Festival srpskog podzemlja – got kultura


Undergorund nema alternativu“, to je bio slogan ovogodišnjeg Festivala srpskog podzemlja koji se održao 16. i 17. marta u SKC Fabrici. Slogan je zanimljiv i višeznačan. Označava i naglašava da je podzemlje ili andergraund najdalja i najviša tačka alternative preko koje nema dalje, ali i upozorava da isto to podzemlje mora da opstane i da živi.
Prvi dan ovog festivala je bio potpuno u znaku gotik kulture, kako muzički, kako vizuelno, kako i u pogledu andergraund slikarstava.
Got kultura sa svom svojom ikonografijom nije mnogo zastupljena u Srbiji i predstavlja potpunu alternativu. Reklo bi se da se kreću u zatvorenim krugovima, imaju svoja mesta za izlaske i ne mešaju se sa ostalim ljudima više nego što je potrebno. Malobrojni predstavnici su i posetili prvi dan ovog festivala, tako reći, bili su jedina publika, gde uniformisanost, kao jedna od njima najbitnijih detalja apsolutno nije izostala. Sve podrobnije o got pokretu u Srbiji (Beogradu) je istraženo i sumirano u filmu Vajs produkcije „Vanila stop!“ koji je emitovan na početku večeri.
U izdvojenoj prostoriji je bila izložba nekoliko desetina slika iz sfere andergraund slikarstva na temu pomenutog slogana festivala. Bilo je fotografija, ali i crteža i slika, a neki od njih su bili prilično direktni, surovi i necenzurisani. Ali zato to i jeste andergraund. Direktno, drugačije, van formi i bez skrupula.
Muzički program je bi sastavljen iz tri grupe i di džej nastupa. Prva je nastupila Umbra koja se satoji od same umetnice koja vešto barata i manipuliše elektronskim pomagalima, procesorima, efektima i klavijaturom. Bazira se najviše na manipulaciji sopstvenog glasa, vokala koji je po prirodi veoma velik, od dubokih tonova do visokih sopranskih deonica. Zanimljiv i u potpunosti alternativni, mračniji koncept koji odgovara ovakvim prilikama.
Nešto vedriji ton je donela grupa Sputnik koji forsiraju brit zvuk sa ogromnim uticajem elektro pop scene osamdesetih i neo got elementima. Grupa stvara na engleskom jeziku a glavni nedostatak su bubnjevi. Naime uz dve gitare, bas i dva vokala, umesto bubnjeva, konstantno ide nasnimljena matrica što svakako daje mnogo bljutaviji ukus i ubija čar žive svirke. Bez prave ritam sekcije se ne može proceniti kako jedan bend zaista svira i zvuči. Verujem da će ovaj nedostatak u budućnosti biti nadomešten. Neke procene su da će ova grupe mnogo veću pažnju doživeti u inostranstvu nego u Srbiji.
Poslednja grupa za prvo veče je bila Asphalt Chant i njih možemo nazvati punopravnim i oficijelnim predstavnicima got kulture i muzike. Razlog više, pojavljuju se i u filmu sa početka teksta. Uz bogatu postavu (dve gitare, klavijatura, bas, bubnjevi) muzika i zvuk su mnogo jednostavniji, prostiji. Muzika je spora, mračna, ali na „gotski“ način (Black Sabbath je mračna grupa ali na potpuno drugačiji način), tužna, a tekstovi su metaforična got poezija bez optimizma. Verujem da postoje stanja i momenti kada ova muzika prija, i verujem da je to upravo ovaj festival i da su to upravo uniformisani članovi got (sub)kulture.

(Visited 19 times, 1 visits today)