Stray Dogg i Denis Katanec u Firchi Think Tank-u: Među javom i međ snom


Stray Dogg @ Firchie Think Tank Studio, Novi SadBeogradski sastav Stray Dogg je novosadsku promociju svog poslednjeg albuma Come Along Wind održao u klubu Firchie Think Tank Studio u četvrtak 5. maja 2016. godine. Kao specijalni gost nastupio je Denis Katanec, zagrebački kantautor i osnivač bendova Felon i Denis Katanec Okanagan LTD.Stigao sam na koncert na vreme računajući da će kasniti i da ću naći bar stolicu da ostavim jašu, uzmem pivo i raskomotim se. Sa razglasa je išao Low i druga brižljivo odabrana mjuza a svi stolovi su već bili zauzeti. Kada se klub prilično popunio na binu se popeo Denis Katanec ritmično udarajući tik iznad magneta koji je ozvučavao tamno braon akustaru. Mislio sam da će tako razviti uvodnu stvar međutim razložio je akord i krenuo sa pesmom koja peva o snu. U tom snu je bilo svega ali je najglasnija ostala humanitarna akcija koja je sestra bliznakinja humanitarne katastrofe. To je pesma o snu (onog koji se probudio, peva nam o onome što ga u snovima proganja) san u kojem se java javlja i u pesmi izlaže kao važna sa svom svojom kompleksnošću. Denis će svoj nastup završiti u emotivnom krešendu pevajući takođe o snu… Sanjao sam tvoga oca (Jedra). Treba li pominjati da je dobar deo publike pričao? Da ali upravo zbog dinamike koncerta gde je u početku ispred bine bilo dvadesetak fanova koji su ili netremice gledali u Denisa ili sa njim pevali, no kako je nastup odmicao tako je publika bila sve više uvučena prepuštajući se ne pesmama o bolu već pre bolu izraženom performativno. Pevao je drogama, ljubavi, izgubljenosti. Pred sam kraj odsvirao je stvar koja je nastala kao proizvod prijateljstva sa Unom Gašić (Bitipatibi). Požalila mu se, rekao je na kreativnu krizu. Izazvao ju je sa dva pojma: zeka i kesten, da napiše štagod dok se ne vrati. Kada se vratio čekali su ga stihovi i komponovanje pesme „Zeka”. Za ljude koji se nisu susretali sa Denisovim pesmama u početku njegov manir pevanja deluje čak pomalo groteskno ali već posle druge, treće stvari uđeš u fazon i zajedno sa njim prolaziš kroz dramatična iskustva duše u nemirnim vodama ali sa katarzičnim razrešenjem.

Denis Katanec @ Firchie Think Tank Studio, Novi Sad

Nakon kraće pauze na binu se popela petorka predvođena Dušanom Strajnićem Dukatom. Osvrnuo sam se nazad, Think Thank je bio krcat. Očekivao sam paranje srca međutim patos je pod našim nogama izvučen sa prvim akordom a mi smo lebdeli i budni sanjali. Svaki ton, svaki udarac je bio važan ne samo bendu već i publici koja je glatko uronula u kolektivni trans. Upravo način na koji se Stray Dogg odnosi prema pesmama koje izvode, prema zvuku koji konstruišu podiže lestvicu domaćeg rokenrola. Njihovi tekstovi su na engleskom ali publika ne samo da ih je znala već ih je pevala lepo, predano. To su uglavnom ljudi u svojim dvadesetim koji engleski uče od zabavišta. Tako engleski za Stray Dogg nije samo rokenrol jezik i alatka, već je pre reč o bilingvalnoj publici koja zapravo prepoznaje jezik erosa bilo da se izražava na srpskom ili engleskom. Mood koncerta je proizvodio želju za plesom ali je bilo toliko ljudi da je želja ostala u svojoj neostvarivoj prirodi. Dukat je to veče slavio 30-ti rođendan na bini, otpevao je sam na gitari svoju verziju pesme „Blue Moon” što je i bio uvod u završnicu sanjive transmisije.

Ceo događaj se može interpretirati dijalektički jer je Denis pevao o snu a Stray Dogg pokrenuo rad sna. Patos nas je dočekao umesto bisa i stigli smo do kraja recenzije sa utiskom da je sve bilo savršeno, pa ipak imam zamerke: Stray Dogg gledam već treći put a Dukatove farmerke su još uvek pocepane na kolenima.

(Visited 609 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone