EXIT 2018 – treći dan u znaku umetnosti


Trećeg dana festivala, organizator je učinio jedno logično i dobro delo, u program na Glavnoj bini (Main Stage) uvrstio je Bajagu i  Instruktore, tako da smo na programu uzastopno imali dve istinske zvezde, njih i Grejs Džouns (Grace Jones).

 

Bajagi je ovo bio tek prvi koncert na EXIT-u, festivalu koji traje skoro dve decenije i dobro je što je festival uvideo potrebu da se predstavnik srpskog i jugoslovenskog rok mejnstrima konačno uvrsti u program i nađe svoje mesto među grupama koje su često na daleko nižem muzičkom nivou od njih.

Koliko god neki pokušali da podcene ovaj koncert i da ga postave kao predmet sprdnje, vrlo brzo su demantovani. Momčilo Bajagić sa Instruktorima je izašao i „pokazao ko je gazda“. Uz odličan zvuk i skoro potpunu ispunjenost prostora ispred bine, radili su ono što rade 35 godina – svirali su muziku. Hit za hitom koji svi vole i svi znaju napamet i po koja nova pesma, sve to je dalo vrednost programu na Glavnoj bini.

 

Nije poznato zašto je početak koncerta Grejs Džouns kasnio čitavih 45 minuta, ali svakako, festivalsko vreme bi trebalo maksimalno da se poštuje koliko je moguće.

Kroz koncert je pokazala veličinu i pokazala je da je uvek bila više od muzike. Pokazala je da je otelotvorenje umetnosti i prava, istinska ikona pop kulture.

Poptpuno maskirana, tela pokrivenog u bojama, spiritualno, šamanski je u uvijajućim pokretima izšla na binu, muzičari su počeli prve taktove mirnog gruva i pesmu „Nightclubbing“ i predstava je otvorena. Za neke bi ovo možda bila previše mirna pesma za početak, ali ovaj nastup je imao neku svoju uzlaznu priču i ovakav početak je bio logičan.

Nije ovo bio običan koncert, bilo je mnogo priče (za ljubitelje muzike možda i previše) između pesama, mnogo komunikacije sa publikom, a svaka pesma je imala svoj kostim, a čak i kada se presvlačila, komunicirala je sa publikom. Za veliki hit „I’ve Seen That Face Before“ izabrala je suknju na temu argentinskog tanga, što i priliči ovoj sjajnoj melodiji, za izvođenje „Amazing Grace“ se obukla, po njenim rečima, za crkvu.

Svakako najupečatljivije pesme su bile „Pull Up to the Bumper“ i „Slave To The Rhythm“. Tokom prve, na binu je izašao striper, takođe obojenog tela kao i Grejs koji je pokazao svoje veštine u kategoriji igranja oko šipke, a zatim, dok su muzičari držali fank gruv, sišla je u prve redove i na leđima momaka iz obezbeđenja, nekoliko puta prošla i pozdravila se sa fanovima, potpisujući čak i neke slike. Tokom druge pesme, kao što je to običaj godinama unazad, okretala je hulahop u ritmu kroz celu pesmu, a pesma je trajala oko 15 minuta i tako, pored umetničkih, pokazala je zavidne fizičke mogućnosti u sedamdesetoj godini života.

Dugo sviranje ovih i pesama uopšte je pokazatelj da se pesma svira dok traje emocija i da je pesma gotova kada čovek oseti u sebi da je dao maksimum iz sebe kroz tu pesmu.

Početno kašnjenje smo svi brzo zaboravili, jer smo imali dva sata spektakla. U istinu, nije sve bilo besprekorno, zvuk nije bio podešen kako je potrebno, pa su bubnjevi i bas bili jači od ostalih instrumenata, što je u nekim pesmama zaista smetalo. Čudno je da ljudi primaju platu za ovakve propuste, ali trudićemo se da pamtimo lepe stvari, a one su preovladavale.

 

Na Explosive bini je ovoga puta sve bilo u znaku metala, a dobre koncerte su odsvirali grupe Noctiferia iz Ljubljane koja je odsvirala death metal sa primesama industrije i poznati srpski black metal The Stone koji su pokazali odličnu i preciznu usviranost.

Foto: N1 (Reuters)

(Visited 181 times, 1 visits today)