Osmi dan @ Danguba


Osmi DanPosle sjajnog provoda u petak i vrlo malo sna, napolju me dočekao ledeni dan. Najhladniji ove zime do tada. Beograd sunčan, ali smrtno hladan. Ja umorna, ali zadovoljna. Mislim se…kuda večeras?!

Mesto: Klub Danguba, Beograd
Datum: 28. januar 2012.

Dobra stara „Danguba“ čeka na mene. A tamo, baš ta subota kada svira „Osmi dan“. Za sve koji ne znaju, to znači mnoooooogo dobra svirka. Ne može da omane. Ono što me uvek obraduje kada krenem u Dangubu je osećaj „kao kod kuće“ koji imam čim otvorim vrata kluba. Tako je bilo i ovaj put.

Posle prilično napornog dana, lutanja tamo-ovamo, dočekah ja veče i sa podmlatkom svoje familije krenuh u subotnju avanturu. Da pokaže tetka deci šta je dobra svirka. Ali priznajem, ispalila sam se. Oni su za to već uveliko znali. I što je najgore, to nije bila jedina stvar oko koje sam se ispalila…

U klubu, kao što rekoh, s vrata toplina oko srca. Poznata lica, dobri stari Bob u dobroj staroj Dangubi. A klub, poluprazan! Jeste, na sekund sam se zabrinula da će možda tako i ostati, ali samo na sekund. Ipak…ono što klub čini velikim je konstantno pun lokal, i ono što čini „Osmi dan“ velikim je ogromna količina fanova koji su spremni i na -243 da dođu na svirku. Da se ne bi gurali među masom koja je rapidno pristizala, smestili smo se za sto (tnx Bob) taman tako lepo da mi je cela Danguba bila kao na dlanu. Ipak, moja draga Ivy nije bila sa mnom tako da je skakanje uz Rammstein otpisano u startu. A falila mi je….uh koliko!

„Osmi dan“ standardno oko pola 12 počinje da prži! Ono što me je iznenadilo je da je masa bila prilično „mlaka“ prvih par pesama, ali sasvim je jasno i zašto. Pa meni je trebalo minimum 15 minuta da mi prsti profunkcionišu i da konačno skinem džemper. E, kad su se svi otopili krenulo je, kako to jedan moj dragi prijatelj kaže, ludilo ekstremno! „Osmi dan“ svira toliko sjajnih hitova da je besmisleno nabrajati ih. Vrhunski muzičari kakvi su „osmodanovci“ standardno su pružili i vrhunski užitak. Odlična komunikacija koju Aleksa (pevač) ima sa publikom rezultirala je sa nekoliko pesama otpevanih od strane pojedinaca iz publike. Jedan od momaka toliko dobro je otpevao Metallicu da sam pomislila da je bio specijalni gost svirke. To je bila moja ispala br.2. Aleksa, vratiću ti za tu ispalu Smile

Kao i svaki put, svirka je trajala do 3 sata u novom danu. Moja deca i ja otišli smo više nego zadovoljni kući, a sutra nas je čekao veliki sportski dan koji je rezultirao sa dva zlata i jednim srebrom. Bio je to jedan od vikenada koji ću pamtiti.

(Visited 48 times, 1 visits today)