Anita Iličić: „Ko je kvalitetan a nije mnogo lenj nego se trudi da negde prezentuje svoju muziku ima priliku da ispliva“


Anita Iličić - VetarAnita Iličić, kantautorka iz Kikinde, predstavila je spot za pesmu „Vetar“ i time najavila izlazak njenog debi albuma čija će promocija započeti sredinom jeseni.

Pesmu „Vetar“ odlikuju nežni zvuci gitare i violine stopljeni sa snažnim ženskim vokalom. Kompozicija odiše melanholijom, ali i magičnom energijom prirode koja nas podseća da su naša osećanja i mi sami deo nje. Instrumental na mahove budi kod slušaoca osećaj usamljenosti i ideju o prolaznosti, ali u isto vreme pruža utehu i mir.

Kako bismo saznali nešto više o Anitinom radu i njenim razmišljanjima vezanim za muzičku scenu u Srbiji i šire, postavili smo joj nekoliko pitanja:

RockSvirke: Odakle je potekla inspiracija za pesmu „Vetar“?

Anita: „Vetar“ je nastao 2006. godine u nekom čudnom periodu, dok sam bila pod utiscima raznih događaja koji su se nizali i na neki način me ne baš prijatno iznenadili, što je uticalo na to da sam je samo napisala u dahu. Muzičarima iz okruženja zapala je za uvo i shvatila sam da imam pesmu koju treba da snimim.

Anita IličićRockSvirke: Šta nam možeš reći o svom albumu prvencu? Šta slušaoci mogu očekivati što se tiče tematike i zvuka?

Anita: O prvom albumu mogu reći da je dugo čekao svoj momenat da pesme budu snimljene na adekvatan način kad je u pitanju produkcija, aranžman i ekipa sa kojom ću naći zajednički jezik. Album je ipak prilika za ozbiljniji, profesionalniji i temeljniji pristup, a to volim i sve ovo me zaista raduje. Ovo je nešto što sam godinama priželjkivala i težila i trudim se da opravdam vreme posvećeno muzici i stvaranju. Snimanje ovog albuma je pomogao grad Kikinda. Bio je raspisan konkurs za projekat koji bi dobio finansijsku potporu, fond za kulturu i umetnost… Verovatno je neka istrajnost i posvećenost autorskoj priči i muzici i moja priča – žena sa gitarom – uticala da budem podržana. Nešto sam dala svom gradu i nešto dobila za uzvrat. Ovaj album se može posmatrati i kao zaokruživanje neke priče, nešto kao dnevnik ili biografija. Što se pesama tiče, svaka je priča za sebe. Ima dosta elemenata prirode u njima, životnih razmišljanja, naravno i ljubavna tematika (problematika) takođe. I muzički biće teško odrediti žanr zbog šarolikosti od pesme do pesme, ali kao što mi kažu, ne brini, u neki koš će te već staviti.

RockSvirke: Kakvi su planovi što se tiče budućih nastupa? Pominje se da ćeš nastupati u pratnji benda Bulevar vodenih mozaika.

Anita: Najčešće sam nastupala sama sa gitarom koja mi služi pretežno za komponovanje i kao pratnja pevanju. Ponekad bi bila u pratnji violine i još jedne gitare. Pre 4 godine upoznala sam frontmena benda Bulevar vodenih mozaika, Aleksandra Kovačevića Koču. On je na internetu pogledao moj nastup i svidele su mu se pesme, pa smo se povezali. Za početak smo snimili pesmu „Ne čuješ gitaru“ i baš sam bila zadovoljna. Pesma će se takođe naći na albumu. Na njihovom prvom albumu pevala sam prateće vokale. Ekipa je zrela, stabilna, odmerena. Mi smo sad već prijatelji, ne samo saradnici. Ne mogu da dočekam da počnemo zajednički da nastupamo, a i ja sam tu za njih ako zatreba. To je odličan autorski bend. Takođe u priči je izvrstan violinista Srđan Stojanović koji je poznatiji iz benda DžDž, on je svirao u pesmi „Vetar“. Kad je slobodan i ne svira s nekim drugim zovem ga da se pridruži i to dobije neki poseban šmek.

Anita IličićRockSvirke: Postoje li neki određeni muzički uticaji koji su doprineli kreiranju tvog stila?

Anita: Prosto je nemoguće da baš ništa nije uticalo, ako ne direktno, bar indirektno. To pretpostavljam jer donekle verujem da je generalno već sve u muzici provaljeno, mada uvek postoje boje i nijanse, mrve autentičnosti bar. Volim da pronalazim autore koji su svoji i kreativni. Preporučujem Ren Harvieu. Volim da slušam William Fitzsimmons, Iron and Wine, Tori Amos, Patriciu Barber, Siu… Imam povremene epizode kad uhvatim da slušam jevreje, nešto mi se svidelo u njihovim melodijskim rešenjima, a tu su i Yael Naim, Efrat Gosh, Oren Lavie… Upoređivali su me dosad sa Joni Mitchell, Tracy Chapman, Josipom Lisac. Volim da ih slušam međutim smatram da inspiraciju ipak nalazim iz svog života i emocija, ne trudeći se da zvučim kao neko, nego prosto da budem ja.

RockSvirke: Kao žena, autor i izvođač pop muzike u Srbiji, šta nam možeš reći o srpskoj muzičkoj sceni? Ima li mesta za kantautorke i pop muziku u našoj zemlji pored roka i panka kojima se ipak posvećuje najviše pažnje?

Anita: Srpska muzička scena pokušava da se povrati. Pretrpela je nekih godina šok i klonuće ali dolaze povremeno ljudi svežeg duha. Živi se u nekom zbunu, mada mnogima već postaje jasno da se promene dešavaju samo u nama. Ljudi su se prepustili stihiji, ili su u borbi za egzistenciju. S obzirom da za kvalitetne sadržaje, umetnost i muziku ima premalo mesta u medijima, može se reći da oni koji prave autorske bendove i nekomercijalnu, neisplativu muziku su pravi Don Kihoti koji to zaista rade iz ljubavi. Publika su ljudi koji traže nešto lepo i smisleno, kvalitetno za šta će da se uhvate u životu i što će da ih učini srećnijima, međutim oni koji imaju više uticaja od svih nas valjda potcenjuju našu inteligenciju i radije puštaju da im decu vaspitavaju šund emisije odakle kreće antikultura i seli se na ulice naših gradova… Stanje nije baš obećavajuće za naše krilo scene, kao da i tu vlada neki monopol, par muzičkih emisija u noćnim satima nije dovoljno za mlade ljude. Dani prolaze u kolotečini a noći u izlascima, a ko radi ujutru ne gleda rock emisije koje se noću emituju. A opet s druge strane, kako da kažem da nema mesta na sceni kad ima i za žene i kantautore i razne pravce. Ko je kvalitetan a nije mnogo lenj nego se trudi da negde prezentuje svoju muziku ima priliku da ispliva. Neki kantautori odavde (kad pričamo o Srbiji, u Hrvatskoj ih ima mnogo više) su se već probili do slušaoca, najčeće u pratnji bendova, Marko Aleksandar Gajić & Istočni blok, Goran Grubišić sa Wooden Ambulance, Dukat sa bendom Stray Dogg, Ana Ćurčin, Milan Kerezović- Keckec sa Acid Folk Orchestra ( i bendom Fluffers). Ljubitelji muzike će baciti uvo, šta valja pokazaće se kao takvo. Sem potvrde da je dobro ono što radi nisam sigurna da postoji još neka satisfakcija. S jedne strane su cover bendovi, tezga, s druge strane stvaraoci iz entuzijazma, tako to valjda ide. Ipak je lep osećaj biti dosledan sebi, biti iskren u onom što radiš i raditi to sa žarom.

(Visited 58 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone