Muzika me vodi u svet mašte


Vlatko Stefanovski, jedan od najpoznatijih muzičara bivše Jugoslavije, nastupiće 16. avgusta na Beer festu u Beogradu. U intervjuu za „Blic“, ovaj virtuoz na gitari obećava energičan koncert na Ušću, najavljuje novi album i objašnjava zašto ne želi da bude estradna zvezda.

– Radujem se što ponovo sviram u Beogradu. Publika će moći da me vidi na velikom prostoru s jakim ozvučenjem, a dolazim s električnim triom, tako da će na Ušću biti veoma glasno. Nadam se da ću imati dobre uslove za nastup jer pre dve godine kada sam bio nije bilo uslova za tonsku probu, naleteli smo na čudna pojačala… tako da će, nadam se, ovaj put sve biti bolje.

Da li će na repertoaru biti pesama i s novog albuma „Thunder from the Blue Sky“?
– Biće i pesama s novog albuma, kao i starih stvari, a set listu obično sastavljam petnaest minuta pre koncerta. Nekad se desi da i u samom nastupu napravim rokadu, to zavisi od toga kako se trenutno osećam, a i od pulsa publike.

Pošto svirate na festivalu piva, da li ćete sebi dozvoliti da popijete neko pivo na bini?
– Ne. Kada sviram ne želim da pijem zato što mi alkohol uspori reflekse, a želim da imam punu koncentraciju kada sam na sceni. Posle svirke, može, naravno. Nadam se da će biti nekoliko hladnih piva za posle koncerta.

Poznato je da uživate u improvizaciji, a kako znate da ne prelazite granicu koja nije prihvatljiva za širu publiku?
– Pa pazim da ne preteram u ego tripu, nego da doziram. Meni predstavlja veliko uživanje svaka improvizacija, ali treba znati kada treba da se stane. Ne razmišljam, recimo, o dužini neke solaže, nego gledam da budem inspirisan i da to dobro raspoloženje prenesem na publiku.

Da li kada svirate istu pesmu uvek doživljavate iste emocije?
– Često mi se javlja slična emocija. To su uglavnom neke apstraktne slike ili sećanja na drage ljude, mesta ili pejzaže. U takvim situacijama potpuno se prepuštam muzici, putujemo zajedno i muzika me vodi u svet mašte.

Kako uspevate da kada pravite nove pesme ne podilazite trendovima?
– Pokušavam da uradim nešto što meni znači i što se meni sviđa. Evo trenutno radim jednu temu za pesmu i potpuno je čudno šta to izlazi iz mene. I mene samog najčešće iznenadi neka balada ili brza stvar, ali to su sve refleksije na život koji živim i na unutrašnji svet. Čudan je taj proces stvaranja i često mi pomaže da bolje spoznam samog sebe. Neku pesmu ne znam zašto sam napravio upravo tako, ali ona otkriva emocije koje se kriju u meni.

Kako to da ste deset godina od čuvenog albuma „Kruševo“ objavili nešto potpuno drugačije, bluz album?
– Miroslav i ja razmišljamo da snimimo „Kruševo 2“, ili kako ga već budemo nazvali. Nastavićemo taj ciklus i ne dovodi se u pitanje naš rad. Sve ovo oko toga je zadovoljavanje mojih interesa i želja, kao i davanje sebi slobode da se igram sa muzičkim stilovima i pravcima .

Miroslav Tadić živi u Americi, vi u Makedoniji. Kada vežbate nove pesme?
– On svakog leta dolazi ovde, a inače vežbamo i komuniciramo preko interneta i to prilično dobro funkcioniše. Evo nedavno sam mu poslao jednu ideju koju je on razradio.

Imate svoj studio, koliko vremena dnevno provodite u njemu?
– Kako kad. Svaki dan vežbam i sviram gitare jedan do dva sata najmanje. Pre dva dana sam, recimo, osam sati svirao i snimao neke nove ideje. Volim to da radim, čovek se možda nekad zamori od svega toga, ali meni je muzika strast.

Koliko su supruga, ćerka i sin kritični prema vašem radu?
– Oni su najkritičniji i oni znaju da li nešto valja i koje pesme im se dopadaju. Porodica je neki prvi filter kroz koji prolaze moje nove ideje i pesme.

Decenije uspešne karijere su iza vas, kako ste uspeli da ih izgurate bez skandala?
– Pa ne pokazujem medijima ormare, cipele i donji veš. Pokušavam da budem normalan u životu, a lud u muzici. Neki ljudi ipak vole da se ponašaju suprotno.

Iako ste jedan od najcenjenijih gitarista, stiče se utisak da ne želite po svaku cenu da budete popularni.
– Nisam toliko velika zvezda. Imam publiku u celom regionu od Bugarske do Austrije, gde punim sale za hiljadu ljudi, ali bolje je biti malo ispod radara, da ne budem deo estrade. Često se dešava da ljudi sa naslovnih strana nemaju toliko publike i ne mogu da napune ni diskoteku. Jer, lako je snimiti prvi album i izaći na naslovnoj strani. Teško je trajati 35 godina i biti stalno u akciji. Probajte da snimite 28. album a da pri tom budete sveži.

Imate li neku neostvarenu želju kada je reč o muzici?
– Voleo bih da sarađujem s velikim muzičarima kao što su Jan Garbarek, Kit Džeret, Vini Kolajuta… Imao sam nedavno u Zagrebu sešn sa Stivom Lukaterom. Mi smo ista generacija, 1957, i imamo dosta toga zajedničkog. Inače, te godine su rođeni mnogi poznati gitaristi, tada su proizvedeni najbolji magneti za gitare kao i neke od najboljih gitara.

Jeste li zadovoljni kritikama za novi album? Pesme ste otpevali na engleskom?
– Nisam presrećan sa kritikama, ali sam zadovoljan sa komentarima nekih velikih muzičara. Ja sam inače studirao engleski jezik i mogu dobro da otpevam a da ne glumim Engleza. A nije mi namera bila da s ovim albumom ponovo izmislim bluz, već da uživam u sviranju bluza.

Koncerti za slepe

Nedavno ste svirali na neobičnim mestima kao što su bolnice, domovi za stara lica, popravni domovi…
– To je bio projekt nazvan „Mala dnevna muzika“, koji sam odradio s velikim zadovoljstvom. Bila mi je želja da se obratim marginalnim grupama koje nemaju priliku da često posećuju koncerte. Inače, ideja je potekla u Beogradu od glumca Mikija Manojlovića i Centra za integraciju da sviram za Savez slepih i to je bilo veoma lepo iskustvo.

Uskoro CD „Live in Zagreb“
Kada publika može da očekuje novo izdanje?
– U planu je album „Live in Zagreb“, pošto smo već snimili „Live in Belgrade“ (2000), ovo će biti nastup od pre dve godine na Opatovini sa Miroslavom Tadićem, Teodosijem Spasovim, perkusionistom Svapanom Čaudurijem. Materijal je gotov i biće objavljeno DVD i CD izdanje. Bila je to izvanredna letnja turneja, bili smo izuzetno uvežbani i biće to odličan album.

Autor: Neven Džodan

Foto: V. Lalić

Izvor: Blic Online

(Visited 43 times, 1 visits today)