EXIT 2019, drugi dan – Prisećanja I uspomene


Čitavo drugo veče EXIT-a je bilo mislima upereno i posvećeno jednoj grupi i dvojici muzičara. Nažalost, grupa više ne postoji a muzičari nisu više živi. Grupu obožavaju svi koji slušaju metal, bilo koji žanr, vole je svi koji slušaju rok i pank, a poštuju je svi ostali iz bilo kog muzičkog pravca. Grupa se zove Pantera, a muzičari su njeni osnivači, braća Ebot, Dajmbeg Darel i Vini Pol (Dimebag Darrell Abbott, Vinnie Paul Abbott).

Mlađe generacije poklonika Panterinog zvuka neće imati priliku uživo da čuju ovu grupu. Slušaće i slušaju starije koji su obilazili koncerte po Evropi pre dve, dve ipo decenije. Najbliže Panteri ikada, što će moći da čuju je upravo grupa njenog pevača Filipa Fila Anselma (Phil Anselmo) – Philip H. Anselmo & The Illegals koja je održala prvi koncert u Srbiji, na EXIT-u, na Glavnoj bini (Main stage). Ova grupa ima autorskih pesama, dva albuma, ali je za ovu priliku setlista bila sastavljena isključivo od pesama Pantere, jer, istini za volju, svi koji su došli, došli su da čuju Panteru. Muzičari na bini su likom I stilom podsećali na nekadašnju postavu, a Anselmo je, sporim hodom najavio prvu pesmu, gromoglasni I snažni “Mouth for War” sa čijim prvim taktovima je bilo jasno da će atmosfera na koncertu biti usijana. Nastavljeno je sa “Becoming”, “Yesterday Don’t Mean Shit”, sporijom, tako reći baladom “This Love”, antologijskim pesmama “I’m Broken” I “Fucking Hostile”, a neverovatne izlive euforije, pozitivnog besa izazvala je “Walk” koja je otpevana horski. Bio je lep osećaj biti tu, na prostoru ispred Glavne bine za vreme te pesme. Svi zajedno smo probudili duh prošlih metal vremena iz koncertnih priča starijih sa početka pasusa. Anselmo je jasno pokazao da mu je drago I neverovatno što je u Srbiji, komunicirao je mnogo I najavljivao pesme. Koncert je završen sa “Hellbound” I “A New Level” uz mali isečak iz pesme “Domination”. Zvuk na koncertu nije bio savršen, ali to nije bilo važno u ovom slučaju. Posle svega sat vremena, poklonili su se I otišli, probudivši duh Pantere I ostavivši ga da treperi još dugo u vazduhu.

Na Exploziv bini (Explosive stage) odličnu svirku su imali Whitechapel, poznati deathcore iz SAD-a koji su ujedno I promovisali poslednji album The Valley, a zvuk je bio odličan, čist, svirka precizna. Tipičan primer da brza I agresivna muzika može da zvuči savršeno.

Potpuna suprotnost ovome je bio kasni koncert grupe Satori Junk koji je odao utisak pijanih bivših muzičara koji nisu imali nijednu probu uz rastavljenu ritam sekciju I konstantan falš. Ovo je bio pokušaj stoner-a.

Čitav Novi Sad I okolina sinoć su proslavili 30. rođendan simbola novosadskog zvuka – Atheist Rap-a koji su za ovu priliku svirali sa originalnim članom Vladimirom Kozbašićem – Pećinkom. Bilo je to dva sata istorije muzike Novog Sada I podsećanje na likove, događaje I automobile iz prošlosti.

Drugi dan festivala je protekao u znaku sećanja, podsečanja i oživljavanja uspomena. Prijalo je.

Foto: Balkanrock

(Visited 135 times, 1 visits today)