Oaza džeza i kvalitetne muzie u Srbiji je i ove sredine augusta otvorila kapije. Nišvil 2022. je nikada tiše i nikada snažnije počeo 28. put prkoseći vremenskim i drugim neprilikama kao što su visoke temperature, kiša i manjak finanasija odnosno sluha onih kojih bi trebalo da je briga.

Ovogodišnje izdanje je na prvi pogled bilo nešto slabije nego prethodnih godina, ali to je samo prividno. Najlepši osećaj je otkriti nešto novo i dotada nepoznato na festivalima, a ovaj Nišvil je bio prava prilika za tako nešto. Manjak zvučnijih imena nadomestile su grupe klasičnijeg džez zvuka, tako da oni koji su možda zamerali odsustvo upravo toga na ranijim festivalima, sada su mogli da uživaju.

Počevši od gitariste Kurta Rozenvinkela (Kurt Rosenwinkel) i njegove grupe Caipi koji je među novim predvodnicima džez gitare i miksa različitih pravaca.

Od starih znanaca i tako reći internacionalnih domaćina je i Vladimir Kostadinović sa grupom Mindednes i kao i uvek beskompromisna klasičarska virtuoznost kompozicija u kojoj su preovladavale solo deonica svih ponaosob.

Eksperimentalniju stranu su činili Mattan Klein Quartet iz Izraela na čelu sa flautistom Matanom Klajnom gde je spoj flaute, perkusija i klavira činio mistično putovanje od Jerusalima do Brazila. Od klasike, lirike, bossa nove i nazad. Treba svakako istaći svojevrsni big bend iz Koreje Jungsu Choi Tiny Orchestra sastavljen mahom od mlađih, izuzetnih muzičara na čelu sa dirigentom Jungsu Čoiem koji su pokazali neverovatan spoj navežbanosti, tačnosti što se moglo primetiti čak i u delovima improvizacije.

Neverovatan fank fjužn gruv su nam podarili momci iz Brazila Igor Willcox Quartet na čelu sa Igorom Vilkoksom, energičnim bubnjarskim virtuozom i ništa mnje energičnom ritam sekcijom i vratili nas u vreme fank izdanja Majlsa, Henkoka i Butsija.

Spoj balkanskog folklora i džeza je na zanimljiv i lep način doneo bugarski Montuno čije je kompozicije u kojima su se preplitali razni žanrovi publika lepo prihvatila.

Naravno, nastupila su i veća imena poput Al McKay-a, Yellow Jackets-a, Juliana Marley-a ali je ipak akcenat i na manje poznatim imenima i njihovom stvaralaštvu.

Još ovaj put – slogan ili zla slutnja, novi početak ili kraj svega započetog davno. Pitanje na čiji odgovor možemo da utičemo samo ukazivanjem na značaj Nišvila i na kulturu kao takvu.

 


Leave a Comment

Your email address will not be published.