Zrelost pod nebom od skaja


Šinobusi - Nebo od skaja (prednja)Novosadski Šinobusi, u duhu svog prepoznatljivog imena, prevalili su za proteklih deset i više godina zamašan put po stvaralačkim i životnim šinama. Namirili su veliku kilometražu, svirajući uzduž i popreko, u ritmu i u slavu čistokrvnog bluza i rokenrola, menjajući se sa iskustvom svake nove stanice – i tako autorski, izvođački i prostoljudski sazrevali u jednom postojanom kontinuitetu kakvom je teško pronaći pandan na savremenoj srpskoj muzičkoj sceni.

Albumi koje su do sada snimili jesu stvaralački znakovi koje su ostavljali pokraj pruge, za današnje i buduće vreme.

Momci iz ovog sastava jurili su neumorno i uporno kroz široka vojvođanska i neka druga polja, ređe mirovali u stanicama, šibali su u pravcu jablanova, provetravali tunele i na koncu se zaustavili pod nebom od skaja. Naslovi njihova četiri izdanja jesu koordinate na diskografskoj mapi jednog uzbudljivog putovanja. Poslednja poznata i registrovana stanica, do koje su nedavno stigli, nalazi se pod otežalim, zagasitosivim nebom.

Po tom je nebu kršten ovaj album.

Sam pogled na omot Neba od skaja, i pre prvog odsviranog i odslušanog tona, dovoljan je da se uoči promena – od nasmejanog sunca na lakoplavom nebu s prethodnog izdanja, do monohromatske fotografije ozračene melanholijom, na kojoj dečak na obali, iako posve sâm, odlučno ulazi u penušavu vodu podno posivelog nebeskog materijala. To ne znači obavezno da su Šinobusi snimili melanholičnu ploču, niti album s tamnijim raspoloženjem ili većom težinom nego što obično čine u svom autorskom poslu. Tačnije, oni to jesu ovde izveli, ali nijansirano, u blagim valerima, ne u drastičnim rezovima ili dramatičnom promenom koncepta. Njima je urođena evolutivnost, spontano sazrevanje u izrazu i sadržaju, koje dolazi s godinama i pređenim miljama, pre nego revolucionarni skokovi na iznenadne nivoe umetničkog iskaza.

Šinobusi su bili i ostali iznimno prirodan, neusiljen i zdrav bend.

Nebo od skaja najzreliji je album koji su objavili. Ne toliko u komparativnom smislu, u odnosu na prethodna tri izdanja, iako se ne može prećutati njihov sveukupni napredak, koliko u logičkom i numeričkom, prema osnovnom zakonu neprekidnog rasta stvaralačkih moći i stalnog usavršavanja. Ako je razvoj benda pravilan, bez zaludnog okoličarenja i nesvrhovitog tumaranja, poslednje delo često je najbolje. Kao u životu što biva, zrelost je ovde rezultat nagomilanog iskustva i sinonim objektivnijeg doživljaja stvarnosti, ali ujedno podsticaj i pokriće za suverene iskorake u pristupu, kao i za ogledanje u novim formama muzičkog izraza. Otuda onakav omot, otuda bogatiji žanrovski spektar, otuda jedna vrsta igrivosti i nepovredive autorske i izvođačke kompetencije na novom albumu. Nebo od skaja jedinstvena je suma samouverenosti i avanturizma, a takve sinteze opet pripadaju samo zrelosti. Primerice, iako studijske verzije novih pesama ne oskudevaju u njegovoj gitarskoj ekspresiji, Nenad Patković, profilisani gitarista u bendu, na promotivnim koncertima može u ćošak da odloži svoju karabinsku gitaru i praktično sve pesme s novog albuma odsvira igrajući se maštovito s dirkama hemond klavijature. Eventualno, da se dohvati klasične gitare i izvede kakav flamenko. Zauzvrat, frontmen i duša benda, Milan Korać, može na tim živim nastupima da odigra ulogu univerzalnog gitarskog plejmejkera i da to učini besprekorno. Ovaj dobrodošli egzibicionizam potiče od sigurnosti u sopstvene snage. Nije to igra na sigurno i poznato, koja je donekle limitirala aranžmane i pristup na njihovim prethodnim izdanjima, nego je to novostečena sigurnost u igri, kretanje u nepoznatom bez straha.

Šinobusi - Nebo od skaja (zadnja)

Zato Nebo od skaja ima drugačiji puls u odnosu na ranije albume. Drugačiju prirodu. Drugačiju vrednost.

Iako Korać ponovo potpisuje većinu stihova i kompozicija, Šinobusi nisu nikada bili skloni jednocentričnosti niti autorskom jednoumlju. Poput basiste Predraga Dmitrovića na prethodnom izdanju, ovde ritmaš Đorđe Bubnjević prilaže kompletnu pesmu, jedinu na engleskom jeziku, u svemu dostojnu drugim mestima na albumu.

Nenad Patković objavljuje se kao kompozitor blistavog duha i bogate imaginacije, pri čemu za Nebo od skaja piše najkompleksniju i najzahtevniju pesmu u celokupnom katalogu benda.

Milan Korać zadržava funkcionalnu jednostavnost i nepretencioznost svojih pesničkih slika, a u nekoliko navrata pokazuje koliko je ovladao veštinom univerzalne poruke, metafore pogođene u metu, koliko istančano oseća damare sveta i duh našeg vremena. Delimično je to zbog mentorske aure novosadskog književnika Saše Radonjića, kome pripada tekst prve pesme na albumu, a s kojim su Šinobusi nešto pre Neba od skaja objavili zaseban konceptualni album na njegove stihove, uradivši to onako dobro kako su Indexi u nekom drugom vremenu postupili s pesmama Maka Dizdara.

Zrelost jeste sve.

Naročito kada prepozna, prihvati i bratski prigrli nečiju mladu vatru.

Usni harmonikaš Stefan Stefanović, na Nebu od skaja i pratećim koncertima, odvažno je uskočio u cipele svog velikog prethodnika.

Brzo je pokazao da ume u njima da hoda na svoj način.

Tu počiva još jedan, duboko ličan razlog kolektivnog sazrevanja u bendu, suštinska potvrda da su Šinobusi snimili svoj najvažniji album do danas.

Putujući od grada do grada, od stanice do stanice, iz godine u godinu, oni su na drumu ostali bez čoveka koji im je svima bio stariji brat, izvor ogromnog životnog iskustva, ljudski oslonac i muzička uzdanica. Željko Đurđevac Žiksa, jedan od arhetipskih urbanih junaka Novog Sada, kome je novi album posvećen, zaslužio je da svoje poslednje godine zemaljskog života provede u ovakvom sastavu, sa ovakvim momcima. Nebo od skaja pokazuje bolje od svake izgovorene reči da su i oni, u svemu, bili dostojni njega.

  • Autor: Miloš Zubac

(Visited 60 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone