Nemamo rok trajanja


Najbolji domaći bend koji svira irski rok „Orthodox Celts” nastupiće 17. marta u Domu omladine, na dan Svetog Patrika. Ovaj koncert je ujedno i proslava skoro dve decenije postojanja benda na muzičkoj sceni. O koncertu, muzici, daljim planovima, ćerki Jovani, sinu Stefanu Vuku… frontmen grupe Aca Seltik priča za „Blic” i kaže da za njih ne postoji značajniji koncert.

– Postajemo zvanično punoletni ovim koncertom. Možda je to tako… punoletstvo, možda smo došli do prelomne tačke da vidimo šta ćemo dalje. Nismo bend koji voli da se ponavlja, uvek se svira ono što je očekuje, ali mislim da će ovaj koncert otvoriti vrata ka daljem, budućem uspehu. Ka nekim drugim temama.

Koje su to teme?
– Teme su se vratile na neki nivo na kome su bili oni tekstovi sa albuma „Green Roses”. Uvek se prisetim intervjua koji smo Pećinko iz „Atheist Rapa” i ja davali, kada je on rekao, eto konačno posle svih turbulencija možemo da pišemo ljubavne tekstove. Vreme je da se malo piše i o nekom unutrašnjem preispitivanju.

Sastav „Orthodox Celts” je prvi kod nas počeo da se bavi irskom muzikom.
– Činjenica je da smo mi prvi krenuli sa tom muzikom. O našim naslednicima prerano je govoriti. Mi ćemo potrajati još neko vreme. Tačnije, mislim da mi nemamo rok trajanja. Postoji ta neka prva liga ajriš bendova, neki su pank orijentisani, neki folk, etno, pop, ska. Tu smo i mi kao rok orijentisani. Ta muzika je toliko široka da omogućava postojanje mnogo bendova u suštini različitih. Uvek se spominje „Irish Stew” kao bend koji bi figurirao, kao neko ko bi nas nasledio, ali su oni ipak više pank, a i bitna je razlika da su oni molski, a mi durski orijentisani. Mi uopšte nismo u istom filmu, jesmo u istim okvirima, ali nismo isto orijentisani.

Koga biste voleli da čujete u Beogradu, a ko je muzički orijentisan kao vi?
– Pre svega, bih voleo da čujem Brusa Springstina. Godinama to vičem kako je nemoguće da se odustaje od njega jer misle da neće navući ni 5.000 karata. On ima jedan sjajan ajriš album. Što se tiče drugih izvođača, voleo bih da čujem „Dropkick Murphys”, „Flogging Molly”, „The Young Dubliners” i iz te Irish garniture bendova, pre svih „Fiddler’s Green”. Takođe, nikada mi nije dosta „Jethro Tull”.

Vaš bend ima grupu fanova koji uvek dođu na koncert u zeleno-belim dresovima.
– Jeste. Naravno da nam godi, svima u bendu. Ta boja je nerazdvojna od Irske. Međutim, kada se uđe u srpske okvire, otkriva se metafizičko značenje zelene boje u Srba. Ne potpisuje se srpski patrijarh tek tako zelenim mastilom. Mislim da bar taj deo neke naše publike to negde oseća na nivou arhetipa u malom mozgu u svojim genima. Sticajem okolnosti desilo se da nosim zeleno-belo, ja sam Seltikov navijač, a Irska i Seltik su nerazdvojni pojmovi. To je nacionalna odrednica. Naravno, to je na nivou mojih ličnih verovanja (koje ce istorija zasigurno, pre ili kasnije, potvrditi) da su Kelti samo deo Slovenskog korpusa, i na klupskom je nivou. U stvari, kad kažem Kelt, mislim Sloven i/ili Srbin. Ali, isto toliko sam fanatičan, pa i više, kada je Srbija u pitanju. Ja sam svakako pre svega Srbin!

Da li ste nekada bili u Irskoj?
– Jesam na dva sata (smeh). Ali sam išao na mnoge Seltikove utakmice, a tamo gde je Seltik, tamo je i Irska. Pa i Srbija.

Engleski nedeljnik „Observer” je napisao tekst o vama i pohvalio vašu dikciju irskog jezika.
– Jezik nisam ni savladavao. Jesam engleski učio od četvrte godine svog života. A tu dikciju i taj izgovor dugujem naslušanosti irskim folkom. Ali, svakako nam je imponovalo. Mada, neke druge su nam imponovale više.

Koje su to stvari?
– Koncert prošle godine u KST, kao da smo se vratili petnaest godina unazad, tu je bio jedan čovek koji je ceo koncert proveo na šipci, kao nekada kada se išlo na stadion. Sve je pesme otpevao od reči do reči, urlao, plakao na „Fields Of Athenry”. Fenomenalno. Prilazim čoveku na kraju koncerta i pitam ga kako je, a on počinje da priča na engleskom jeziku. Ispostavilo se da je čovek došao iz Glazgova, čuo nas je na internetu, zavoleo, te je seo u avion i došao na koncert. I šta posle toga da kažeš? Ništa. To je kompliment!

Voditelj na radiju

Radite i na radiju?
– Radim kao urednik i voditelj u dečjoj redakciji Prvog programa Radio Beograda. Ima nekoliko emisija. Jedna porodična emisija „Porodični ram”, ali iz vizure klinaca, onih najmlađih, ali bukvalno do praga završetka osnovne škole. Druga emisija je „Rokumentarac”. Muzička emisija, to je ono što ja volim, što ja puštam. Tu su još i „Dobro jutro, deco” koja ove godine slavi 55. rođendan i „Klik za laku noć – Srpski mitološki rečnik za decu”.
Da li su vam deca Stefan Vuk i Jovana pomogli u tom poslu na neki način, u vođenju dečjeg programa?
– Oni su svakako moja podrška. Pre neki dan silazimo kroz našu ulicu i jedan komšija prilazi mom Stefanu Vuku i kaže mu „Gde si, hajde da slušamo neki ‘Slayer’. A Stefan Vuk mu odgovara: „Ja ne slušam to, ja slušam ozbiljan hevi metal i ajriš” (smeh).

 

(Visited 41 times, 1 visits today)