Beth Hart u Beogradu – Pojava, Glas, Emocija


Bluz, soul i rok nedelja je definitivno bila prva nedelja u decembru 02.12. Te večeri se skupio veliki broj ljudi u legendarnu (novo)beogradsku Halu „Ranko Žeravica“ da pozdravi cenjeno bluz, rok i soul ime, jednu od najboljih i najistaknutijih aktuelnih pevačica tog žanra, neiskvarenog nečim što danas nazivaju R&B – Beth Hart.
Međutim, da bi zaista sve bilo u znaku pomenutih žanrova, kao predgrupa, na bini su se pojavile eminentne domaće snage. Zajedno su zasvirali u triu tri poznata i značajna imena klupske i festivalske bluz rok scene, Petar MiladinovićPera Joe (Blues Trio, Zona B) za usnom harmonikom, Nenad Zlatanović Mr. Swagger (Texas Flood) za gitarom i Katarina Pejak za klavijaturom. Tri različite generacije bluz muzičara održala je pravu domaćinsku svirku koja se sastojala od autorskih iskaza i pogleda u jedinstvenom moderno-tradicionalnom obliku. 45 minuta njihove svirke je bila prava uvertira i zagrevanje u ono što sledi, a dužu, celovečernju svirku ove supergrupe svakako očekujemo u budućnosti u klubovima.

Beth Hart, pevačica i muzičarka iz Los Anđelesa ovom turnejom slavi 25 godina karijere tj 25 godina od prvog studijskog izdanja,a svi njeni koncerti su poznati po tome da ne štedi, na prvom mestu emociju, glas, tonove.

Gracioznim izlaskom na scenu i prvim taktovima pesme „Sinners Prayer“ smo se odmah uverili da će i ovaj koncert biti takav.

Lifts You Up“ i omamljujući ritam „Baby Shot Me Down“ odmah su pokrenuli publiku koja joj je ovacijama i vriscima poželela dobrodošlicu. U publici je u velikoj većini preovladavao ženski pol, što se na ovakvim koncertima retko viđa, a svakako prija.

Beth je iza sebe imala tri muzičara u standardnoj postavci, gitara, bas bubanj, a na bini je bio i klavir za koji je većinom sedala i svirala, a trenuci njenog klavirsko – glasovnog umeća su bili potpuna predaja emocijama i muzici i potpuno otvaranje duše i njenog života. Tako nas je ostavljala bez teksta sa pesmama „Setting Me Free“, „Mama This One’s For You“, a za pesmu „Sister Heroin“ je otkrila da je posvećena njenoj sestri koja je mlada umrla od heroina. Kada muzičar izađe na binu i sedne za klavir tada je presudna i vidljiva količina emocije koju daje kroz pesmu i samo je to merilo, a kod Beth Hart se to ne dovodi u pitanje. U jednom trenutku je sela na ivicu bine kako bi bila bliže publici i uvek ponavljala kako joj je drago što je opet tu, u Beogradu.
Iz sentimenta se opet vratilo u življi i žešći ritam bluza pesmama „Trouble“, „Fire On The Floor“, „Love Is A Lie“.
Uz jedan povratak na bis, poklanjanje, koncert se završio, a ovacije i povici su nisu stišavali još nekoliko minuta.

Pored svih pohvala za sam koncert, ne može se preći preko činjenice da tonci nisu svoj posao dobro odradili i zvuk nije bio na zadovoljavajućem nivou,a odgovornost verovatno deli i sama sala koja ima čudnu akustiku.

Na kraju, ovaj koncert se može sažeti u tri reči – pojava, glas, emocija.

 

Foto: Sofija Nedeljković

(Visited 143 times, 1 visits today)