Gordon Rafael: Volim sve gde mogu da čujem sjajnu muziku!


Gordon Rafael (Raphael), muzičar i producent koji je najzaslužniji je za prve demo snimke, kao i za epohalni debi album benda The Strokes – „Is This It?“, premijerno će nastupiti i otvoriti evropsku turneju sa svojim bendom The Half Full Flashes u četvrtak, 3. maja 2018. godine u klubu Dorćol Platz  u organizaciji koncertne agencije RockSvirke. Dan kasnije nastupaće u Jagodini.

Pre beogradskog koncerta, prekaljeni muzičar nam je pričao o svojoj mladosti u Sijetlu, prilici da bude deo Nirvane, radu sa bendom The Strokes i ostalim svetski poznatim imenima, životu u Londonu i Berlinu, kao i o novom albumu koji će promovisati na predstojećoj turneji.

RS: Dolaziš iz Sijetla, pa moram da te pitam, kakvo je tvoje mišljenje o grandž revoluciji? Šta je to što čini „zvuk Sijetla“ toliko posebnim?

Gordon: Kada sam odrastao u Sijetlu, okruživale su nas  Kaskadske i Olimpijske planine –  koje su bacale čudnovatu magiju na čitav grad. Takođe, padala je kiša skoro svakog dana, tako da su klinci ostajali kod kuće i radili na svojoj muzici – da ne bi poludeli! U svom prvom rok bendu bio sam sa 13 godina, a svirao sam klavir i sintisajzere sve vreme dok sam boravio u Sijetlu.

RS: U to vreme bio si član benda Sky Cries Mary. Šta nam možeš reći o tom periodu i tom bendu?

Gordon: Nakon što sam bio u 20 bendova, priključio sam se „tribalnoj space rok“ grupi Sky Cries Mary koja je brojala sedam muzičara. Tada sam prvi put potpisao ugovor za ploču, išao na turneje i imao sreću da se grad zaljubio u muziku čiji sam ja deo. Bio je to veliki korak napred kada je reč o mojoj muzičkoj karijeri i bio sam srećan tokom šest godina koje sam proveo sa njima. To je bilo vreme grandž revolucije, tako da je Sijetl bio najenergičniji i rokerskiji ikad. Fantastična vremena.

RS: Da li je istina da si bio pozvan da budeš član Nirvane, ali da si to odbio? Možeš li nam reći nešto više o tome?

Gordon: Istina je. Video sam ih u Pyramid klubu u Njujorku 1989., njihovom prvom njujorškom nastupu u karijeri. Dopali su mi se, a o njima mi je pričao Džonatan Ponman, vlasnik Sub Pop Recordsa, koji je bio moj prijatelj iz ranijih dana. Te godine sam imao strašan problem sa drogom i kad god sam išao do stana mog dilera na raskršću Sedme i Avenije C, prolazio sam pored momaka iz Nirvane koje nisam ih poznavao, a oni su sedeli na stepenicama ispred nekog stana cirkajući pivo i pušeći cigarete. Osećao sam se loše, jer sam izgledao očajno i bojao sam se da ne predstavljam loš primer budući da sam bio brljavi džanki. Trećeg dana kada sam prolazio, Kurt mi je dobacio:“Hej, jesi ti iz Sijetla?“ i odgovorio sam da jesam. Pitao me je da li sviram gitaru i kakav mi je stil. Rekao sam mu da sviram gitaru i klavijature, i da mi je stil sličan Pink Floydu sa dosta eha i efekata. Tada me je pitao da li želim da im se pridružim na njihovoj prvoj turneji po Engleskoj, budući da su želeli da se otarase drugog gitariste benda. Razmišljao sam o tome oko 30 sekundi, kako bih morao da ostanem u svom komšiluku jer je trebalo da idem po drogu tri puta dnevno, a i da bih radije stvarao vlastitu muziku umesto da se priključim nekom drugom bendu. To je cela priča.

RS: Kako je došlo do susreta i saradnje sa bendom The Stokes? Da li si mogao da zamisliš da ćeš postići ogroman uspeh sa pločom „Is This It?“

Gordon: Video sam ih u Luna Loungeu na Menhetnu, u septembru 2000. godine. Svirali su sa drugim bendom. Pozvao sam oba benda u svoj novi Transporterraum NYC studio da probamo da produciramo njihovu muziku. Nisam dobio odgovor od benda Come On, koji mi se svideo, a momci iz Strokesa su me pozvali sledećeg dana. Uopšte nisam očekivao da će neko obratiti pažnju na njih niti u Njujorku niti u svetu sa njihovim očiglednim Velvet Underground i Iggy and the Stooges zvukom. Koliko sam samo pogrešio!!! (smeh) Srećom za sve!!!

RS: Producirao si, takođe, njihovo drugo izdanje i počeo si sa radom na trećem albumu, ali si bio zamenjen. Zašto, šta se desilo?

Gordon: Produkciju albuma „Is This It?“ je započeo drugi producent, ali je potom otpušten i ja sam preuzeo posao. Njihovu drugu ploču „Room on Fire“, takođe je započeo neki drugi producent, ali je i on otpušten, pa sam ja ponovo dobio posao. Zatim sam ja unajvljen za potrebe produkcije izdanja „First Impressions of Earth“, ali nakon godinu dana sam i ja otpušten. Mislim da je to prosto bio način kako su Strokesi tada radili.

RS: Sarađivao si sa mnogim velikim imenima kao što su Ijan Braun, Dejmon Albarn i Ijan Estberi. Kakva su tvoja iskustva u vezi sa tim?

Gordon: Zaista mi se svidelo vreme koje sam proveo sa Ijanom Braunom i Ijanom Estberijem, mojim herojima i uticajnim muzičarima. Dejmon Albarn je svratio na probe tokom snimanja albuma „Room on Fire“ i želeo je da otpeva neke pesme. Bila je to veoma pijana noć (za njega, ne mene) i jedna nezgodna situacija. Nismo iskoristili ništa od toga. Srećom.

RS: Zbog čega si se preselio u London? Kakav je bio život u tom gradu?

Gordon: Oduvek sam obožavao britanski rok, od Bitlsa i Stounsa preko bendova Siouxsie and the Banshees i Colourbox do Cocteau Twins i Bauhaus i milion drugih. Živeti u Londonu, tamo stvarati muziku, svirati koncerte i snimati ploče je bio moj životni san – kog sam ostvario 2001. godine. Bio sam na toliko žurki i odradio toliko snimanja dok sam tamo živeo, tako da sam stekao veliko broj sjajnih prijatelja.

RS: Da li grešim ako kažem da si jedan od najzaslužnijih za svetski proboj Redžine Spektor, budući da si producirao njen prvi album za major etiketu?

Gordon: Bio sam jebeno srećan što sam upoznao Redžinu i što sam imao prilike da produciram njenu ploču „Soviet Kitsch“. Prosto sam znao (konačno da i ja budem u pravu povodom toga, smeh) da će je svet obožavati. Kako i ne bi? Ona je neprocenjiva, jedinstvena i ima ogroman talenat kada je reč o pevanju, storytellingu, sviranju klavira i pisanju pesama. Bio sam zapanjen kada se Džulijanu Kazablankasu (frontmenu benda The Stokes prim. aut.) svidela njena muzika i kada je pozvao na turneju sa njima u periodu kada su objavili „Room on Fire“. Zatim je Simor Stajn, vlasnik Sire Recordsa, koji je potpisao Talking Heads, Madonu i Ramonse, objavio naš album „Soviet Kitsch“ i odmah potpisao ugovor sa Redžinom. Sto čuda odjednom i sva su bila savršena!

RS: Pročitao sam da više voliš da sviraš gitaru nego da produciraš. Da li ti predstavlja problem što te ljudi uglavnom doživljavaju „samo“ kao producenta?

Gordon: Volim da produciram, kako sopstvene tako i tuđe pesme. Naučio sam da produciram i snimam jer sam hteo da pišem pesme i sviram gitaru, pevam i sviram klavijature. Velika je privilegija i čast biti i umetnik i muzičar. Blagoslov je što svakog dana mogu da čujem, snimim, odsviram i stvorim novu muziku. Istovremeno je veoma zabavno.

RS: Kako je došlo do toga da se preseliš u Berlin?

Gordon: Legendarni producent Mozes Šnajder, koji živi u Krojcbergu u Berlinu 2005. godine me je pozvao da pređem tamo. Pristao sam i od tada živim u tom gradu. On mi je pomogao da osnujem svoj njujorški studio Transporterraum NYC i pokazao mi je mnoštvo ideja u vezi sa snimanjem i muzikom, uopšte. Berlin je veoma slobodno mesto gde se osećate kao ljudsko biće. Takođe, veoma je zgodno za putovanja ka celom svetu. Volim da vozim bicikl u Berlinu, nešto u čemu sam uživao dok sam živeo u Sijetlu.

RS: Sarađuješ sa mladim i talentovanim bendovima iz čitavog sveta, pa možeš li nam preporučiti neke koji, po tvom mišljenju, zaslužuju pažnju ?

Gordon: Satellites sa Majorke! Takođe, Ana VR iz Berlina. I The Tempers iz Sijetla! Možete početi ovde.

RS: Prošle godine objavio si album „Sleep on the Radio“. Možeš li nam reći nešto o procesu snimanja? Da li si zadovoljan konačnim rezultatom?

Gordon: Ovaj album sam snimio u Buenos Airesu 2014. godine. Prepun je najboljih pesama koje sam u životu napravio, a muzičari sa kojima sam sarađivao odradili su odličan posao sa ovim kompozicijama. Prezadovoljan sam ishodom. Ne mogu dočekati da ga svet čuje!

RS: Takođe, formirao si prateći bend zanimljivog imena The Half Full-Flashes. Kako si se odlučio da upravo ovi muzičari budu deo grupe?

Gordon: Bend The Half Full-Flashes je supergrupa sastavljena od najtalentovanijih i najvoljenijih muzičara u Nemačkoj. Kevin Kun iz grupe Die Nerven i Eleni i Daniel iz grupe Sea + Air. Oni su oformili bend za mene i zakazali turneju. Veoma sam zahvalan i srećan zbog toga. Vidimo se, negde na putu.

RS: Šta te zaista čini srećnijim, rad u studiju ili klupski koncerti?

Gordon: Volim sve gde mogu da čujem sjajnu muziku. Slušanje ploča, snimanje, pevanje, saradnja sa bendovima, rokanje na bini – ovo su moje najveće životne radosti. Naravno, i Third Wave kafa, čitanje knjiga i slikarska remek-dela.

RS: Kakva su tvoja očekivanja povodom evropske turneje i premijernog koncerta u Srbiji?

Gordon: Jedva čekam da iskusim Srbiju. Nemam pojma šta da očekujem – i veoma sam uzbuđen što ću ovde započetu evropsku turneju!

(Visited 28 times, 1 visits today)