Ivica Begin Stanković: Arhiva jednog prijateljstva


Ivica StankovićPredgovor neobjavljenoj knjizi odmetničkih pisama…

Krajem 2008. godine Ivica Begin Stanković, dalmatinski gospar iz Vrgorca s posedom u Kotezima podno Tinovog rodnog grada, doputovao je u Novi Sad, vođen jednom pesmom družine Prkos Drumski, koju je pevala Bokeljka Isidora Lazarević. Stanković je poželeo da se upozna s ljudima koji su napisali i snimili tu pesmu, a imao je najmanje još jedan motiv za dolazak u ovaj panonski grad – hteo je da neposredno vidi staru gradsku ulicu koju je jedan nadaleko znani vojvođanski autor opevao u svojim stihovima. Došao je do kapije Cvijićeve 33. Nije pozvonio na ta vrata, ali su mu se druga vrata sama nenadano otvorila. Vodila su u jedan čudesan svet u nastajanju. Bio je to početak Novih Odmetnika. Konture ovog neobičnog stvaralačkog univerzuma počele su da se formiraju još prilikom prvog Stankovićevog dolaska u Novi Sad. On je tada, kao i svaki naredni put, doneo svojim novosadskim prijateljima pregršt darova i srdačan poziv za uzvratnu posetu – dolazak na muzički festival koji je on svake godine organizovao na svom dobru u Kotezima.

S proleća 2009. godine, grupa Prkos Drumski otputovala je u Koteze i provela tamo tri nezaboravna dana. Na festivalu su nastupili i zadarski pesnik Roberto Vodanović Čopor, bend Olovni ples iz Dugog Sela i zagrebačka kantautorka Nina Romić. Nakon tog zajedničkog koncerta, umetnici koji su se u Kotezima prepoznali kao novopronađena braća i sestre i pri tom neobično zavoleli, zasnovali su dirljivo prijateljstvo i počeli su jedni drugima da šalju elektronska pisma, ne bi li nekako premostili vreme do narednog susreta. Prvo je pismo odaslao Vanja Srdić, a ostali su se spontano nadovezali svojim odgovorima. Tako je patentiran dobar manir cirkularne komunikacije. U naredne dve godine nanizali su se zajednički nastupi, u nekoliko navrata u Kotezima, jednom u Čelarevu i Beogradu, više puta na Petrovaradinskoj tvrđavi i podno same tvrđave, te jednom u Zagrebu. Kolektiv se menjao i rastao – pridružili su se Nikola Nešković (Izmena vremena) i Milan Korać iz Novog Sada, Ivan Škrabe iz Jastrebarskog i Katarina Juvančić iz Ljubljane. Članovi ovog autorskog i izvođačkog društva počeli su da predstavljaju svoje albume, singlove i zajedničke kompilacije, uglavnom posredstvom nezavisnog izdavača BRLOG RECORDS, uobičajila se saradnja na sceni i prilikom studijskog snimanja pojedinih pesama, javili su se podsticaji za pisanje knjige o Novim Odmetnicima i za snimanje dokumentarnog filma o nesvakidašnjem autorskom pokretu koji je procvetao na razvalinama građanskog rata u nekadašnjim jugoslovenskim zemljama. Elektronska korespodencija, započeta nakon prvog zajedničkog koncerta u Kotezima, ostala je najbolji vid govora i dogovora, stalnog osluškivanja, razmene informacija, utisaka, poetsko-muzičkih darova i neprekidne uzajamne podrške.

U odabranim odmetničkim pismima koja su ovde hronološki organizovana, sačuvane su inicijative, ideje, namere, snoviđenja, stihovi, mnogi ushiti i pokoje razočaranje, uz neophodnu meru humora, prostosrdačnosti i lekovite ljudskosti. Zabeležena je istorija rađanja pojedinih albuma i pesama, zapisani su datumi koncerata, priprema, dolazaka i odlazaka. Mnogo šta je bilo iznimno u ovom kolektivu, pa je tako i sam protok vremena između susreta bio meren drugačijim, ličnim časovnikom njegovih aktera. Toliko su intenzivna bila zajednička iskustva Novih Odmetnika, da se jedan mesec zatišja posle skupnog koncerta ili ma kakvog manjeg neformalnog susreta računao kao cela godina. Tako se u samo tri godine prijateljstva zbilo onoliko autentičnih doživljaja, avantura i anegdota koliko ih može stati u blizu četrdeset godina nečijeg bogatog života.

Tri zime posle prvog susreta u Kotezima, svet Novih Odmetnika se ponešto izmenio. Neki članovi ove umetničke obitelji odmetnuli su se na druge kontinente. Pisma su postala proređena i drugačije intonirana, ali su se pojedini pripadnici kolektiva porodično združili, još postojanije i čvršće. Inicijalni entuzijazam i zavatrenost prošli su kroz neizbežne filtere zrevanja, mirovanja i sporadičnih ličnih klonuća, praćenih pravim malim vaskrsenjima. A onaj koji je svojom orijaškom energijom najviše doprineo formiranju Novih Odmetnika, Ivica Begin Stanković, nastavio je da poput kakvog bluz misionara prevaljuje hiljade kilometara, od grada do grada, i da nalik dobrom duhu bdije nad prijateljima koje je stekao i koje je odlučio da čuva za život. Njemu i svima ostalima koji su sopstvenom magijom, trudom i talentom doprineli nastanku novoodmetničkog svemira, posvećena je ova knjiga pisama.

Kada Daljine pričat bi mogle, šapnule bi…

…od Ljubavi do Ljubavi…

od Sna do Sna.

(Visited 81 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone