Na ekskurziji sa Milanom Petrovićem


Milan PetrovićMilan Petrović je umetnik iz Beograda. S razlogom kažem umetnik jer je ujedno kompozitor, klavijaturista i tekstopisac. Ima bogatu muzičku biografiju i u svojoj karijeri sarađivao je sa mnogim imenima srpske muzičke scene, stekao je dosta prijatelja i zajedno sa njima uradio jedan zanimljiv i jako kvalitetan album koji će uskoro imati zvaničnu promociju. To je i povod da saznamo nešto više o Milanu, njegovom albumu i teškoćama koje prate profesiju kojom se bavi.

RockSvirke: Koliko dugo već plivaš muzičkim vodama?

Milan: U jednom od prvih intervjua o početku solo karijere rekao sam da se sad osećam kao na početku i da dišem punim plućima, dakle nikad nije dovoljno dugo. Smile Ukoliko hoćeš baš precizno, u decembru 1993. godine sam svirao prvu zvaničnu svirku sa autorskim bendom Ana Karenjina. Već početkom 1995. godine, sam slučajno dobio priliku da postanem klavijaturista Del Arno Band–a, kada sam kao novinar Yu Rok magazina intervjuisao Jovana Matića, frontmena i jednog od osnivača benda. Tada sam bio totalni amater, a uspeo sam time što su mi dali priliku, što sam slušao kritike i savete, radio na sebi i na svom instrumentu. Zatim sam od 2002. godine ušao u blues vode, a od 2006. u prateći bend Ane Stanić.

RockSvirke: Da li to znači da tvojim venama ipak teku note, a ne krv? Smile

Milan: Muzika je neraskidivi deo mog života. Da!

RockSvirke: Povod našeg razgovora je album koji si uradio sa svojim prijateljima. Kako si došao na ideju da snimiš „Excursion“ ?

Milan PetrovićMilan: Sve je krenulo spontano. Na blues sceni se sviralo se dosta, i uticaji su bili razni, ali se može reći da je, što se mene tiče, prekretnica gostovanje Raphael Wressnig & Enrico Crivelaro Organ trio u Beogradu, kada sam prvi put zvanično čuo instrumentalnu blues/funk/jazz svirku baziranu na Hammond orguljama. Od tada se krećem ovi pravcem. Teme za album su postepeno nastajale bez naročitog cilja. Prekretnica je završetak saradnje sa Del Arnom 2009. godine, i moja odluka da zakažem snimanje iako nisam imao dovoljno spreman material. Pošto nije bilo benda niti dovoljno vremena da se navežbaju muzičari, za početak sam odlučio da pozovem prijatelje iz svih grupa s kojima sam do tada radio i da napravimo svojevrsni session u kontrolisanim uslovima. Smile

RockSvirke: Spisak prijatelja koji su radili na albumu je poduži-njih 38 i fotograf je 39. Kakve su bile njihove reakcije na tvoju ideju?

Milan: Pa moglo je da se desi da ih bude i više jer su neki odustali, a sa nekima nisam uspeo da se dogovorim. Osećao sam da radim nešto veliko, imao viziju kuda to treba da ode, i koliko sam spreman na to guram, dok to ostali nisu znali. Zato je i razumljivo što su se reakcije menjale. Svako od prijatelja je hteo da pomogne ali su bili rezervisani prema konačnom rezultatu sve dok viđenija imena nisu snimila svoje deonice. Kad se to desilo tas je prevagnuo na moju stranu pa su poneki, koji su snimali među prvima, čak poželeli da snimaju ponovo. Smile Najviše su me iznenadili muzičari, koje nisam znao na početku snimanja, kao što su Dušan Bezuha, Vasil Hadžimanov, Ivan Aleksijević, Vlada Maričić, Vladan Vučković, Boris Bunjac i Branko Isaković, koji su pokazali i svoju ljudsku veličinu, time što su, bez naknade, pristali da sviraju jednom anonimusu. Upravo i njihova podrška je pokazala koliko je ideja dobra.

RockSvirke: S obzirom da si bio na „ekskurziji“ sa 39 lica mogao bi neku anegdotu da nam prepričaš.

Milan: Pa bilo je mnogo zanimljivih priča. Sa svakim od učesnika je bilo zanimljivosti, ali ne može sve da stane u intervju. Poznato je da kad radiš sa prijateljima, moraš više puta da ih zoveš, (neke sam čekao i po više meseci, a neki su to odradili odmah), bilo je i neodgovornih i maksimalno odgovornih, ali to ti je to…bukvalno ekskurzija. Svi su sjajni muzičari, ali jedan pravi gluposti, drugi voli da bude u centru pažnje, treći sve najbolje zna, četvrti voli da popije, onom tamo nije dan, šesti se posvađao sa devojkom, sedmi bi to sve drugačije uradio, osmi će to sutra ili prekosutra pa se ne javlja na telefon, i tako Smile

RockSvirke: Album je završen u 2011. godini. Zašto još nije ugledao svetlost dana?

Milan: Mnogo je razloga. Obično svi kažu da nema para, pa da je album mnogo ozbiljno uradjen i potencijalni izdavači nemaju potrebni kapacitet da ga izguraju, pa da nije komercijalan, pa onda, nije ni dovoljno jazz- a, a nije ni dovoljno blues – a i tako. Prihvatam kritike i u međuvremenu sam na nekim sugestijama radio prilikom razvoja Quartet–a i pri komponovanju novih tema, ali generalno ovaj atipičan album prati jedna tipična srpska priča. Napraviš nešto kvalitetno i ne možeš proći jer nema ko da te gura. Dovedeš neke od najznačajnijih srpskih muzičara iz raznih sfera i to nikog ne zanima. Pretpostavljam da bi bilo drugačije da ima više harmonike, trubača i tehno ritma u paketu začinjeno nekom pevačicom za koju sam prvi put čuo na reality show-u. I da, verovatno, da ima bolju prođu na splavovima sigurno bi se neko našao da izda.

Milan Petrović

RockSvirke: Promocija albuma je zakazana za mart. Možeš li nam reći neke detalje u vezi toga.

Milan: Da, promocija je zakazana za 02.03.2011. biće u Akademiji 28 u Beogradu. Prvobitna ideja je da dodju muzičari koji su radili na albumu i da ponešto odsviraju/otpevaju, ali je to jako teško izvesti. U svakom slučaju, svi će biti pozvani, i moći će da nastupe s nama ako budu želeli. Deo promocije će biti i prikazivanje snimaka i najzanimljivijih detalja sa snimanja. Naravno, posle najave albuma i muzičara koji su svirali, kao i tima koji prati Quartet, sviraćemo teme sa albuma, a u drugom delu ćemo se opustiti i svirati standardnu svirku i time promovisati kvartet za one koji još uvek nisu čuli za nas.

RockSvirke: Nakon promocije u Beogradu koji su dalji planovi?

Milan: Trenutno potvrđeni datumi su 03.03. u Kulturnom centru u Inđiji i 09.03. u Vršcu, Caffe Jazzva, a dalji cilj je promovisanje po domaćim i stranim festivalima, i gde god to bude moglo. Planovi su priprema novog studijskog albuma i snimanje ozbiljnog live-a do kraja godine.

RockSvirke: U aprilu 2011. godine formiran je i Milan Petrović Quartet. U toku prošle godine imali ste 25 nastupa. Nedavno ste fanovima priredili „Zimske čarolije“ svirajući u nekoliko gradova. Da li to znači da nastavljate istim tempom?

Milan: Nastavljamo istim, dobrim tempom. Glas o nama se polako širi, imamo dobre svirke, držimo se dogovora, imamo pristojnu cenu i ne ostavljamo ljude ravnodušnim.

RockSvirke: Koja su ti dve omiljene pesma (jedna autorska, druga obrada) koje svirate?

Milan: Što bi rekao Cane: „Moje pesme su moja deca“… teško je odabrati, ali recimo da uvek uživam dok sviramo „Autumn in London“. Od obrada, najzanimljivije su reakcije kad sviramo „Enter Sandman“ od Metallica-e, pa volim to da ispratim.

RockSvirke: Da možeš da vratiš vreme da li bi izabrao istu profesiju?

Milan: Da, samo ne bih uporedo upisivao istoriju Smile nego neku jazz akademiju.

RockSvirke: Jel imaš ti neko pitanje za mene?

Milan: A jel ovo za neku televiziju? Ću da izadjem na televizor?..Kadee Smile

RockSvirke: Sredićemo i to, ne brini Wink

RockSvirke: Hvala ti na vremenu koje si izdvojio. A našim čitaocima preporučujem da posete tvoj sajt www.milanpetrovic.com da saznaju sve što nismo stigli da otkrijemo o tebi ovde. Za kraj volim sagovornike da zamolim da pozdrave čitaoce svojim omiljenim autorskim stihovima, pa izvoli…

Milan: „Imam želju da napustim predele,
Na kojima me mesto više ne drži,
jako vezan za tlo, kao talas za vrtlog,
na ovom mestu ipak, reči čudno nam zvuče…“

  • Foto: Ivan Grlić
(Visited 56 times, 1 visits today)