Peter Murphy u Beogradu: Kada tama eksplodira


Lider sastava Bauhaus, jednog od najpopularnijih bendova prošlog veka, Piter Marfi (Peter Murphy) u beogradskom Hangaru, održao je svirku koja će se, nema nikakve sumnje u to, godinama prepričavati kao jedan od najboljih koncerata koji je zadesio srpsku prestonicu u ovoj deceniji. Šezdesetjednogodišnji muzičar odveo nas je u samo središte tame, na nostalgično post-pank putovanje začinjeno muzičkim remek-delima neprolazne vrednosti.
Pripadam generaciji koja nije rasla uporedo sa Bauhausom, odnosno u vreme kada je engleski bend bio na svom kreativnom vrhuncu. Što se kaže, bio sam samo bezobrazna želja svog oca dok je kvartet iz Northemptona klesao svoje ime u istoriji muzike, a nedugo zatim i okončaju svoje postojanje. Zato i ne čudi što sam bio među najmlađim posetiocima u petak veče. Međutim, itekako sam upoznat sa zaostavštinom ove grupe, i ogromnog uticaja koji su ostvarili na rad bendova u koju se današnje generacije kunu. Poseta jednom ovakvom događaju je stvar opšte kulture.

Povod za ovaj nastup jeste slavljenička turneja u okviru koje se obeležava 40 godina od nastanka grupe, odnosno izvođenje debi albuma In The Flat Field u celosti. Od originalnih članova benda, pored Marfija, prisutan je bio basista Dejvid Džej (David J), koji se nije odvajao od svojih tamnih naočara, i koji nam je kulerskim prebiranjem po žicama omiljenog mu instrumenta dočarao Bauhaus duh koga zub vremena nije ni okrnjio. Na sceni su još bili i gitarista Mark Thwaite (dugogodišnji Piterov saradnik) i bubnjar Marc Slutsky. Ni ovom dvojcu se zaista nema šta zameriti.

Uz taktove uvodne „Double Dare“, pesme koja otvara kultni prvenac, pojavljuje se istinski rokenrol star, u svetlucavom sakou, koji impresionira energijom i harizmom namah mameći glasne ovacije par hiljada prisutnih fanova. Scenski nastup Pitera Marfija je teatralan, nikada preko mere, dinamičan; integralni deo njegovog šmeka, nešto na šta čitav auditorijum mahnito reaguje. Samo potpiruje uzavrelu atmosferu bacanjem preko mikrofona, krunisanjem tokom „A God in an Alcove“, šamanističkim plesnim pokretima. Kao tokom kakvog ritualnog obreda sve skupa nas je vodio na neko mračno, mistično mesto, a što smo prihvatili bez pogovora.

Nakon listom odsvirane ploče In The Flat Field, bend nas je počastio nedvosmislenim muzičkim draguljima iz preostalog dela njihovog opusa. „Burning from the Inside“ i iznenađujuća „Silent Hedges“ razgalili su masu pre devetominutne mračne simfonije „Bela Lugosi’s Dead“ kada se Hangarom horski prolamalo „Undead! Undead! Undead!“

Potom je usledio potpuni hajlajt ovog dela koncerta, barem kada je potpisnik ovih redova u pitanju. Rasturačka „She’s In Parties“, zatim neočekivana „Adrenalin“ sa povratničkog albuma kojom u toku koje je ekipa pored mene radila kolektivno isterivanje đavola, do „Kick in the Eye“ koja nas je katapultirala u centar svemira. Regularni deo svirke završen je izvođenjem „The Passion of Lovers“ i „Dark Entries“ numerama.

Znali smo da će se Marfi ubrzo vratiti, ali ono što nikako nismo ni pretpostavljali jeste da ćemo dobiti ekskluzivu. Naime, na repertoaru se našla „The Three Shadows, Part II“, prvi put izvedena tokom ove slavljeničke turneje. Zvučalo je nadrealno, te jedno ogromno hvala „kumu gotike“ što nam je ukazao ovu čast. Dead Can Dance obrada „Severance“ okončala je, kako se ispostavilo, prvi bis.

Nakon kratkotrajnog odsustva sa bine, bend se ponovo vraća za veliko finale u vidu „glam slam“ tandema T. Rexove „Telegram Sam“ i Bouvijeve numere „Ziggy Stardust“. Savršen kraj savršene koncertne večeri.

Utisci sa ovog nestvarnog nastupa se kod mene još uvek sležu. Zbog toga i ovaj raport dolazi sa malim zakašnjenjem. I tokom povratka u Novi Sad nakon svirke konstantno sam se preispitivao čemu sam to upravo prisustvovao, zajedno sa punim autobusom obožavalaca. Evo, ni više od 30 sati kasnije nisam načisto. Zvučni pejzaž kome smo bili svedoci razneo nas je u paramparčad, pa se neki od nas još uvek sastavljaju. Ono u šta sam siguran jeste sećanje na ovaj spektakl neće izbledeti ni kada mi demencija pokuca na vrata.

Foto: Danko Strahinić

(Visited 185 times, 1 visits today)