Mor Krom Kinski III


Stipe PerišaMor Krom Kinski III je neslužbena umetnička maska koju koristi Stipo Periša, udarna igla hrvatskog benda Olovni Ples, jedan od poslednjih autentičnih rokenrol junaka u južnoslovenskom komšiluku i jedan od najeksplozivnijih i najekspresivnijih scenskih izvođača u savremenoj hrvatskoj muzici.

Obrazinu koju je pozajmio od pseudomitskog pesnika, ezoterika i muzičara s početka dvadesetog veka, Periša je prvi put navukao na sebe na albumu Rovovska akustika, koji jeste potpisao i pečatio imenom Olovnog Plesa, ali koji je unekoliko bio njegova prva samostalna autorska instalacija. Ploča je bila posvećena Mor Krom Kinskom, jednom od ratnih protagonista s labavim istorijskim pokrićem i sumnjivim biografskim tragovima, koji je navodno nestao u Prvom svetskom ratu, a čije ime je Periša usvojio i počeo da ga koristi i populariše u duhu postmoderniste koji strpljivo koristi tokove stvaralačkog podzemlja i postupno gradi hrvatski pandan Čapajevu, ruskom soldatu i crvenoarmejskom komandantu koji je od jednog od nebrojenih nastradalih vojnika s vremenom izrastao u pravog kulturnog heroja i junaka mnogih sovjetskih anegdota. Proglasivši se sada unukom Mor Krom Kinskog, Periša je nastavio da vaja i oblikuje mit o njemu kao o svom najrođenijem pretku, podobno onom starom nauku da svaka generacija stvaralaca po izboru pronalazi svoje sopstvene preteče, pri čemu bitne umetničke ličnosti uvek same sebe izmišljaju, porađaju, neguju, vaspitaju, ubijaju i nanovo vaskrsavaju. Nesumnjivo od takvoga roda, Stipo Periša je izmislio potomka Mor Krom Kinskog i navukavši njegovo lice, telo i odelo, u kućnim uslovima snimio dva albuma nekonvencionalnih pesama i rečitativnih komada. Jedan od dva albuma zove se Fonometar.

Stipe Periša

Ljubitelj rudarskog artizma, posvećenik u istoriju avangardnih umetnosti, Periša se kao Mor Krom Kinski III nije libio da posegne za karakterističnom tehnikom montaže, citata i reinterpretacije, stvarajući uzbudljiv tekstualni organizam od svog komornog stihovnog egzistencijalizma, klasičnih fragmenata hrvatske lirske moderne i probranih narativnih monolita iz štampe i tekućeg enciklopedijskog internet simulakruma, dodeljujući tom živom jezičkom amalgamu moć muzičkog pokreta, izborom i repeticijom elektronskih sekvenci, lupova, šumova i ponekog, na ovoj ploči, ukleto usamljenog rifa, uz intertekstualne reminiscencije na rodonačelnike moderne umetnosti, a sve to u svom beskompromisnom glasovnom registru i ekspresivnoj samoironijskoj interpretaciji. Zagasita ambijentalnost, eksperimentalni duh, minimalistički format i interaktivnost slušanja i čitanja ponuđenog teksta – jesu paradigme koje Mor Krom Kinski III dosledno koristi u svojoj neoavangardnoj praksi, od Rovovske akustike do Fonometra. U vremenu nepristojno bezopasnih i nesuštinskih muzičkih kreacija, Fonometar krije jedan zavodljiv rizik, doduše najviše po samog autora. Stipo Periša ovde je toliko upečatljiv i čvrsto utemeljen u vešto izgrađenom alter identitetu, da se uskoro može dogoditi zanimljiva alhemičarska supstitucija između lica i naličja stvaralačkih maski koje on upotrebljava. Mor Krom Kinski III mogao bi tako da postane ono prvo, službeno stvaralačko lice s naličjem na kom bi se sada našao dobrovoljno skrajnuti Stipo Periša, jedan od dva frontmena u Olovnom Plesu. Makar do novog albuma dugoselskog kvarteta. A kada momci iz ovog neprocenjivo vrednog benda konačno istupe iz donekle izabrane a odnekle nametnute medijske ilegale, maska andergraund heroja Mor Krom Kinskog III zacelo će se još čvršće prilepiti na Perišino stvaralačko lice. Tada će njegov privatni tango lica i naličja postati još zanimljiviji, jer će ulozi biti veći. Oh yes, he’s the great pretender…

(Visited 70 times, 1 visits today)