Kolja – promocija „4 prsta“ u Studiju M


Novi Sad je ponovo bio adresa značajnog koncerta, a preciznija adresa je čuveni Studio M u kome su muziku stvarali gotovo svi značajni muzičari sa eks ju prostora. Nikola Pejaković Kolja je snimio novi album – 4 prsta i s tim u vezi je došao u Novi Sad i napravio koncert.

Prva dva gostovanja su bila u značajno većim prostorima i prostorima za žešće svirke, kao što su klub Quarter i velika hala SPENS-a (Koncert godine). Oba prostora su bila u potpunosti ispunjena. Razlog premeštanja u kamernu, mirniju i topliju atmosferu je (verovatno) i isti karakter novog albuma koji je mirnijeg, toplijeg tona, sofisticiraniji u pogledu muziciranja i preovladava bluz i džez sa dosta učešća duvačke i gudačke sekcije.

Glavnica koncerta je bilo predstavljanje upravo tih pesama uz nezaobilazne obavezne hitove sa prethodnih albuma, a najviše sa Mama nemoj plakati.

Uz scenografiju koja se sastojala od starog salašarskog nameštaja i adekvatnu rasvetu koja je akcentovala isti, sa razglasa je išao uvodni instrumental „4 prsta“, a odmah, nakon izlaska na binu svih muzičara, uključujući i samog Kolju, koncert je započet sa „Starost neće nikoga da čeka“ koja na albumu spada u red bržih a može da se svrsta i u kauntri rok. Iako, po sopstvenom priznanju, ne voli da priča mnogo na koncertima, napravio je uvod ustaru pesmu „Maršala Birjuzova“ lepom pričom o usnoj harmonici i zapravo moći bluza koja je spojila dva čoveka. „Kad sam na svet ovaj pao“ je takođe brža pesma sa jakim gruvom, odsvirana odlično od strane odličnih muzičara, ali ono što je najkarakterističnije za ovu pesmu, kao i za ovaj album je set pesama koje je napisao Jovan Jovanović Zmaj. Iz ovog poetskog seta odsvirane su i „Ala je lep ovaj svet“ kao svojevrsni sving i „Oj Duledu“ kao spori klavirski bluz i pevanje u stilu Džimija Rašinga (Jimmy Rushing). Sve ove pesme su aranžirane i odsvirane tako da zvuče vanvremenski i stvaraju maštovitu sliku u glavi čika Jove Zmaja kako sedi i svira bluz.

Da li venem ili zrim“ je ovoga puta dobila nešto drugačiji stil, življi, fankerski, a sa istog albuma je bila i „Mladoženja“, „Mr Jones“ je obavezno koncertno štivo i jedna veoma snažna rok balada. O pesmi „Užički heroin“ je rečeno mnogo toga, a i pesma je sama rekla i govori mnogo. Apsolutno najpopularnija i najpoznatija pesma i koliko god Kolja uplovljavao u mirnije i „pristojnije“ vode, ova pesma će se morati svirati, jer koncert Kolje bez refrena ove pesme i publike koja ga horski peva, ne bi bio koncert. Od antologijskih hitova se našla i „Eto udade se ti za konja“, pesma koja nije svrstana na albume ali ima, kako je priznao, najviše pregleda na ju tjubu, sa razlogom.

Publika (koja je uglavnom bila starija) je gotovo sve vreme koncerta tražila „Jovanović Rajka“, koja je naslednik nenamernog narodnjačkog hita „Haljinicu boje lila“ i dobila ga je u gitarskom duu Voje Aralice i Kolje.

Sa aktuelnog albuma, kao najveći hit istakla se pesma „Može malo sutra“ kao najrokerskija stvar sa albuma i ona je odsvirana na bis, a zaista poslednja pesma na koncertu je bila „Pedofilija“ u solo izvođenju Kolje. Što se publike tiče, na svakom koncertu bi mogao da se odsvira čitav prvi album Mama nemoj plakatiuz aktuelne pesme.

Album 4 prsta nam je pokazao uplovljavanje u mirnije vode, muzički finije i „pristojnije“. Mogao bi se okarakterisati kao sofisticirani pesimizam sa blagim, kiselim osmehom na svoj račun. Svakako da će jedan deo publike biti mnogo više naklonjen starim pesmama, ali je takođe i činjenica da će se u spektru pesama koje ostaju zauvek urezane u mozgu naći i bar 4 pesme sa albuma 4 prsta. Studio M je u sredu uveče sigurno doprineo tome.


(Visited 198 times, 1 visits today)