EXIT 2.0 “proslava života” ili povratak u normalu


Pre 21 godinu se nije moglo pretpostaviti da će EXIT festival ovoliko zaživeti, a pre desetak godina se nije moglo pretpostaviti da će se ikada prekinuti. Prekid je bio i to na samu dvadesetogodišnjicu, ali to i nije neka vest s obzirom na prekid cele planete. ovogodišnji EXIT je zapravo odloženo slavlje dvadesetog rođendana.

Uz prilično rigorozne kontrole o imunizaciji posetilaca, osoblja, novinara, izvođača, putnika (ne)namernika i licitiranje broja antitela, odmah se primećuje da je ovogodišnje izdanje festivala na neki način kompresovano i uskraćeno za neka imena, naravno iz sveta gitarskog zvuka. Sve je svedeno na domađe snage i grupe koje odlično poznajemo sa svih festivala po Srbiji.

Možda se to najbolje oseti na Explosive bini koja je ove godine sa svog standardnog mesta premeštena u prostor paba pa joj je i dodat sufiks – Explosive Pub. Ako nešto dobro postoji u ovome to je promocija domaće metal i hardkor scene, jer neki izvođači možda više neće ni imati priliku da sviraju u udarnom terminu EXIT-a. Uz jednog do dva upečatljiva imena, poput NBG-a i Ground Zero-a, ostali bendovi su zvučali prosečno, ali uz veliku želju i energiju da se prikažu u najboljem svetlu, što je za svaku pohvalu.

Robustan i nepotrebno sponzorski naziv Visa Fusion Stage se trudio ove godine da izvuče maksimum sa prostora bivše Jugoslavije i celokupnog Balkana, uglavnom počinjući dan sa tvrđim zvukom da bi se preko popa ili alternativnijih pravaca završavalo na repu koga, ruku na srce, ima previše za ovu binu koja je ipak naslednica nekadašnjeg Rock stage-a. Izdvajaju se nastupi The Petting Blues Band-a, E Play-a, starih znalaca Goblina i Atheist Rap-a.

Glavna bina, popularno Main Stage je koncepcijski ostao dosledan programu. Od rokenrola na početku večeri, preko popularnih izvođača za današnje generacije do zvučnih imena elektronske scene. I na njemu se oseti da je preležao bolest ali značajno manje jer manjak dobrih sviračkih imena nadomesti jedan David Guetta i Robin Schulz, koji su prvaci u svom žanru, naravno za ljubitelje istog. Kojotov povratak tvrdim korenima Remedy odsvirao je odličan koncert na početku treće večeri, a Obojeni Program je ponovo dokazao da nikada pre nisu imali ovako kompletan zvuk.

Mora se i pomenuti davno uprošćen i banalizovan Reggae Stage i izraziti žal što je od sviračke bine pretvoren u bezlični pult didžejeva koji često ni ne znaju šta je to rege ustvari. Rege se svira i proživljava.

Uz značajno manju posećenost, naročito na gornjim delovima Tvrđave, EXIT festival je oživeo, ali baš kao što sveže ozdravljeni pacijent ne sme da se napreže već da postepeno vraća snagu, tako se može posmatrati i ovogodišnje izdanje – EXIT je ozdravio i ne sme da se napreže.

(Visited 35 times, 1 visits today)