Šta sada?! Purpurni Beograd, naravno!


Deep Purple @ Kombank ArenaOsam godina je dugačak period gledajući po danima. Osam godina je predugačak period pitajući obožavatelje. Osam godina je prošlo od poslednjeg koncerta Deep Purple-a u Beogradu. Jeste dugačak period, ali taman toliki da se čovek nekoga dobro zaželi i toliki da taj neko priredi nešto novo i sveže što će nam predstaviti. Upravo su to, Gilan (Gillan), Glover, Pejs (Paice), Mors (Morse) i Ejri (Airey) uradili. Deep Purple je izdao svoj devetnaesti studijski album pod nazivom Now What?! i tim povodom je četvrti put došao u Beograd u okviru istoimene turneje.

Uzbuđenje i dignuta atmosfera ni ovaj put nisu izostali, mada su možda malo racionalisani u odnosu na prethodni koncert, valjda zbog nastupajuće zrelosti i zadovoljstva što smo ih već ranije čuli uživo. Beogradska Kombank Arena gde se održao koncert se polako punila, da bi, na opšte zadovoljstvo svih, do početka koncerta bila popunjena. Prema nekim procenama bilo je oko 10 000 ljudi, mada je taj broj sa sigurnošću premašen. Publiku je zagrejao bend Pop Stars, dobro usviran i energičan bend koji je predstavio svoje autorske stvari kroz hard rok zvuk sa primesama hard kora.

Sa akademskim zakašnjenjem od nekoliko minuta, uz zvuke klasične kompozicije ,,Mars, The Bringer Of Evil’’, koja je poslužila kao uvod koncert je počeo. Velika bela zavesa je pala i počeli su prvi taktovi pesme ,,Apres Vous’’, koja se nalazi na novom albumu. Poznavalaca novog albuma u publici je bilo nesumnjivo malo, ali to nije smanjilo oduševljenje, a još manje renomirani kvalitet benda koji je kroz stare albume gradio. Bend je nastavio sa blokom starih hitova kao što su ,,Into The Fire’’, ,,Hard Lovin Man’’ i ,,Strange Kind Of Woman’’ što je predstavljao deo koncerta za sladokusce. Svaka od tih pesama je presvučena u nešto moderniji zvuk i tako ponovo postaje sveža i originalna. Za to je najzaslužniji gitarista Stiv Mors koji je, nakon odlaska legendarnog Ričija Blekmura (Ritchie Blackmore) iz grupe, uneo i nametnuo svoj zvuk i svoj stil sviranja koji se savršeno uklopio u minuli i novi rad i tako dao svoj doprinos novoj autentičnosti zvuka. Ono što se odmah primetilo to je da je koncert više bio instrumentalni, sa produženim solo deonicama, muzičkim dijalozima i improvizacijama. Svaka pesma je produžavana, a u nekima se ,,džemovalo’’ na licu mesta. Promaljali su se komentari da time čuvaju Gilanov glas, mada iz priloženog se videlo da je Gilanov glas zvučao jasno i snažno. Odsvirane su još tri pesme sa novog albuma, a posebnu pažnju je privukla ,,Uncommon Man’’, posvećena preminuloj muzičkoj legendi, pijanisti, kompozitoru i bivšem klavijaturisti benda, Džonu Lordu (Jon Lord). Lordove slike su se smenjivale na platnu za vreme pesme, a Gilan se, predstavljajući pesmu, ponadao da nas ,,on od gore gleda i sluša..’’.

Deep Purple @ Kombank Arena

Svojevrsno ,,zakuvavanje’’ je bilo kada su izvodjene veoma dobro poznate ,,Lazy’’ perfektan dijalog na relaciji orgulje – gitara i polu-instrumental i bubnjarska kanonada ,,The Mule’’, kada su svoja umeća na instrumentima pokazali svi, a naročito bubnjar Jan Pejs (Ian Paice) koji je široko poznat po toj solo tački i koji je postavio domaći zadatak svim mladim bubnjarima. Don Ejri je u svojoj solo tački poveo sve na putovanje od klasike, baroka do modernih ,,svemirskih’’ efekata, tako apsolutno opravdavši zašto i umesto koga je tu. Odmah se nadovezala pesma ,,Perfect Stranger’’, koja je od kako se pojavila, redovna na set listama i turnejama. Logičan sled je naravno komadić albuma Machine Head sa pesmama ,,Space truckin’“ i na očekivano oduševljenje publike ,,Smoke On The Water’’, koja je usledila posle kraćeg ,,igrajućeg’’ sola Morsa. Možda je jedina poražavajuća činjenica vezana za koncert, ta što su mnogi došli na koncert da čuju samo (!) tu najpoznatiju pesmu i što mnogi i zaista znaju samo (!) tu jednu pesmu, zanemarujući i neznajući prebogati opus koji je dugačak 46 godina.

Publika je naravno zahtevala izlazak na bis, želje su uslišene. Na bis je, na iznenađenje mnogih, neobavezno odsviran ,,Green Onions’’, čuveni hit grupe Booker T & MG. Zatim je usledila desetominutna verzija pesme ,,Hush’’ u kojoj su svi dali sebi oduška i solirali koliko su želeli. Poslednju pesmu je instrumentalom na bas gitari najavio Rodžer Glover, a to je ,,Black Night’’, još jedna od onih koji su mnogi jedva čekali i pesma koju ne treba posebno predstavljati, osim da se ni sami članovi benda, u vreme snimanja iste, nisu nadali niti su specijalno želeli da ta pesma postane hit.

Koncert je završen, a mi smo dobili mnogo više od onoga što smo očekivali. Mnogo više od pukog predstavljanja albuma. Dobili smo svo bogatstvo zvuka i melodija, dobili smo neoficijelnost u sviranju koja uvek obraduje, dobili smo ,,hemiju’’ bez koje bi koncerti bili ,,gluvi’’. I nakon 46 godina sviranja oni su još uvek tu, diktiraju kako treba da zvuči jedna grupa. Čekamo ih i na sledećem koncertu, osam.. ili koliko god je potrebno godina.

(Visited 30 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone