Zabranjeno pušenje u klubu Kvorter


Zabranjeno pušenjeGrupa koja nosi naziv Zabranjeno pušenje i koja, trenutno, jedina podseća repertoarom i pesmama na slavnu istoimenu grupu, održala je, sada već, tradicionalni koncert u novosadskom klubu Kvorter, u petak, 25. novembra. Zajednički imenitelj za ove dve istoimene grupe je pevač, tekstopisac i jedan od osnivača starog Pušenja, Davor Sučić – Sejo Sekson. Grupa se sastoji od odličnih muzičara, koji na tehnički, odličnom nivou dočaravaju priče i doživljaje mnogih likova iz njihovog opusa. Da li je ovo pravo Zabranjeno Pušenje i da li daje taj osećaj u stomaku kada svira stare pesme kao ono staro, veliko Pušenje, ostaće večita dilema. Jedna stvar je sigurna, a to je da će sve te pesme zauvek ostati omiljene i izazivati radost i ushićenje kod onih koji ih slušaju. Dokaz tome je koncertni prostor Kvortera koji se brzo napunio i koji je jedva čekao početak koncerta.

Prošli koncert je bio pre dve godine, repertoar je bio nešto drugačiji, neke pesme su izostale, ali uglavnom je odsvirano sve što je pod tim imenom moralo da se odsvira. Ovoga puta se počelo sa „Kažu mi da novog frajera imaš“, koja je sa efektivnim refrenom odlična za početak koncerta, zatim je sledio veliki hit ,,Poso, kuća, birtija“, koji je otpevan gotovo horski sa prisutnim ljudima.

Nizali su se hitovi, zbog kojih se i tražila karta više „Hadžija ili Bos“, „Djevojčice kojima miriše koža“, „Lutka sa naslovne strane“, „Možeš imat moje tijelo“, a akcenat ipak treba staviti na pesme iz posleratnog opusa, počevši sa velikim delom i antologijskom kompozicijom „Jugo 45“, pričom o motorašu „Karabaja“, romantičnom tragedijom „Boško i Admira“ i ostalim pesmama sa poslednjeg albuma Radovi na cesti.

Veoma brzo su na red došle obe pesme o Pišonji i Žugi, nepotistička priča o Guzonjinom sinu i pesma „Ibro Dirka“, koja je zbog virtuoznih improvizacija na violini trajala duže od očekivanog. I ovde, kao i na prošlom koncertu, treba primetiti da drugačiji aranžmani za pesme „Guzonjin sin“ i „Nedjelja kad je otišao Hase“, jesu odraz tehničke potkovanosti i muzikog znanja i želje za drugačijim, ali velike pesme kao što su pomenute, moraju ostati u izvornom obliku, jer samo takve bude emocije kod slušalaca. Pa čak i kada se radi o džez aranžmanima, što je slučaj kod druge pesme o Asimu Ferhatoviću Hasetu.

Muzike je bilo, hitova je bilo, dobre svirke naročito, odlične komunikacije takođe, a da li je kod svakog proradila emocija, iz priloženog, kod većine jeste, ali postoje i oni koji su bili ravnodušni. Podele i dileme će biti, pesme će živeti, a to je najbitnije!

(Visited 56 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone