Belgrade Calling 2012 – 2. dan


Belgrade Calling 2012Pred više od 15.000 oduševljenih fanova, Ozzy i prijatelji, kao i bendovi koji su nastupili drugog dana Belgrade Calling-a, ispunili su sva očekivanja. Sve je bilo na vrhunskom nivou, počevši od impozantne bine, odličnog ozvučenja do rasvete. Generalni zaključak je da je festival, ako ne prvog, onda sigurno drugog dana, opravdao svoje nastajanje i nadamo se da će postati tradicionalan.

Datum: 28. jun 2012.
Mesto: Ušće, Beograd

Kada je reč o tehničkim stvarima, sve je bilo besprekorno. Sagor, Jadranka i tim festivala pobrinuli su se za odlične uslove press ekipa. Nikakve gužve i usporenja u podizanju akreditacija. U poređenju sa organizacijom koncerta Metallica-e, na mnogo profesionalnijem nivou. Tome u priliog ide i šatorska tenda ispod koje su bile postavljene klupe i stolovi, sa wireless konekcijom (koja, doduše, u nekim trenucima baš i nije funkcionisala) i velikom količinom vode za osveženje. Kao što je i na Arsenalu sve bilo na visokom nivou, izuzetno mi je drago da se ti aspekti neophodni za rad dižu na viši nivo i omogućavaju nam lakši posao. Cene pića su bile korektne, jedina zamerka bi mogla biti upućena u pravcu hrane u fan pitu i cene obične vode. Sem sendviča, kojih je vrlo brzo nestalo, posetioci nisu bili u mogućnosti da utole glad, sem sa kokicama.

Nastup je počeo sa malim zakašnjenjem i bendom Satyricon. Usled velike toplote i činjenice da su ljudi tek pristizali, a mnogi dolazili i kasnije zbog hedlajnera, u tom trenutku ispred bine se nalazilo svega nekih 500-ak ljudi. Bend je poprilično energično i profesionalno pristupio nezahvalnoj funkciji otvaranja festivala. Ali mora i to neko, i oni su to uradili na pravi način.

Paradise Lost

Drugi bend koji je nastupio bio je Paradise Lost. Sada je publike bilo dvostruko više, a mnogi su i pristizali. Još jedan energičan nastup. Nick Holmes i ekipa svirali su što stare hitove, što pesme sa nedavno izbačenog albuma, a nastup završili sa „Say Just Words.“

Pauza između svakog nastupa trajala je nekih pola sata, što je razumljivo, kako bi tehničari pripremili binu za naredni bend. Po prvi put te večeri, taj period je iskorišćen adekvatno za više nego dobru scenografiju. Velika zastava preko cele bine, kao i dva panela sa leve i desne strane, nagovestila su za, verujem mali broj ljudi koji to nije znao ili se trenutno zaboravio, da će na binu izaći jedna od zvezdi večeri, bend Black Label Society i njihov frontmen Zakk Wylde.

Black Label Society

Moram reći i to da je na bini, pored pomenutih obeležja benda, postavljen i impozantan broj Marshall-ovih pojačala – izbrojao sam čitava 24 seta! Po 10 sa obe strane bubnjara, kao i 4 ispred. Na bini se pojavio „poglavica“ Zakk sa svojim bendom i priredio odličnu svirku. Svirali su „Parade of the Dead,“ „Crazy Horse,“ „Godspeed Hellbound,“ „Stillborn“ i još svašta. Tokom nastupa bilo je preko 5.000 ljudi, a na podizanje atmosfere u publici, osim dobre svirke, uticalo je i koliko-toliko padanje temperature. Konačno je moglo da se diše, pa su ljudi postajali opušteniji.

Mislim da je većina ljudi došla zbog benda o kome sam malopre pisao kao i zbog onih koji će uslediti.

Red je došao na The Cult. Ian i ekipa su krenuli silovito i već dobro zagrejana masa iz minuta u minut se uvećavala. Fan pit je bio skoro pun, a bend besprekorno slao muzičku energiju u masu koja je pristigla iz čitave regije. Ređali su se hitovi: „Lil’ Devil,“ „Rain,“ „Fire Woman,“ „Wild Flower,“ „She Sells Sanctuary,“ „Rise,“ „Love Removal Machine“, ali su insistirali i na novim pesmama: „Lucifer,“ „Embers,“ „The Wolf“

Mada je Ian Astbury, malo zaboravljao kad treba da „uđe“ u pesmu, a uglavnom pevao u nižem tonalitetu i manje energično nego što to zvuči na albumu, svirka je bila stvarno dobra, a ipak samo uvertita u ono što je usledilo.

Ozzy and Friends

A onda – vrhunac večeri! Dok smo u press centru iščekivali kojim fotografima je Ozzy-ev bend omogućio fotkanje, da napomenem, među njima je bio i naš Boris Smile, bend je izašao na binu. Taj trenutak nisam uspeo da vidim zbog gore pomenutog, kao i činjenice da se Ian iz Cult-a pojavio u press centru i nastala je prava pozitivna histerija. Sevali su blicevi, svi su želeli da se slikaju – što novinari, što prisutni fanovi sa druge strane ograde. S obzirom na to da on lično nije dozvolio fotkanje za vreme nastupa, ovoga puta je svima izašao u susret i gotovo 15 minuta neprekidno se slikao. Nakon izvlačenja iz pomenute gužve, stigao sam do fan pita gde je sad već sve bilo puno. Kao što to obično biva, zvuk je iz nastupa u nastup bio sve bolji, da bi za vreme ovog nastupa bio gotovo perfektan. Mnogo, mnogo bolji zvuk nego na nedavnom koncertu Metallica-e na istom mestu.

Koliku energiju ima taj čovek to je neverovatno! Bend besprekoran u interpretaciji najvećih hitova, što Black Sabbath-a, što Ozzy-eve solo karijere, na bini su se pojavljivali i smenjivali gosti, tj. prijatelji kako ih je Ozzy oslovljavao. Slash, Wylde, Gus G, Tommy Clufetos, Adam Wakeman, Geezer Butler – koga pre nahvaliti?!

Ozzy and Friend - set lista

Sve u svemu, bilo je ovo jedno sjajno veče i ovim putem želim da uputim reči pohvale Avalonu i njegovom beogradskom ogranku na, sad već mogu da kažem, odličnom festivalu i odličnoj drugoj večeri. I upravo dok završavam ove redove, polako kreće treće veče za koje nema sumnje da će isto tako biti kvalitetno. Više o njemu u toku vikenda.

Ostatak fotografija možete pogledati u galeriji.

(Visited 54 times, 1 visits today)