Massive Attack – Atlas Air EP


Massive Attack - Atlas Air EPZa razliku od svojih bristolskih savremenika – Tricky-ja sa stalnim tokom novih osrednjih albuma; Portishead sa veoma dugom pauzom koja je odvela do neočekivane i majstorske reinvencije – Massive Attack su proveli prethodnih 15 godina radeći, sa povremenim, preciznim rafalima produktivnosti. 5 godina pauze od albuma Mezzanine do 100th Window, i onda još 7 godina do poslednjeg albuma Heligoland. Kada posmatramo Massive Attack kao pop grupu, njihovi albumi su i dalje dovoljno retki da prođu kao fenomen, izgrađeni na singlovima sa remiksima umetnika koji daju aromu trenutnog momenta, bez obzira da li se radi o mikro-hausu iz 100th Window ili je to prostrani elektonik disko iz sadašnjosti.

Problem je u tome što, kao fenomeni, ovi albumi ne izazivaju uzbuđenje. Remiksi na singlovima su obično uzbudljiviji, a zasigurno svežiji, nego muzika koju je Massive izdao u 21. veku. Bend je, čini se, zaglavljen u obrascu, ne tako glatko kao Tricky, ali uplašeno da se potpuno preobrate kao Portishead, što je dovelo do albuma koji zvuče kao njihovi klasici i nedovoljno drugačije kako bi opravdali ponovno slušanje. Nema više osećaja avanture, i jasno je da Massive ne da bi mogao, nego bi morao da uradi nešto novo sa svojom muzikom. Najbolje da je ostave mlađim umetnicima koji su manje posvećeni njihovom zvuku, da vrate osećaj, kao sa remiks EP-om koji je ubacio neke neočekivane aspekte u Heligoland ranije ove godine.

{youtube}hBtiB5BCJ2g{/youtube}

Altas Air EP nije tako esencijalan, ali kako je „Massive-style“ na Heligoland bio često previše blag, svaka iskra inventivnosti predstavlja unapređenje. Iako ovaj EP ima dobrotvorni cilj (celokupna zarada ide za humanitarnu organizaciju War Child koja pomaže deci koja su pogođena ratom), i dalje se čini kao nešto kradomice izbačeno pred kraj godine, kako bi bar malo duže učinilo album aktuelnim. Čak i ako su namere bile takve, a ne tvrdimo da jesu, ovi remiksi su unapredili original „Atlas Air“, koja je išla uspavljujuće na sporom disko bitu. Promene koje je uneo Tim Goldsworthy pretvorile su numeru u pravu kosmičku dens muziku, a preobražaj koji je napravio Jneiro Jarel otpušta tempo u FlyLo/Brainfeeder trip-hop stilu, i oba popunjavaju kliše “tamnog” negativnog prostora originala svetlim talasima i sint disonancom. Oni su u stvari jezivi, ali takođe divni, na mestima gde se original trudio da bude i jedno i drugo, ali ne previše odlučno. Na ovom izdanju se, pored ovih remiksa, nalazi Clark-ov remiks za pesmu „Redlight“, kao i kratak video za „Atlas Air“, koji je uradio Edouard Salier.

U svakom slučaju, ljudi koji su radili remikse, čini se imaju bolji osećaj za davanje oblika I drame trakama kroz elektronsku teksturu nego njihovi dobrotvori ovih dana. To je bez sumnje šteta, s obzirom da su Massive Attack nekada bili majstori u tome, čak i njihovi instrumentali su bili nezaboravni, puni detalja i predivno išli linijom između sanjalačkog I abrazivnog. Nijedan od remiksa sa Atlas Air-a ne ostavlja bez daha – oni su između prolaznog i dobrog s obzirom na standarde koje su producenti postavili, ali su u svakom slučaju bolji od originala. To nažalost ukazuje na to kako je Massive zadovljan time da se samo provuče, dozvoljavajući sledbenicima da urade teži deo posla.

(Visited 23 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone