Kako smo se proveli prvog dana Arsenal festa


lur_arsenalZavršio se i drugi Arsenal fest. Kao što sam i očekivala, naslušali smo se dobre muzike, sreli smo mnogo poznatih lica, uživali u prirodnim lepotama kragujevačke okoline.

Još u junu prošle godine videlo se da će u Kragujevcu zaživeti jedna ozbiljna muzička manifestacija. Tri dana, dve bine, 30 bendova i obilje zanimljivog propratnog programa. Nije bilo mnogo odstupanja od unapred definisane satnice. Zvuk je bio za nijansu bolji na maloj bini, po meni.

Velika bina je zaista veeeelika bina i privilegiju da prvi nastupaju na njoj imali su momci iz kragujevačkog benda Ludak u razvoju. Početak njihove svirke označio je i početak Arsenal festa što se tiče muzičkog dela programa. Opravdali su ukazano poverenje organizatora i zaista su zvučali jako dobro. Moje mišljenje je da su jedni od naslednika mnogo poznatijeg kragujevačkog benda, Čovek bez sluha. Kako bih rekla-njihova škola.

Onda je usledilo brzo hodanje do bašte u kojoj je bila postavljena mala Radio 9 bina. Tamo su prvi nastupali Čačani, bend Za Dž. Mladi momci, puni energije. Zvuče dobro, sve pohvale. Nismo ih dugo slušali, nekoliko pesama, ali dovoljno da uočimo potencijal koji imaju.

Ostali smo tu da bismo čuli Baobab, ariljsko-užički bend. Eyesburn je tada svirao na velikoj bini, uskratila sam ih svog prisustva jer sam ih slušala nedavno. Baobab je dobro uvežban, publike nije bilo mnogo s obzirom da je mnogo veće ime odvuklo pažnju posetilaca na drugu stranu, ali uprkos tome momci su dali sve od sebe kao da sviraju pred stotinama ljudi. To se zove profesionalizam. I nisu jedini koji su svirali za šačicu posetilaca, ali o tome kasnije. Mi, manjina koji smo slušali Baobab imamo samo reči hvale. Naše mišljenje deli i čuveni bloger Zli Hadžo s kojim smo proveli neko vreme i komentarisali rad i nastup ovog benda.

Psihomodo Pop na velikoj bini vs. Boneyard na maloj. Otišla sam da čujem Psihomodo Pop i razočarana napustilia prostor posle nekoliko pesama. Mislim da ne delim mišljenje većine,ali meni nisu legli. Ovo je bio prvi put da ih slušam uživo. Očekivala sam mnogo više.

Boneyard, još jedan kragujevački bend, ali da to ne znam pomislila bih da su ih dovukli negde iz inostranstva. Publike je bilo u velikom broju, a oni jednostavno zvuče svetski. Žao mi je što nisam odslušala od početka do kraja. Iako im pevač ne živi u Kragujevcu, pa s toga sigurno nemaju probe jako često, oni su uvežbani kao da se sastaju svaki dan. Energija koju prenose na publiku je neverovatna. Oduševljena sam.

therapy_arsenalOpet je sledilo premeštanje. Na velikoj bini svirao je Therapy?. Bend koji zaista nisam nikad slušala aktivno, ali su zadobili moje simpatije vrlo brzo. Oni su bili hedlajneri prve večeri i mislim da su organizatori napravili dobar izbor. Veoma mi se svidela ta elegancija koju poseduju. Ne mogu da komentarišem set listu, ali po reakcijama publike moglo se primetiti koje su pesme apsolutni hitovi za sva vremena. Jedna zanimljivost je da je bubnjar Neil imao privilegiju da proslavi rođendan sa svima nama prisutnima Smile. A moram priznati da je Andy-jev akcenat pravog engleskog jezika neodoljiv.

Propustili smo da čujemo dva benda prvog dana: Sharks, Snakes & Planes na maloj bini i Block Out na velikoj. Za kraj večeri izabrali smo varijantu sedenja i kuliranja za stolom u bašti dok su na maloj bini svirali Mravi. Zanimljiv bend. Iz Beograda su, i možda pravi izbor za kraj večeri. Ni presporo, ni prebrzo, prijalo je slušati ih dok smo odmarali od fizički naporne večeri i stalnog šetanja od jedne do druge bine.

Drugog dana, osim večernjeg programa, posetili smo i kamp i išli na debatu…čitajte nas,nastaviće se…

(Visited 29 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone