Antoine Baschung (Last Train): Ponosni smo što možemo da živimo od sviranja rok muzike


Jedan od najtalentovanijih francuskih bendova, Last Train, nalazi se na evropskoj turneji u okviru koje će 10. februara nastupati u Beogradu, u prostoru Atom Akademije. Član ovog mladog i poletnog kvarteta, Antoine Baschung, izdvojio je vreme i za portal Rock Svirke pričao o počecima i sazrevanju benda, koncertima sa slavnim grupama, kao i novom albumu i životu na turneji.

RS: Koja su vam omiljena sećanja iz vremena kada ste tek osnivali bend?

Antoine: Oh, ima ih veoma mnogo. Recimo, naše prve probe u mojoj kući. Međutim, mislim da se svi najrađe sećamo naše prve evropske turneje 2014. godine. Tada smo se zaljubili u turneje. Jean Noël i Julien su kupili naš prvi kombi Vito (RIP) i ima toliko priča u vezi sa istim. Prilično smo nostalgični ljudi, tako da, s vremena na vreme, volimo da se podsećamo tih posebnih trenutaka.

RS: Kada ste pre deset godina formirali bend, da li ste očekivali da ćete ovo postići? Trenutno ste najpopularniji sastav u Francuskoj.

Antoine: Ne bih rekao da smo najpopularniji bend, bar tako ne piše na našem bankovnom računu (smeh). Međutim, veoma smo ponosni što možemo da živimo od sviranja rok muzike u 2020. Ali, da ti odgovorim, rekao bih da nismo sa 12 godina mogli ni da zamislimo da ćemo živeti od toga. Kako vreme prolazi, svake godine postavljamo ciljeve koje želimo da ostvarimo i dajemo sve od sebe da to i uradimo. Zbog toga i nastavljamo da sviramo, otvarajući Olimpiju u Francuskoj naredne godine ili sadašnja turneja po istočnoj Evropi, na primer.

RS: Pre objavljivanja debi ploče „Weathering“, osvojili ste Prix des Inouïs du Printemps de Bourges (nagradu za najbolji mladi bend). Kako je to uticalo na vas?

Antoine: Iskreno, nama to nije bio prioritet, ali nagrada nam je pomogla da budemo prepoznatljivi svim koncertnim prostorima po Francuskoj. Daću vam primer, tada smo završavali turneju od 23 svirke. Nismo prisustvovali ceremoniji dodele nagrada, jer smo imali svirku to veče.

RS: Vaš prvi album veoma je rokerski orjentisan sa uraganskom energijom i teškim rifovima. Da li ste tada slušali sličnu muziku?

Antoine: Često govorimo kako album predstavlja sliku onoga šta smo i kako se osećamo u datom momentu. Naš prvenac je posebna priča jer je u pitanju sumiranje naših tinejdžerskih godina. Jeste, tada smo slušali te klasične rok albume, ali mogle su se čuti i nove stvari u pesmama poput „Weathering“ ili „Time“.

RS: Nakon toga, bili ste predgrupa bendovima kao što su Muse i Placebo. Kakve su vaše impresije u vezi sa tim?

Antoine: Bila su to dva veoma dobra iskustva. Oduvek smo voleli da nastupamo pre takvih velikih grupa. To je prilika da sviraš pred ljudima koji te ne poznaju. Moraš da se predstaviš u najboljem svetlu za vrlo kratko vreme i pridobiješ publiku. Takođe, uvek se nauči nešto novo kada svirate sa tim bendovima.

RS: Poznati ste po konstantnim turnejama. Kako vam se čini život na putu?

Antoine: Ići na turneje znači deliti naše pesme sa ljudima i adaptirati ih svake noći. Zbog toga ih volimo. Opet, to je i prilika da otkriješ različite države i kulture kao što radimo sada u istočnoj Evropi.

RS: Hajde da pričamo o novom albumu. Postoji li neka „šira slika“ iza ploče „The Big Picture“? Kako ste se odlučili za taj naziv?

Antoine: U suštini, „The Big Picture“ predstavlja ljubavnu priču kada imaš vremena da je analiziraš tokom godina. Volimo višeznačne naslove, takav je bio i“Weathering“, tako da smo ustanovili da „The Big Picture“ može biti interpretirano kao šira slika onoga što smo sada. Ali, može da označava i mnoge drugi stvari, u zavisnosti šta ljudi žele da traže.

RS: Našli ste vremena da komponujete i odete čak do Norveške da ga snimite. Kako vam je bilo tamo? Kako ste, uopšte, odlučili da idete u Norvešku?

Antoine: Tamo nam je bilo predivno, proveli smo deset dana u tom sjajnom studiju (Ocean Sound Recording). Tamo su bili i Rémi Gettliffe, naš umetnički direktor i inžener zvuka u studiju) i njegov brat. Bila je prava porodična atmosfera. Takođe, mesto je bilo savršeno za snimanje naših pesama. Nalazi se između planina i mora koje je na 30 metara od naše sobe za snimanje. Dani su bili kratki, kao da je uvek bio zalazak sunca, što nas je dovelo u pravo raspoloženje za sviranje. Izabrali smo taj studio jer smo želeli da se preselimo u inostranstvo i budemo izolovani. Kada nam je Rémi pokazao neke fotografije, instantno smo se zaljubili u to mesto.

RS: Na koji način je vaš pristup stvaranju napredovao od prvog albuma do sada?

Antoine: Pristup našem debi izdanju bio je vrlo zahtevan za nas. Mi smo zaista koncertni sastav, tako da nam je bilo teško da konačno ispravimo pesmu. Takođe, album „Weathering“ smo snimili dok smo bili na turneji, te je vreme u studiju bilo kratko, a samo snimanje se proteglo na dve godine.

Za „The Big Picture“ odlučili smo se za sasvim drugi pristup. Najpre smo morali da se odmorimo od serije koncerata. Održali smo preko 300 svirki za tri godine tako da je došlo vreme za predah. Takođe, to nam je dalo vremena da struktuiramo sve ideje Jeana Noela. On je, najpre, komponovao sve melodije na klaviru, a zatim smo svi zajedno radili u studiju za probe u Lionu. To je bilo zaista nešto novo za nas jer smo za prvi album samo eksperimentisali sa pesmama koje smo izvodili dok za nove pesme uopšte nismo znali kakva će biti reakcija fanova. Bilo je malčice zastrašujuće.

RS: Da li bi rekao da je vaš novi album mirniji od prethodnog? Da li vam je to i bila namera?

Antoine: Želeli smo da dodamo elegantnu stranu našoj muzici. Mnogo više pristaje onome što jesmo u ovom trenutku. Želeli smo i da se odmaknemo od rok klišea. I ovaj album je nastao tokom naših godina na turneji, tako da sadrži i dozu nostalgije. Konačno, imajući vremena da komponujemo, da višestruko isprobavamo svaku pesmu, našli smo vremena i da radimo na posebnim melodijama, harmoniji…

RS: Veliko finale ploče predstavlja naslovna numera koja traje više od deset minuta. Snimili ste i odličan videospot i čini se da je ova pesma stub celokupnog izdanja. Šta i koliko vam ova pesma znači?

Antoine: Ova numera je prva na albumu kojoj smo svi zajedno radili i trebalo nam je dve godine da je završimo. I u pravu si, to je pesma koja sumira muziku benda u ovom momentu. Zahvaljujući Julienu, videospot sažima ono što smo, naše prijateljstvo, šta smo postigli do sada i naše buduće ciljeve.

RS: Veoma ste zauzeti i radom u vašoj vlastitoj Cold Fame etiketi. Da li vam je komplikovano upravljati različitim stvarima u isto vreme?

Antoine: Naravno da jeste, sve nam to oduzima mnogo vremena, ali Cold Fame i Last Train su nezavisni. Jean Noël je osnovao Cold Fame Booking kako bismo mogli da idemo na turneju. Takođe, veoma nam je interesantno da razumemo svaki deo muzičke industrije. Tako da jeste naporno, ali kad radiš sa mnogo strasti, samo to se računa.

RS: Takođe, oformili ste i sopstveni Midnight Mass festival. Odakle vam ideja za tako nešto?

Antoine: Kao što znate, mnogo vremena provodimo na turneji i veoma smo radoznali da upoznamo sve aspekte muzike. Tim je duže vreme imao ideju o tome, te kada smo uzeli godinu odmora, bilo je „sad ili nikad“. Jean Noel je bio zadužen za line-up. Julien je snimio neke reportaže. Bilo je veoma zabavno biti sa druge strane, da to razumemo. Takođe, bili smo u prilici da bukiramo neke izvođače koje i sami volimo i da ih dovedemo da sviraju zajedno u našem voljenom Lionu.

RS: Kakvo je vaše mišljenje o francuskoj muzičkoj sceni? Možete li nam za kraj preporučiti neke bendove iz vaše zemlje?

Antoine: Postoji novi pokret sa mnoštvom uzbudljivih bendova. Na našem festivalu svirali su Lysistrata, Psychotic Monks i Decibelles. Svi ovi bendovi nedavno su objavili nove albume, te ih poslušajte!

(Visited 45 times, 1 visits today)