Nil Jang: buka i bes


Neil Young - Le NoiseNil Jang ponovo jaše sa novoizdatim, atmosferičnim i olujnim albumom.

Kritika Nika Kenta (Nick Kent).

Velika vest koja prati ovaj album jeste ta da je Nil Jang (Neil Young), koji je verovatno i sam primetio da mu je kreativnost na albumima u poslednjih petnaest godina bila u opadanju, rešio da produkciju ovog album poveri još jednom velikom kanađaninu, Danijelu Lanoa (Daniel Lanois).

Upravo je on bio taj koji je Bobu Dilanu (Bob Dylan) omogućio veliki povratak u muzičko izdavaštvo krajem devedesetih, i to produkcijom Dilanovog albuma Time out of Mind. Jang je sigurno to imao u vidu kada je odlučio da produkciju svog novog albuma poveri ovom čoveku, iako se modus operandi njegovog albuma u mnogome razlikuje od Dilanovog.

Dok je na Time out of mind-u producent izbacio Dilanov iznureni glas u prvi plan, a u pozadinu smestio zvučnu pratnju koju sviraju simpatični muzičari, na Jangovom albumu Le Noise autor se odlučio da potpuno sam izvede sve pesme koje je napisao za album. U skladu sa tom Jangovom odlukom, Lanoa je dodao dosta dab efekata na izvedbu svake kompozicije, i tako naglasio bas deonice Jangove igre po žicama, a glas mu je pustio da jako odzvanja svuda oko njega da bi ga potom obojio vlastitim odjekom.

Za posledicu su dobili potpuno obuzimajući doživljaj glasa, ali koji ipak može da zamori, naročito ako ga slušate dugo. U šest od osam pesama na albumu Jangov prodoran falset pluta nad zvučnim morem električne gitare koja ima pomalo passé heavy zvuk, na koji su još dodati Lanoovi eksperimenti miksanja zvuka. Ljubitelji Jangove faze tvrđeg zvuka će možda imati podeljeno mišljenje, te će se pre odlučiti za dve akustične pesme, koje su svakako manje opterećenje efektima i stoga više intimističke.

Što se tiče naslova i karaktera pesama, album otvara Angry World, koja nas navodi da pomislimo kako je Jang želeo, iako u tome nije uspeo, da spoji u njoj Rockin’ in the Free World i Peacful Valley Boulevard, i napiše istoriju Amerike ispresecanu španskom gitarom koju će jedni doživeti kao hipnotičku, dok će se drugima neposredno učiniti mučnom.

Sledeća pesma Love and War je već bolja, i predstavlja prijatnu refleksiju o dve teme koje su za sve vreme njegove karijere podsticale Jangovu trubadursku venu. Jedan naslov se izdvaja u odnosu na ostale, a to je Hitchhiker. To je ujedno i najviše autobiografska pesma koju je Jang ikada napisao. U njoj, on bez okolišanja opisuje droge koje je koristio i kako je svak od njih uticala na njega, i obeležila njegove početne kreativne faze.

Album vredi poslušati makar i zbog samo te jedne pesme, iako ima trideset godina kako ju je Jang napisao. Izvukao je pesmu iz naftalina kako bi svom novom albumu dodao oštrinu i jačinu, što je njegovim skorijim izdanjima svakako falilo.

(Visited 59 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone