Još jedna purpurna priča u Beogradu


Ako je verovati statistici i brojevima, ovo je bio peti koncert Deep Purple-a u Beogradu. Možda pomalo iznenandni i pomalo nenajavljeni, kada su se svi verni pratioci i slušaoci pomirili sa tim da oni više neće ići na turneje i bili zadovoljni što su imali priliku da ih čuju i vide prethodnih puta, oni, pioniri roka, uvrstili su Srbiju u Long Goodbye Tour. Sasvim sigurno odavde nose i poneli su lepe uspomene.

Beogradska Štark Arena se već dva sata pred početak koncerta napunila, tako da je kanadska hard rok grupa Monster Truck imala tu čast da svojih odličnih oko 50 minuta svirke odsvira pred punom Arenom. Ova grupa iz Ontarija je furiozno, energično i melodično predstavila svoj opus koji se sastoji iz tri albuma.

Odmah na početku treba reći da koncert nije trajao dugo. Svega oko sat ipo vremena. Izašli su na binu staloženim i sigurnim korakom i omdah zaboli jedan od najvećih hitova „Highway Star“ gde se sva virtuoznost na instrumentima odmah pokazala prilikom solo deonica Stiva Morsa (Steve Morse) na gitari i Dona Erija (Don Airey) na orguljama.

Za sam početak je sviran zapravo blok velikih pesama, koje su skoro bile spojene, a to su još „Pictures of Home“, „Bloodsucker“, „Demon’s Eye“, koja je bila za sladokusce sa albuma Fireball.

Njihov poslednji album je izdat pre dve godine, Infinite sa odličnom produkcijom i pesmama. Na setlisti se našla samo jedna pesma „Time for Bedlam“, a za očekivati je bilo da budu bar još dve pesme, no koncept ove turneje ipak nije bio strogo promoterski.

Za Džona Lorda (Jon Lord) je bila posvećena „Uncommon Man“ koja se nastavila na Morsovu solo tačku.

Do kraja koncerta su se ređali stari dobri, najveći hitovi „Perfect Stranger“, „Space Truckin’“, „Lazy“, „Smoke on the Water“, a posle poziva na bis, odsvirali su „Black Night“ i „Hush“.

Gledajući setlistu, ovo je bio klasičan best of  koncert. Ono što ga ipak razlikuje to je neverovatna opuštena atmosfera i utisak klupske svirke za prijatelje, gde se mnogo džemuje, pesme se produžavaju i sviraju dok god se oseti potreba da se neka pesma svira. Ovde se sviralo, džemovalo, soliralo, sve iz srca i emocija. Sa druge strane, godine su vidljive, naročito na Janu Pejsu (Ian Paice) i Janu Gilanu (Ian Gillan) kojima je nedostajalo energije i žustrine kao nekada, ali kao ključne kockice u širokoj i velikoj, beskrajnoj priči zvanoj Deep Purple, i dalje su savršeni.

(Visited 70 times, 1 visits today)