Daniel Kovač


Jarbol, pisac i vođa Jesenjeg orkestra za Popboks govori o muzici modernizma, Marcu Twainu, zmajevima, zahvaljuje se Yoko Ono i ima predlog kako da Beograd postane istinski uzbudljiv.

Omiljeni album?

Jako su mi dragi i bliski baš svi tonski zapisi koje su napravili Zeppelini, Hendrix, Yardbirdsi, Who, Velveti, Stoogesi, Lennon. Volim da boravim i na, nazovimo to tako, kontinentu Dylan i da ga okrivam postepeno, mada to je zamašan posao. Gde svoj karakter umeša Keith Richards to mi, prirodno, baš prija.

Takođe mnogi terenski snimci folklorne i etno muzike meni su vrlo zanimljivi.

Ako bih morao da navedem konkretno neke albume evo nekoliko koje sam slušao kao dete ili mladić, a ostavili su utisak na mene:

Zvonko Bogdan i orkestar Šandora Lakatoša. Čista radost muzike. Lakatoš je pravi čarobnjak, Bogdan ispirisan i u formi. Čuo sam negde da je prva strana ploče snimljena jednog dana, a druga drugog i to je to. Ekspresno, živo i dokumentarno.

Double Fantasy, Yoko Ono i John Lennon . Album koji je obeležio moje rano detinjstvo. Nemajući svest o tome ko su Lennon i Yoko slušao sam te pesme stotinama puta. Yoko mi je otkrila da polje pesme može da se znatno proširi u odnosu na uobičajeno i opšteprihvaćeno. Hvala Yoko.

Tin Machine (1989) prvi album Tin Machinea. Bowie je verovatno hteo da se po običaju pravi pametan pa je spojio blues sa alternativnim rockom 80-ih. Rezultat je vrlo bučan i plastičan album sa wah-wahom koji i danas rado volim da čujem.

Beethovenova 9 .simfonija, Berlinska filharmonija, diriguje Herbert von Karajan. Ovde bih skrenuo pažnju na drugi stav simfonije koji je ujedno pun života, ali i tera na brutalno ispoljavanje te radosti. Počneš da skačeš, pa razbiješ sve po kući, pa onda izađeš napolje i nastaviš u tom pravcu. Iz čiste energije radosti.

Pored toga pomenuo bih i Appetite for destruction (Guns and Roses), Nova iznenađenja za nova pokolenja (Disciplina Kičme), …And justice for all (Metallica), a iz riznice Deutsche Grammophona simfonijsku poemu More Debussyja, kao i Ozarenu noć Schoenberga, tvorca dodekafonije. Uopšte, muzika modernizma je bila jako hrabra, a danas tom izazovu još nismo adekvatno odgovorili.

Omiljena pesma

Purple rain od Princea, ili Seksi MF, na primer. Skinny Love Bon Ivera, Dark was the night cold was the ground Blind Willie Johnsona. Isis, All along the watchtower i još blizu 134 Dylanovih napeva. Zemlja svetlosti Pop Mašine, Cold Glow Ethan Golda, Gimme Shelter Stonsa, We’re Gonna Groove Zeppelina, Čudna šuma od Yu grupe, Watching the wheels Lennona, I’m your Angel Yoko Ono… To je ono što mi trenutno pada na pamet. Da sutra odgovaram na ova pitanja to bi verovatno bile neke sasvim druge pesme drugih autora…

Koncert koji ćeš uvek pamtiti?

Kraftwerk na Tašmajdanu, ubrzo posle toga Disciplin a Kitchme u Domu Omladine. Pomislih tada kako sam vrlo srećan što sam bio na pravom mestu u pravo vreme. Robert Plant na Exitu. Nisam ništa očekivao, a dobio sam potpuno ushićenje. Stoogesi na Tašu. Video sam Iggyja sa dva metra rastojanja.

Od koncerata na kojima sam svirao pamtiću koncert Jarbola u OST klubu u Beču – nekako je bilo baš kako treba u svakom smislu. Pridobijanje publike koja nikada nije čula tvoje pesme je pravi izazov i kada to uspeš nema većeg zadovoljstva za izvođača. Pamtiću i koncert Jesenjeg Orkestra u bioskopu Rex zbog toga što sam osećao kako publika vrlo pažljivo sluša taj veoma tihi koncert.

Film?

Kao neko ko je visio u Kinoteci navučen sam Bunjuela, Tarkowskog, Kubricka, Gilliama… Opet, film koji mi je pružio najviše uživanja kao gledaocu je Pirati sa Kariba, mislim na prvi film u toj trilogiji. Još nisam pogledao drugi i treći nastavak.

Knjiga?

Mark Twainovi Doživljaji Haklberi Fina. Nedavno sam ponovo pročitao tu knjigu i ponovo sam osetio glad za duhom i za avanturom.

Corto Malteze, stripovi Huga Pratta. Oni su me zainteresovali za gomilu drugih interesantnih ljudi i stvari.

Kralj Alkohol Jacka Londona. To je knjiga o kojoj ima i o alkoholu, ali još mnogo više o životu.

Hamlet, to je kao neko opšte mesto, ali stvarno večni komad koji je ušao u kolektivnu podsvest čovečanstva. Dobro, ‘ajde, može Bura, kao i bilo šta drugo od istog autora.

Sveske i Znakovi pored puta Ive Andrića. Inspirativno za nekoga ko i sam piskara po sveščicama.

U određenom pogledu, roman Bele Hamvasa. To je, po mom shvatanju, jedan pravi roman.

TV/radio emisija?

Izbacio sam televizor iz stana. Zaključio sam da je suviše opasno po mene da živim sa tako agresivnom spravom. Radio? Poslednjih meseci uhvatim sebe kako mi prija da slušam NRBG preko interneta.

Sajt?

Popboks, MySpace, Youtube…
A od manje poznatih preporučio bi da virnete u http://fusionanomaly.net/

Hobi?

Puštam zmaja kada ima vetra i slobodnog vremena. Imam jednog odličnog koji može baš visoko da leti.

Putovanje koje bi voleo da se ponovi?

Volim da putujem po Srbiji i regionu. Volim Evropu. Volim da idem da radim negde. Volim da odem u Bukurešt. To mi dođe nešto kao omiljeni grad. Ta putovanja se, srećom, ponavljaju.

Za koga navijaš? Kako? Ideš li na utakmice?

Mislim da je sport izuzetno štetna pojava u društvu. Sport je velika laž, on u stvari ne postoji, on je samo novinska vest. Jedan je od težih oblika kriminala i korupcije. Ne nalazim ništa interesantno ni privlačno u tome. Sa druge strane – svaki oblik rekreacije i poboljšavanja psihofizičkog stanja organizma pojedinaca bez uplitanja drugih u to podržavam gromkim aplauzom.

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?

Boris Mladenović (muzičar i mislilac), Miloš Tomić (animator i kolažer), Sonja Lončar (pijanistkinja), Nemanja Aćimović (muzičar i aktor) i brat Žolt (likovni pedagog). Sa tim divnim istorijskim ličnostima uvek bude dobar provod, a ponešto se i osmisli, pa zamislite – i izvede!

Ko je tvoj alter-ego?

Jedno vreme sam člana grupe Klipani u pudingu Daniela Danlikova povremeno molio da mi pozajmi alter ego, ali otkad su članovi grupe stradali 1996. godine nemam više tu privilegiju ili poštapalicu, kako vam drago.

Šta voliš da misliš o sebi?

Da umem da završim započeto.

Šta bi probao, a još nisi?

Da budem imućan i okrutan. Da slobodno ispoljim svu svoju malogradjanštinu.

Psuješ li? Zašto? Kako?

Da. Ponekad sam raspoložen tako. Psujem slobodnim stilom. Psujem, a mogu i da ne psujem.

Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?

Volim Beograd zbog toga što u njemu živi nekoliko stvarno dobrih ljudi-stanovnika sa kojima možeš svašta lepo da napraviš.

Šta bi promenio? Sagradio bih i podržao po jedan dobar i aktivan kulturni centar u svakom delu grada i počeo saradnju tih delova van kontrole centra. Na primer, Rakovica i Mirijevo, Borča i Zemun i slično. To je, tvrdim, jedini način da grad živne i postane istinski uzbudljiv i vibrantan (makar šta ova druga reč značila)…

Da li si zlopamtilo?

Jesam. Ja hoću da budem loš.

U koga ili šta veruješ?

Verujem da skroman i vredan čovek sa dobrom idejom može da napravi čudo.

Ne verujem da će onaj ko se pokaje otići na nebo ukoliko je za života činio nečovečne stvari.

Ko je prava žena?

Ona koja ume da od žive kokoške bez ičije pomoći napravi ukusan ručak. Shvatite ovo kao metaforu ili doslovno, kako vam drago.

Zbog čega se kaješ?

Kada sam iz sopstvene slabosti grub prema nekome. To je glupo i time se ništa ne postiže.

Ko je genije?

Svako ko je uspeo da makar na neko vreme uskladi sebe sa sopstvenim idejama i strastima i pri tome očuva duh. A sve to ima veze i sa postizanjem neke jednostavnosti. Privatno poznajem nekoliko takvih. Od popularnih opštepoznatih ličnosti moguće je da su to Shakespeare, Hamvas, Picasso ili Dylan, npr. Keith Richards sigurno. Mada, šta ja znam…

Daniel Kovač je…

Inženjer. Shvatite ovo i doslovno i kao metaforu.

Foto: Ana Marija Cupin

(Visited 22 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone