Parni valjak „bez struje“ u Novom Sadu uhvatio ritam sa publikom


parnivaljak_bezstruje1Pred početak koncerta prišao nam je jedan tapkaroš i ponudio karte za “Parni Vanjak”. Tako je počelo još jedno sjajno veče u istoriji redakcije našeg portala, a s obzirom da je skoro cela redakcija bila na tu, rešili smo da vam napišemo kolektivnu reportažu sa koncerta Parnog valjka u Novom Sadu.

Kao što naš narod kaže: Sto ljudi, sto ćudi, tako i mi ne doživljavamo stvari isto. Mada i ne pamtimo isto, ali se dopunjujemo . Naša draga Ivana Dubajić koja je imala zadatak da fotografiše, pošteđena je pisanja, ali evo utisaka druge Ivane, Marije i mene. Nebojšu ćemo takođe poštedeti pisanja jer je nastavio putašestvije u Beograd pre kraja koncerta, pa ćemo njemu ostaviti samo da kao GLODUR (glavni i odgovorni urednik) odobri objavu teksta.

Kada smo ušli u salu, prvo što sam primetila bila je bina koja je za ovu priliku pretvorena u sobu. Automatski zaključak je bio: biće ovo jedan opušten i prisan koncert. Tako je i bilo. Da nas je bilo nekoliko hiljada manje bila bih sigurna da sam u dnevnoj sobi Akija Rahimovskog, recimo. Laughing

parnivaljak_bezstruje2

Veliko ogledalo, ramovi za slike, jedan od onih starih gramofona, sve to činilo je binu još čarobnijom. Koncert je kasnio samo akademskih 15 minuta, i prvim taktovima pesme “Sjaj u očima” uživanje je moglo da počne. Svaku pesmu publika je dočekala sa ogromnom količinom oduševljenja. Na repertoaru su se ovog puta našle i neke stare pesme koje nismo imali prilike da čujemo na prethodnim koncertima, nekoliko novijih kao i neizbežne hitove poput “Neda”, “Uhvati ritam”, “Zastave”, “Lutka za bal”, “Sve još miriše na nju” i mnoge druge.

Bespotrebno je reći da je glavni utisak večeri bio upravo Aki Rahimovski. Glas, energija koja isijava iz njega, njegova prisnost sa publikom, ljubav, koje očigledno ima u ogromnim količinama, čine čuda i ostavljaju tako jak utisak na svakog ko prisustvuje njihovim koncertima. Šteta što takvih ljudi nema više… Svet bi bio lepši. U jednom momentu u svom zanosu, podigao je nogu na klavijature, u drugom je čak istom tom nogom šutnuo činele, takoreći, odsvirao. Smile Pomislila sam: “Čoveče, ti si kralj!”. A da ne bih ja sad pisala sedam kucanih strana, a mogla bih, pročitajte u nastavku kako je ostatak ekipe doživeo sinoćnji koncert.
Ivana: A kada Aki zadene mikrofon za pojas i podigne ruke, cela hala počinje da ga prati. WinkDosta se razlikuju koncerti “sa strujom” i “bez struje”. Moram priznati, kada troše više struje, ima i više publike, i atmosfera je vatrenija. U toj varijanti pesma “Ugasi me” ima jači efekat. Međutim, i u ovoj unplugged varijanti bilo je dosta energije, ali su ljudi pasivni na početku koncerta. Potrebno im je više vremena da se opuste. Samim tim, zamalo da se zamerim ljudima koji su sedeli iza nas jer sam ustala na noge lagane na prve taktove. Zanimljivo je kako su obradili sopstvene pesme. “Jesen u meni” obrađena u Santana stilu, ne možeš je prepoznati, izaziva na ples, a stolice svuda oko tebe. Jednoj, u osnovi, tužnoj pesmi, dali su veseo ton i drugu dimenziju – mučenje publike jer nema prostora za kretanje. Tongue out 
Tokom pesme koja nosi moje ime, Aki je demonstrirao svoje umeće plesa sa koleginicom koja peva prateće vokale. Uvek me oduševi njegova izdržljivost i energija koju ima u tim godinama. Primetno je da ne može da sedi miran. Nije dugo izdržao na stolici. I to mi se sviđa! Mada, izdržao je duže od mene. Wink Dajem im ocenu 9 zato što su ponovili pesmu “Nedelja” i njome zatvorili koncert. Mogli su odsvirati nešto što nije već bilo na repertoaru.

Marija: Parni Valjak– bend za sve starosne grupe. Kao što kažu “od 7 do 77 “. Sinoć je i bilo tako. Bili su mlađi i stariji parovi, roditelji sa decom, drugari iz škole… i svi su zajedno sa Akijem pevali dobro poznate pesme. Koncert je bio fantastičan. Članovi benda su bili puni pozitivne energije koju su preneli na publiku, a uz pesmu “Uhvati ritam” Aki je sišao sa bine , pomešao se sa publikom iz partera i zajedno sa njima otpevao. Iako mu se bliži šezdeseta, on je igrao kao da mu je 30.

Bend je savršeno uvežban i svoj posao su odradili maestralno. Gudački kvartet, koji je bio gost koncerta, je takođe oduševio publiku. Pesme su se nizale, svi u hali na Spensu su pevali i igrali, rasveta je bila savršena. Odavde sam ponela lepe uspomene. Naravno, bilo je tu i anegdota, a jednu ću podeliti sa vama. Koleginica Ivana me je zamolila da joj snimim pesmu ’’Sve još miriše na nju’’. Bila sam u stanju pripravnosti, čekamo da počne pesma, znamo da je na redu. Ne prepoznajemo taktove, i tek kada je Aki počeo da peva prve stihove, prepoznale smo pesmu. U tom trenutku je Ivana viknula : “Snimaj, obradili !” i nastavila da igra i peva uz svoju omiljenu pesmu. Bio je to jedan od njenih momenata nakon kojih se Andreai ja smejemo i koje prepričavamo s vremena na vreme. Osim što uvek uživamo na koncertima koje zajedno posećujemo, ti naši momenti daju pečat svakom događaju na kojem ovaj trio prisustvuje.

parnivaljak_bezstruje4

Andrea: Konačan zaključak ovog koncerta je – ljubav! Upravo tom porukom Aki se pozdravio sa nekoliko hiljada ljudi: “Hvala, Novi Sade, volimo vas”. E pa da znate, volimo i mi vas!

Fotografije naše koleginice Ivane Dubajić možete pogledati na facebook stranici Rocksvirke.com, a uskoro i u galeriji na sajtu. 

Do sledećeg raporta pozdravlja vas neumorna redakcija portala Rocksvirke.

(Visited 40 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone