Pearl Jam – „Keep on rockin’ in a free world“


Pearl Jam @ O2 Arena, PragueOdlučio sam da priču o praškom koncertu benda Pearl Jam napišem posle jedne normalno prespavane noći, da ponesen još uvek svežim emocijama, ne preteram u veličanju celokupnog muzičko – turističkog iskustva koje sam doživeo tokom posete češkoj prestonici.

Datum: 02. jul 2012.
Mesto: O2 Arena, Prag

Bez obzira na činjenicu da su češki organizatori koncerta na sve načine pokušali da strancima otežaju kupovinu karata za ovaj koncert, za Prag se organizovanim prevozom iz Novog Sada uputila grupa od tridesteak ljudi, za mene prijatno iznenađujuće starosne strukture, većinom sastavljene od ljudi između 22 i 30 godina. Raspoloženo društvo iz Novog Sada, Beograda, Pančeva, Kikinde, Nikšića i drugih gradova iz sadašnje i bivših nam republika, put Češke Republike se uputilo nešto posle 22:00 časa 1. jula da bi ispred O2 arene pristigli sutradan oko 12:30. Bez obzira na trajanje, vrlo prijatan put uz Live at Garden iz 2003. godine. Lepa uvertira.

Oni koji nisu do sada posetili Prag vreme do koncerta su iskoristili za posetu najvažnijih turističkih atrakcija dok smo se mi ostali odlučili za kafanu Vejvoda u istoimenoj ulici u strogom centru Praga. Vrlo prijatan ambijent uz korektne cene i kvalitet pića i jela doprinele su tome da veći deo vremena do koncerta provedemo baš tamo. Karlov most, astronomski sat, zamak Hradčani, sve je to lepo, ali mi zbog toga nismo došli u Prag. Put O2 arene, koja se nalazi poprilično daleko od centra grada, krenuli smo metroom. Kapije su se otvarale u 18:30, a s obzirom na to da smo mi svi imali karte za tribine (hvala češkim organizatorima) nije postojao poseban razlog da ulazimo mnogo ranije, jer potrebe za „zauzimanjem“ mesta nije bilo.

U hodniku arene ogromne gužve ispred štandova na kojima se prodaju Pearl Jam majice, zastave, posteri. Reklo bi se, malo skuplje nego što bi trebalo da bude, ali verovatno na takav utisak utiče i naš standard. A sada nešto i o samom koncertu.

Predgrupa X je ostavila toliko, pa reći ću – blag utisak, da zaista ne želim da se osvrćem na njihov nastup. Jedino vredno pomena je što im se na poslednjoj pesmi njihovog tridesetominutnog seta, na bini pridružilo i nama vrlo poznato lice – Eddie Vedder, glavom i bradom. Stekao se utisak da je vrlo raspoložen, otpevao je sa pevačicom benda X jednu pesmu i otišao nazad u bekstejdž. U tom momentu hala jos uvek nije bila puna ali se ubrzo i to preomenilo.

Pearl Jam @ O2 Arena, Prague

U 21:20 uz pratnju pesme „Metamorfozis“ na binu izlaze i zvezde večeri! Ranije sam tokom dana sproveo malu anketu o tome sa kojom bi pesmom mogli da otvore koncert, ali na kraju niko nije pogodio. Počeli su sa laganom numerom „Sometimes“ sa albuma „No code“. Usledio je VS klasik za razmrdavanje – „Animal“, zatim „Given to fly“, „Got some“ i pesma sa najdužim naslovom u Pearl Jam istoriji – „Elderly woman behind the counter in a small town“. Od prvog takta zaista se oseća razmena energije između benda i publike, što će i sam Eddie kasnije spomenuti u jednom od mnogobrojnih obraćanja publici, što na engleskom, što na priučenom českom jeziku.

Sledeća je „God’s dice“ kojoj prethodi citiranje Oscar Wilde-a, a koji je od strane Eddie-a prvo „prekršten“ u Oliver Wilde-a, što je ispravio nakon dobacivanja od strane prijatelja iz benda.

Kada je bio upitan da li veruje u Boga odgovorio je: „Ne, ja verujem u nešto mnogo veće.“ Momci iz Pearl Jam time su još jednom iskazali svoj stav o religiji i nastavili sa spektaklom. Ređale su se „Fixer“, „I am mine“, fantastični „Corduroy“ i kao deseta pesma na koncertu, sa albuma „Ten“ klasik – „Even flow“ praćen očekivano sjajnom solažom Mike McCready-a. Eddie i Mike su na bini vrlo živahni, za razliku od statičnijeg eks Mother love bone tandema, Jeff Ament-a i Stone Gossard-a. Naročito sam srećan što je Mike veliki deo koncerta proveo na jednoj od strana bine, vrlo blizu mesta gde sam se ja nalazio.

Sa soundtrack-a za film „Into the wild“ stiže nam kratka „Setting forth“, zatim besna „Not for you“ iznenađujuća „Push me, pull me“, „Garden“ (čije je izvođenje, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih momenata večeri), „1/2 full“, „Unthought known“, „Life wasted“ i za kraj prvog dela koncerta – „Why go“. Eddie, koji izgleda jedini ima pristup mikrofonu i samo on komunicira sa publikom, pozdravlja sve koji su došli na njihov koncert uz konstataciju da je praška publika najbolja od svih na ovogodišnjoj evropskoj turneji. Namerno kažem praška publika, a ne češka, pošto je Eddie tokom jednog obraćanja zatražio da se upale svetla u Areni i da svi podignu zastave svojih zemalja. Zaista prelep prizor koji je potvrdio naše mišljenje da će na koncertu biti više stranaca nego Čeha. Ali to neka ide njima na čast. Zanimljivo je i to što je Eddie tokom koncerta na bini širio nekoliko zastava od kojih ni jedna nije bila zastava Česke republike, a na jednom od monitora dugo se zadržala velika zastava Slovačke (slučajno ili namerno, samo će oni znati).

Usledilo je lepo iznenađenje, bend se na očekivani bis vraća sa pesmom „Of the girl“ koju u Evropi nisu svirali dugih 12 godina. Sledeću numeru „Just breathe“ bend posvećuje tek venčanom španskom paru. („Ovu pesmu posvećujem ljudima koje u stvari niko iz benda lično i ne poznaje, tačnije upoznao ih je Stoun, oni su rešili da svoju ljubav ovih dana i ozvaniče i zato ovu pesmu posvećujem Havijeru i Marti.“) Bis nastavljaju u laganom ritmu za obradom pesme „Crazy Mary“ Victoria Williams-e uz petominutnu solažu na klavijaturama Boom Gaspara-a, da bi potom ubrzali sa fantastičnom „Once“ i „Do the evolution“ koju u ovakvoj verziji verujem da nikada više neće izvesti (Eddie je uspeo da nekoliko puta pomeša tekst pesme koju redovno izvode na svojim nastupima, što je izazvalo opšti smeh saboraca iz benda). Nakon ove nadasve zabavne „Evolution“, Stone, Jeff, Mike, Matt, Boom i Eddie, po drugi put napuštaju binu uz poziv na češkom jeziku, da nakon koncerta svi zajedno odemo na pivo, oni plaćaju. Publika ih poziva na još jedan bis što oni naravno i čine. „World wide suicide“ (koja uživo zvuči mnogo bolje nego na samom albumu), „Betterman“, koju cela Arena peva kao u transu, „Black“ (koju Eddie završava pevajući „We belong together“, što može biti i opis odnosa benda Pearl Jam sa svojim obožavaocima), nezaobilazna „Alive“, obrada benda The Who„Baba O’Riley“ (na moje veliko zadovoljstvo) i za kraj „Yellow Ledbetter“. Još jednom se zahvaljuju publici i nakon 150 minuta provedenih na sceni i odsviranih 30 pesama zaista napuštaju binu uz zaslužene ovacije O2 arene.

Pearl Jam @ O2 Arena, Prague

Konačni utisak jeste da sam prisustovao jednom istinskom muzičkom spektaklu i da Pearl Jam zaista, bez problema, može da stane rame uz rame sa ljudima koje smatraju svojim idolima, misleći pre svega na bend The Who, Neil Young-a i Brusa Springsteen-a. Sada je definitivno drugačije vreme za rok muziku, teško je porediti muzičare iz različitih perioda, ali mi se čini da ovi momci predvođeni neverovatno harizmatičnim Eddie Vedder-om i gotovo opipljivom emocijom koju šire tokom svojih živih nastupa, zaista imaju nešto što ih može svrstati u najveće rok’n’rol izvođače. Sada mi ostaje samo da se nadam da će u bližoj budućnosti naći vremena da navrate i u našu zemlju. A ako ne – pa nisu ni Budimpešta ni Beč tako daleko.

  • Foto: Srđan Spasojević i Nenad Trailov
(Visited 89 times, 1 visits today)