Norman Beaker Trio (Blues Hall of Fame, UK) / Omladinski centar, Zaječar / 03/12/2022

Norman je među prvim umetnicima koji su pomogli da se iskristališe jedinstveni britanski bluz, R&B i rok zvuk koji je odjeknuo u svetu. Održavao je svoj karakteristični zvuk vitalnim tokom svoje čitave slavne karijere, bilo svirajući solo ili sa vrhunskim predstavnicima bluza, soula i roka sa obe strane Atlantika kao što su Chuck Berry, Jack Bruce, Van Morrison, Peter Green, Buddy Guy, Ruby Turner i B.B. King.

U januaru 2017. godine, Norman Beaker postao je osmi britanski muzičar koji je zvanično priznat i uvršten u Blues Hall of Fame, a pre njega tu čast stekli su takva imena kao što su Alexis Korner, Jack Bruce, Peter Green, John Mayall, Jeff Beck, Keith Richards, Mick Jagger i Eric Clapton.

Albumom “Live in Belgrade” (2015) Norman Beaker Trio odmah je osvojio sve u svetu bluza, naročito hit numerom “Only I Got What Other Guy Want” koja se obrela na samom vrhu internacionalnih bluz lista. Pozitivne kritike iz Velike Britanije, preko Nemačke, Belgije do Kanade samo su ponovo potvrdile njegov status ikone i nespornu reputaciju jednog od najboljih britanskih bluz muzičara.

Ostavši odan onim istinskim, inovativnim korenima koji su britanski bluz učinili velikom muzičkom silom – bez obzira na promene u trendovima – samo su poslužile da Normanov rad ostane aktuelan. Veran ustaljenoj formi, Norman Biker se vratio sa novim studijskim albumom “We See Us Later” koji je, takođe, zavredio pozitivne rezencije širom sveta. Ploča je plod rada čitavog benda, uključujući učešće maestra na saksofonu Kima Nišikavare (Kim Nishikawa) i virtuoza na klavijaturama Nika Stida (Nick Steed), čije je umeće pružilo sastavu novotkrivenu dimenziju.
Kao gost, na albumu se pojavljuje i Leri Garner (Larry Garner), još jedan Blues Hall of Fame laureat, koji Normanu pravi društvo u pesmi “I Don’t Want A Lover”, kao i Stiv Elis (Steve Ellis), originalni vokal benda The Love Affair koji se pojavljuje u gospel-blues numeri “Time and Tide”.
Ako je “Live in Belgrade” bio sirov, žestok i kako ga je jedan muzički recenzent opisao “bluz napunjen testosteronima” ni ovo studijsko izdanje nije ništa manje moćno. Normanovo ogromno iskustvo u produkciji u kombinaciji sa darom ka aranžerskim detaljima u svakoj pesmi samo doprinelo je kvalitetu koji se može čuti u svakoj pesmi.

Bend je odlučio da naredni album Running Down The Clock (2020) objavi unapred kako bi fanovima omogućili da čuju nove pesme dok nestrpljivo čekaju na svirke odložene zbog posledica virusa korona. Kao basista i prateći vokal na albumu učestvuje John Price, Normanova desna ruka preko trideset godina, odnosno perspektivni hrvatski bubnjar Leo Anđelković, koji unosi potrebnu svežu krv i nespornu veštinu prilikom svirke. Prema Normanovim rečima, Leo je uneo promene u zvuku u odnosu na prethodni album We See Us Later, a kako je reč i o odličnom producentu, odlučili su da provedu nedelju dana kod njega u studiju i posvete se radu na novoj ploči. Leo je bio zadužen za miks, a Mauro Širol i on uradili su mastering albuma. Mauro je još imao ulogu tonskog snimatelja, zajedno sa Ivanom Havidićem.

Na izdanju se nalazi 18 pesama najrazličitijih žanrova koji su ostvarili određeni uticaj na njih od bluza, roka, džeza, funk soula, kantrija, pa i daška folka. Sam Norman je izjavio kako je u pitanju raskrsnica raznih stilova koje je oduvek voleo, ali nije imao dovoljno slobode da ih snimi. Svaka numera priča posebnu priču o situacijama koje dobro poznajemo i koje svi proživljavamo. Norman je napisao sve pesme baš za ovaj album i baš za ovu postavu i dodao kako je presrećan konačnim rezultatom jer je svoj trojici dalo novu životnu energiju i radost. Prema njegovim rečima, ovo je najranjiviji album koji je snimio, a svakako najuzbudljiviji do sada.