Uprkos kiši Darko Rundek u punoj bašti Bitefart kafea


rundek03rasfoto-rajko-ristic_fU četvrtak 29. avgusta nakon godinu dana, Darko Rundek i Cargo trio održali su koncert na beogradskoj letnjoj bini Bitefart kafea na Malom Kalemegdanu.

Koncert je održan pred punom baštom, uprkos kiši koja je padala tokom toga dana i večeri. Dan pre, veliki Rundek trebao je nastupiti u Nišu, ali je koncert zbog vremenskih nepogoda bio odložen za 30. avgust, dok je u zrenjaninskom Zelenom Zvonu 27. avgusta vreme poslužilo.

Nakon više od sat i po vremena čekanja, rečima „Za kraj kišnog ljeta imamo za vas jednu svježu pesmu“ , Rundek je otvorio koncert, a zatim je da oslika simboliku usledila pesma „U borbi sa silama

„Pogledaj kako se gruvaju oblaci… Nadiru vjetrovi, mračno je ljeto, svi bježe u zaklone“

Uz njene poslednje taktove mogle su se osetiti i sitne kapi kiše, ali lagani ples publike nije prestajao.
Ubrzo potom, predstavio nam je Izabel, koja svira violinu, kao i instrumentalistu Dušana Ducu Vranića. Sledeća pesma  koju smo čuli bila je „Sanjala si da si sretna“, koju je publika pozdravila velikim aplauzom, a nakon nje usledila je „Li la“

Kod posetilaca moglo se primetiti samo dobro raspoloženje dok su pevali uz „Ruke“, dok je romantična atmosfera grejala hladni Kalemegdan.

„Pusti da ti sviram…i ne boj se buke, to što svira to su ruke“

Nisu svi zainteresovani mogli da prisustvuju koncertu, jer su sve karte bile rasprodate i bašta je bila dupke puna, ali to ih nije srečilo da sa bedema uživaju u istom.

Sledeću smo slušali „Uzalud pitaš“, a nakon nje pesmu „Znak“.

„Teške se kiše spremaju, kroz tvoj se prozor samo jablani vide“

Već uz prve taktove pesme Grane smo na vjetru“, svi su pevali i aplaudirali, kao i uz naredne dve „Indijanska“ iEna“. Može se reći da je veče tada dostiglo vrhunac. Zagrejana publika njihala se u dobro poznatim ritmovima, a bilo je i onih koji su gledajući i slušajući sa bedema, bili spremni da siđu uz drvo do bašte i pozrdrave svog idola.

I opet kiša… Otvoreni kišobrani obojili su okoliš u toku kratke pauze koju su muzičari napravili.

Nakon nje, prvu smo čuli „Makedo“, a onda „Ay Carmela“, uz koju se pevalo iz sveg glasa:

„Ne mogu nam bombe ništa, ni oluja niti kiša, gdje se ova pjesma čuje“

A onda „Bi Mogo Da Mogu“

„Kad upale se svjetla, ode dim. A miris noći opet postaje stvaran…“

Uz „Za šaku rubalja“ plesalo se u parovima, tapšalo, vikalo, lupalo nogama… Bila je to najbolja pratnja ovog svetskog tria.

Ritam se zatim promenio i usledila je obrada čuvene pesme EKV-a „Mi menjamo dan za noć“, koja zaista prelepo zvuči i uz Darkov vokal i uz njegovu instrumentalnu pratnju.

Nakon nje, „Ljubav se ne trži“ , te veliki „Apokalipso“, koja je označila kraj koncertne večeri.

„Apokalipso sviraju…ritam te nosi…sad plovimo do beskraja…“

I naravno bis. Prvo „Sejmeni“ , a onda  „Šal od svile“, koju je publika dugo očekivala.

Bilo je to prelepo veče na Kalemegdanu. Očekujemo uskoro opet ove velike umetnike u Srbiji, ako ne pre, onda sa izlaskom novog albuma. Nove pesme nismo imali prilike da čujemo u Beogradu, iako smo im se unapred radovali, ali biće prilike. Samo nek’ je muzike i nama nas.

Foto: R. Ristić

                                                                                                                      

(Visited 36 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone