Mihajlo Oklobdžija – muzika kao centar života


Sa nama je Mihajlo Oklobdžija, gitarista bendova Demether, Klin, Genom, Mad Konecky, M3M, Dancing Waves i Bijelo Dugme Real Tribute.
RS: Mihajlo predstavite nam se ukratko i recite nam kako je počelo interesovanje za bavljenje muzikom?

Što se početka sviranja tice – na kraju osnovne škole prijatelj iz razreda koji je svirao gitaru, doneo je jednom prilikom u učionicu i tu se razvilo prvo interesovanje. Pošto su me roditelji podržavali u svemu uskoro je usledila akustična i odmah zatim prva električna gitara. Nedugo zatim počele su i prve prepravke i čeprkanja po opremi što se kasnije razvilo i u ljubav prema elektronici pored sviranja.

RS: Šta je ono što je po vama najbitnije za ljude koji se bave muzikom?

Rekao bih ono što su imali muzičari prošlog veka, da ne kažem ‘starog kova’ a to je potpuna nezainteresovanost za opšte prihvaćene norme i standarde u muzici i životu. Ljudi koji su radili nestandardne stvari i eksperimentisali sa svim sastojcima koji čine muziku dostizali su najviši uspeh. Oni koji su brinuli o tiražu, dopadanju publici i ustaljenim strategijama sa razlogom nisu postizali veći uspeh niti dopirali do šire publike, što se svodi na jednu jedinu stvar koja je i dalje bitna u muzici – a to je pesma! Ukoliko imate dobru pesmu sa dobrom porukom ništa vas ne može zaustaviti. Muzika je izuzetno jak medij sa velikim mogućnostima uticaja na široke narodne mase. To je odavno poznata činjenica.

RS: Kod nas nažalost bavljenje isključivo muzikom i dalje je utopija?

Nedostatak jake muzičke industrije na našim prostorima rezultat je problema koje imaju sve zemlje sa niskim standardom življenja. Puka egzistencija je nešto što postane bitnije od svih ostalih stvari i postaje rezultat zapostavljanja umetničke, ekspresivne strane života. Mada sa druge strane nekim velikim imenima ni to nije problem da pronađu sebe u muzici. Mislim da je to više stvar odluke svakog od nas nego stanja u zemlji i oko nas. Odlučiš da se baviš muzikom, bez obzira na svet oko tebe. Mnoge stvari sam u životu odradio besplatno i bez priznanja jer mi je bilo bitnije da ispoštujem tu svoju duševnu kreativnu stranu. Neki ljudi sviranje tuđih pesama smatraju nečim ispod časti i zovu to po meni pogrdnim menom „tezgarenje“. Za mene je ukoliko je ekipa dobra to i dalje bavljenje muzikom i nešto što voliš. Da mi je neko pričao kad sam počeo da sviram da će me gitara uz pet puta veću platu nego u Srbiji povesti na put oko zemlje ne bih mu verovao, ali sada nakon 5 godina na najvećim i najprestižnijim kruzerima i posete svim kontinentima mogu samo da budem zahvalan na svim prilikama koje su mi usput pružene i naravno na činjenici da usput nisam odustao.

RS: Radite i kao profesor gitare u privatnoj školi?

Prvo u Kretivnom M kutku Peđe Đurića, da bih nakon poznastva i saradnje sa Petrom Jelićem na nekim drugim projektima počeo da radim kod njega u Kulturnom Skloništu. To nikako ne bih mogao da nazovem tako standardnim izrazom ‘posao’ jer se radeći ga nikad nisam tako osećao. Takođe se divim roditeljima koji u današnje vreme igrica, kompjutera i tv-a žele da život svog deteta obogate muzikom i sviranjem instrumenata. Gledati tu decu svakodnevno kako se uz muziku razvijaju, druže, grade nova prijateljstva i postaju ljudi je stvarno neverovatno iskustvo. Tim pre što ja nisam imao tako nešto kad sam počinjao i znam koliko je teško to sve izneti sam na sopstvenim leđima.

RS: Neki od bendova u kojima svirate, njihova dostignuća i saradnje sa kolegama? 

Demether je odavno poznat na našim prostorima a i šire sa jednim od albuma reizdatim u Meksiku, i trećim albumom na pomolu. Damjan koji je mastermind benda ima mnogo simultanih projekata na kojima radi, kao i svi mi ostali, zbog čega su izdanje trećeg albuma Demether-a i propratne svirke na standby modu za sada. Grupa Genom ponovo snima materijal koji smo radili pre deset godina i uskoro će ugledati svetlost dana. Grupa Klin može da se pohvali oskarom popularnosti u Banja Luci.
Bijelo Dugme Real Tribute je ustupio mesto Klin grupi (isti sastav muzičara) koja takođe ima album u završnoj fazi. Oskar popularnosti bend je dobio kao najbolji Bijelo Dugme tribute bend na prostorima bivše Jugoslavije, ali ono što Klin čini posebnim je ipak autorski deo priče i saradnja sa nekim od najpoznatijih pevača na balkanu. M3M trio i bend Dancing Waves su ekipe sa kojima sam svirao na kruzerima i proputovao ceo svet.
Saradnji sa kolegama ima previše da bih ih ovde nabrajao jer ne bih da nekoga izostavim ali jedna saradnja na koju sam posebno ponosan je materijal za drugi album EKV Revisited projekta koji nazalost još uvek nije ugledao svetlost dana i njegova pokretačka sila – bubnjar benda EKV jednog od najlegendarnijih bendova na području bivše Jugoslavije – Firchie! Njegov doprinos očuvanju muzike i svega što je okružuje generalno na našim prostorima trebalo bi da bude primer svima koji još uvek veruju da za muziku u ovoj zemlji ima nade. Od tavih ljudi naučis da nikad ne posustaješ i ne odustaješ.

RS: A šta je sa vašim ličnim projektima?

Zadnjih pet godina svirajući na brodovima imao sam dovoljno vremena da se vratim svojim projektima u slobodno vreme.
Uporedo radim na akustičnom albumu koji je snimljen u studiju Damjana Deurića i u završnoj je fazi, i drugi projekat vezan je za bend koji će biti u nesto čvršćem izdanju.

RS: Tematika muzike i tekstova?

Akustični album je naravno ljubavnog karaktera i bice zanimljiv jer je urađen kao linearna priča i na neki način je delimično posvećen nekome i u isto vreme nikome posebno da tako kažem, a to što je akustično izdanje trebalo bi da olakša prezentaciju materijala uživo jer je sada sve više popularan taj ‘one man band’ stil jer je naravno isplativiji. A dvadeset prvi vek donosi nam mogućnosti izdanja van granica naše zemlje, ali o tom potom. Ne bih da otkrivam sve unapred. Singl za najavu albuma sa bendom treblo bi da izađe uskoro. Nakon toga videćemo gde će sve to odvesti.

RS: Neka poruka kolegama?

Mogu samo da se zahvalim svim ljudima oko mene koji su imali poverenja, gurali me u pravom smeru i podržavali kad je to bilo potrebno. Od njih sam naučio da je autorski rad najdublji i najintimniji izraz unutrašnjeg bića svakog muzicara i da kroz umetničko izražavanje (muzičko ili bilo koje drugo) komuniciramo međusobno na mnogo visem nivou.
Ne treba bežati od novih stvari, treba prigrliti sve što nam pomaže da se izrazimo i naravno treba pre svega međusobno da se podržavamo.

(Visited 31 times, 1 visits today)