Glenn Hughes u Domu Omladine


Iako u svetu zadnjih godina preovladava trend da u popularnosti i svim njenim plodovima uživaju uglavnom neki koji to baš i nisu zaslužili, što je, moramo priznati uzelo maha i kod nas, sve češće posete istinskih svetskih zvezda daju nam tračak nade da se kvalitet i dalje uspešno bori sa pukom komercijalom. I… nadamo se, pobeđuje. Jedan od naših sledećih gostiju, GOSPODIN Glen Hjuz, spada u predvodnike malobrojnog stada suštinskih nosilaca neumornog duha rock’n’rolla.

Nebitno da li ga posmatramo kao člana neponovljivih Dip Parpla, Blek Sabata, Trapeza, basistu, pevača, respektabilnog autora ili skromnog džentlmena, on je u svemu ostao najveći. I najbolji. Gospodin The God Of Voice.

Rođen u Engleskoj 1951, već kao golobradi momčić izaziva nevericu i poštovanje svojim sviračkim i pevačkim potencijalom u fuak-rok grupi Trapez, da bi trogodišnjim boravkom u Dip Parpl (1973-1976) naprosto eksplodirao kao prvoklasni muzičar. Već na svom prvom albumu sa postavom Mark III pomenute grupe “Burn”, pokazuje zastrašujuće mogućnosti, naravno podstaknut novopridošlim pevačem, moćnim Dejvidom Kaverdejlom. Nakon 3 studijska i 2 živa izdanja, rastrzan napornim turnejama i svim ostalim neizbežnim činiocima rok ikonografije, Parpl odlazi u prošlost, a Hjuz između ostanka na vetrometini i plodonosne solo karijere bira, naravno, ovo drugo. U tridesetogodišnjem nizu prvoklasnih, mada stilski različitih solo projekata, kao i nesebičnoj saradnji sa bezbroj drugih svetski priznatih i nepriznatih muzičara, od Gerija Mura do Tonija Jomija, od Niacina do Čeda Smita i Dejva Navaroa, i najzajedljiviji će teško naći slabu tačku.

Bilo da je bio inspirisan bluzom, soulom, hevi metalom, fankom, ili klasičnim rokom, sve što je otpevao može se, najblaže rečeno, nazvati remek-delom. Čak ni petnaestogodišnji period zloupotrebe droge i alkohola, koji je na svu sreću okončan 1991, nije ostavio ožiljak na njegovom božanskom glasu, o čemu najbolje govori album “Addiction” koji otvara nova vrata oporavljene Glenove duše. Novi milenijum donosi povratak roka na velika vrata, što Hjuz svesrdno koristi, neopterećen žanrovskim okovima. Jedan za drugim i sve bolji od boljeg, slede albumi “Building the machine”, vanvremenski “Songs in the Key of Rock”, kojim se Glen obračunava sa duhovima svoje mračne prošlosti i na kom posvećuje “Higher Places” svom davno stradalom prijatelju Džonu Bonemu (bubnjaru isto tako velikih Led Cepelina), “Soul Mover”, “Music for the Divine” i najnoviji “First Underground Nuclear Kitchen” u okviru čije promotivne turneje nam i dolazi u goste.

Ponovo otkrivajući svoju drugu mladost, Glen prkosi izjavama mnogo mlađih kolega da su turneje naporne i iscrpljujuće i uspeva da svake godine održi oko 200 (!) koncerata, što je činjenica za respekt s obzirom da je letos napunio 57. Naravno, da se ne lažemo, njegov sadašnji način života, ishrana i sve ostalo što ide uz to, više podseća na režim nekog vrhunskog sportiste nego muzičara, ali nek je on nama živ i zdrav bar još sto godina. Mi mu svakako na tome zavidimo, a nabeđene kolege bi definitivno trebalo da se pod hitno ugledaju na njega, ako žele da se nadaju dugovečnoj karijeri.

Pokušavajući (i to bezuspešno) da prebrojimo sve albume na kojima je Glen Hjuz učestvovao, shvatili smo da je čovek u strahovitom problemu kada treba da sastavi progam za svoj nastup, jer koliko god dobrih pesama uspe da otpeva za veče, još tri puta više će ih izostaviti, ali to naš narod ionako naziva slatkim mukama. Bez obzira na to šta nam bude pevao, jedinstven užitak i nezaboravan provod su nam zagarantovani.

Karte u prodaji na blagajni Doma omladine, „Felix shopu“,svim većim gradovima u Srbiji kod lokalnih promotera, i svim prodajnim mestima Iventima

Izvor:

Nadlanu.com

(Visited 29 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone