaluđen rokenrolom. Tu dodatno odmažu i sponzori koji sponzorišu komercijalne, bezvredne stvari kratkog daha… Nije lako.

Šta je sa projektom „Funk i lastiš Crnog Zuba”?

– On je u završnoj fazi montaže i definitivno će se pojaviti uskoro u javnosti u obliku o kome upravo odlučujem. Tu ima oko šest sati snimljenog video i audio zapisa, ima jako dobre „improvizovane-na-licu-mesta” muzike. Na svirkama su učestvovali tadašnji, kao i sadašnji članovi grupa „Sila”, „Darkwood Dub”, „Eyesburn”, „Roze poze”, „RTS Jazz orkestar”, „Svitanje”, Bo, „Popečitelji”, „Jarboli”, „Lira Vega”, „Električni orgazam”, „Partibrejkers”, naravno i „Discipline”, a ja sam svirao solo gitaru i radio neke video-animacije… Obiman je to poduhvat, ali i izazov. Džem sešn je, u stvari, pravi pristup muzici, tu se vežba kontrolisanje sviračkog ega kod muzičara, inače prilično egoističnih osoba.

Nove snage

Angažovani ste kao producent nekoliko mlađih domaćih bendova. Kako vama trenutno izgleda domaća scena?

– Nova srpska scena i ekipa oko „Popboksa”, „Digimedije” i „Odličnog hrčka” je aktivna u tom smislu, sarađujem katkad sa njima i želim im da istraju.

Rad na albumu od jeseni. Planovi sa grupom „Disciplina kičme”?

– Planovi su što više koncerata po regionu i svim ostalim regionima, kao i početak rada na novom albumu „Discipline kičme” na jesen – zaključuje Koja.

Izvor: Blic online

(Visited 50 times, 1 visits today)