Norman Biker – hodajuća legenda bluz muzike


Norman Baeker BandNakon gotovo tri godine, legendarni bluz gitarista Norman Biker (Beaker) ponovo se vratio u Beograd. Ovoga puta došao je u sklopu regionalne turneje gde promoviše najnovije studijsko izdanje “We See Us Later”.

Norman Biker stekao je status muzičke ikone i reputaciju jednog od najboljih britanskih bluz muzičara. Negovao je prepoznatiljivi zvuk tokom čitave svoje karijere bilo svirajući solo ili sarađujući sa najvećim imenima bluz, rok, soul, pop i džez muzike sa obe strane Amerike. U zgusnutom koncertnom rasporedu, našao je vremena da prozbori o svoj dugotrajnoj karijeri, iskustvima prilikom saradnje sa slavnim muzičarima, novom albumu, ali i sećanjima na Beograd.

Rock Svirke: Vaša karijera traje gotovo pola veka. Šta bi izdvojili kao najveći uspeh u ovih 50 godina koliko ste na muzičkoj sceni?

Norman: Mislim da je to što sam uvršten u Kuću slavih kulminacija čitave karijere provedene u bluz muzici. Međutim, svaka svirka je za mene nešto posebno, i svirao sam sa toliko legendarnih muzičara, od kojih su neki, nažalost, pokojni, što, takođe, smatram veoma posebnim.

Rock Svirke: Kako ste se osećali kada ste zvanično predstavljeni u Bluz Kuću slavnih (Blues Hall of Fame)?

Norman: Zapravo sam bio veoma iznenađen, nisam ni verovao u to nekoliko dana, sve dok nisam dobio potvrdu. Takođe, mislim da je to sjajna stvar kada za ostale muzičare kada se nagrade ne daju samo pravim muzičkim ikonama poput Mika Džegera, Erika Kleptona i drugih. To je dokaz da se posvećenost isplati. NIkada nisam razmišljao o nagradama, tako da sam bio prijatno iznenađen kada sam ovu dobio.

Rock Svirke: Kada bacite pogled na sve što ste do sada uradili, da li postoji neka ploča da vam je najdraža? Koji album, po vašem mišljenju, najbolje reprezentuje esenciju vašeg benda?

Norman: Najčešći odgovor većine muzičara je da je to poslednji album, ali zaista je tako. Veoma organski album snimljen u kratkom roku kako bi održao sirovu bluz atmosferu, a u pitanju je i prvi studijski album gde su svirali Nik Sted (Nick Steed) na klavijaturama, Stiv (Steve) Gibson na bubnjevima, kao i Kim Nišikavara (Nishikawara) na saksofonu i Stiv Holvort (Steve Hallworth) na trubi. Sve pesme su originali, pa je proces njihovog nastanka bio veoma zabavan i svačiji doprinos bio je neprocenjiv. Dakle, “We See Us Later” je moj omiljeni, koji u stopu prati “Into the Blues” iz 1988. godine, te ove dve ploče najvernije predstavljaju suštinu benda.

Rock Svirke: Šta vama predstavlja bluz?

Norman: To je divan način da izrazite svoje emocije i osećanja kroz muziku, kao i da pokušate i pokrenete ljude pesmama i sviranjem. Mislim da muzika mora da utiče i na publiku i na umetnika. Bio srećan ili tužan, nevažno je, sve dok određeni efekat na par sati.

Rock Svirke: U toku dugogodišnje karijere, sarađivali ste sa mnogim slavnim ličnostima iz sveta muzike kao što su Čak Beri (Chuck Berry), Džek Brus (Jack Bruce), Badi Gaj (Buddy Guy) i BB King. Kakva su vaša iskustva u vezi sa tim? 

Norman: Naučio sam veoma mnogo od svakog od njih, pretpostavljam najviše od Džeka Brusa sa kojim sam svirao 40 godina sa prekidima. On me je naučio da zaista i osećam to što sviram i da dajem najviše što mogu. BB King je bio pravi džentlmen, veoma skroman i veoma profesionalan. Aleksis Korner (Alexis) je imao veliki uticaj na mene na početku, ali Loni Donegan (Lonnie) je bio taj koji mi je dao šansu na njegovoj svirci kada mi je bilo 12 godina.

Norman Beaker BandRock Svirke: Kako je bilo ići na turneje i svirati sa Vanom Morisonom (Van Morrison), jednim od mojih omiljenih kantautora?

Norman: Ljudi često misle da je veoma teško raditi sa njim, ali prema meni je bio fin. Vrlo je velikodušan muzičar i često svira sa predgrupama kojima se divi. Obojica volimo stare engleske radio komedije i mnogo se smejemo. Veoma ga volim.

Rock Svirke: Nik Sted (Nick Steed) i Kim Nišikavara (Nishikawara) su najsvežiji članovi koji su se priključili vašem bendu. Na koji način se ogleda njihov doprinos novoj ploči?

Norman: Nik je visoko-oktanski šoumen kao što je i briljantni klavijaturista. Njegov novi solo album “It Was What It’s Not” bi trebalo da bude objavljen u aprilu ove godine. Stiv Gibson svira bubnjeve, a i ja gostujem na nekim pesmama.

Rock Svirke: Na novom albumu ste sarađivali sa Lerijem Garnerom (Larry Garner), sa kojima ste i ranije radili, ali sada prvi put sarađujete sa Stivom Elisom (Steve Ellis). Kako ste došli na ideju da vam Elis bude gostujući vokal i kakva iskustva nosite iz te kolaboracije?

Norman: Sarađujemo sa Larijem dosta po Evropi, tako da smo snimili zajedničku pesmu još dok smo bili u Velikoj Britaniji. Stiv Elis je odličan bluz i soul muzičar i imao je enormni uspeh sa pločom “Everlasting Love” kao glavni vocal benda Love Affair. Radićemo zajedno na budućim projektima, tako da je lep uvod što nam je gostovao na albumu. Takođe ćemo raditi neke koncerte sa Sonjom Kristinom, legendarnom pevačicom benda Curved Air.

Rock Svirke: Već ste ranije svirali u Srbiji, štaviše snimili ste live album u Beogradu 2015. godine. Kako ste došli na ideju da snimite live album baš u našoj prestonici i kakva sećanja nosite na taj period?

Norman: Bili smo na turneji koju je organizovao Nebojša Petrović iz koncerte agencije Rock Svirke. Mesto je bilo savršeno za zvuk, pa je doneta zajednička odluka da zabeležimo taj koncert i ispalo je veoma dobro. Veoma smo zadivljeni činjenicom koliko su entuzijastični i profesionalni ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. I veoma ljubazni i prijateljski nastrojeni.

Rock Svirke: Mančester je jedan od gradova sa najreprezentativnijom muzičkom istorijom. Da li se slažete sa tim? Ko je vama omiljeni bend iz Mančestera?

Norman: Mančester ima mnogo dobrih bendova, ali prostora za svriku je manje u odnosu na pre par godina. Što se mene lično tiče, živim nedaleko od Mančestera, u gradiću po imenu Stokport, a najbolji bend odatle je 10cc.

Rock Svirke: Za kraj, možete li da nam preporučite nekog bluz muzičara ili bend koji su vas oduševili u poslednje vreme?

Norman: Postoji mnogo sjajnih muzičara u ovom trenutku, sa nekima smo i sarađivali poput Rebeke Dauns (Rebecca Downes), a tu je i Kajla (Kyla), kćerka Viktora Broksa (Victor Brox). Obe imaju fantastične glasovne mogućnosti, a Rebeka je čak gostovala sa nama u Srbiji pre par godina.

  • Foto: Paul Walgang Webster

(Visited 68 times, 1 visits today)