Novi Smak sveta na Ušću


Smak @ Ušće 2015 „Potrudićemo se da vam večeras ulepšamo život!“, bilo je prvo što je živa legenda izjavila te prijatne junske večeri. I zaista su se potrudili. Sjajna ekipa predvođena legendom imena Radomir Mihajlović Točak je to veče zvučala nestvarno, baš onako nestvarno kako je nekoliko desetina hiljada ljudi na Ušću očekivalo, i više od toga.

Ostali deo postave čine Boris Aranđelović, vokalna rok legenda, Slobodan Stojanović – Kepa i Dejan Stojanović – Kepa Jr., bubnjarski tandem oca i sina, gde je otac davao ton originalnosti, Zoran Milanović, čovek osećaja na basu, Milan Milosavljević – Mikica, najbolji Točkov učenik i snažna gitarska podrška, Dejan Zdravevski, odlična zamena svih prethodnih slavnih imena na klavijaturama, Filip Milanović, bas gitara i Dejan Najdanović – Najda, čovek koji vokalom ostavio trag u istoriji grupe.

Sve je počelo instrumentalnom kompozicijom „Biska 2“, kao odličnim uvodom i otvaranjem koncerta sa prepoznatljivom melodijom koja u sebi sadrži i rok i fank ali i tradiciju ovih prostora. Na scenu premijerno izlazi čovek odeven u kožu, motoraški stil i bluz može da počne! „Šumadijski Bluz“ i Boris Aranđelović sa svakim svojim tonom dočarava rastrzanost i žal čoveka između savremenog i rodnog. Sve je zvučalo baš kao pre 40 godina. Vesela i „poučna“ pesma „Kad spavaš sam“ i fankoidna numera uz vokalno podržavanje melodije „Gore Dole“ su počele da razigravaju atmosferu. Usledila je sjajna numera „Mračni Mol“, koja je bila sporijeg tempa nego studijsko izdanje, reklo bi se značajno sporijeg tempa, tako da nije izazvala onaj pravi osećaj koji treba da izazove kada se sluša na ploči. „Ljudi nije fer“ je bio znak da se na bini istovremeno nalaze dve vokalne veličine, koje su, uz svesrdnu pomoć publike, zajedno otpevale ovaj veliki hit. Najda i Boris naizmenično, strofu po strofu, a refren u intervalima – pesma je „pogodila žicu“.

Narednih nekoliko kompozicija je bilo posvećeno eri devedesetih, a u prilog tome je na bini bas gitaru svirao mladi Filip Milanović, kome je ovo bio debi u grupi i naravno za mikrofonom pomenuti Dejan Najdanović – Najda. „Idi“, „Miris nje“ i „Možda imam vremena“ kao najupečatljivije pesme sa tadašnjih albuma i dve stare pesme u novom ruhu „Južni Voz“ i „Nebo je samo drum bez dna“. Pravi trenutak i poslastica za sladokusce je bilo, kada je na scenu izašao Dado Topić, što je gotovo sigurno značilo izvođenje numere „Zašto ne volim sneg“. Prava priča za sredinu koncerta, duboka, emotivna sa pažljivo smišljenim tonovima i akordima, pesma koja može da zvuči samo sa tim ljudima koje smo tada u tom trenutku gledali i slušali. Posebno se istakao Zoran Milanović na bas gitari, koji je sa finim melodijama preuzeo primat. Pesma „Na Balkanu“ je bila još jedna otpevana u duetu Dado – Boris. Usledio je blok najznačajnijih pesama, kako za sam Smak, tako i celokupnu muziku sa ovih prostora. „El Dumo“, bluz, balada, emocija. Spora, sa akcentom na svaki ton i na svaku reč, koja podražava izgradnju cele slike koju slušalac stvara slušajući je. „Bluz u parku“, kompozicija koja Točka uzdiže do samih vrhova sviračkog umeća, a on svirajući je, uzdiže sve nas u kosmičke visine. Sviranje stanja, a ne tonova i melodije. Emotivni igrokaz na žicama… „Plava pesma“, kulminacija od tihog do energičnog. Za vreme ove pesme, ton je bio najčistiji, a atmosfera najmirnija, svetla plava, audio vizuelni efekat u potpunosti zadovoljen. Mora se naglasiti da je kroz ovaj segment Boris pokazao koliko je moćan rok vokal bio i ostao, pevajući i one najviše tonove uprkos godinama.

Za poslednji deo koncerta, očekivano, bili su priređeni najveći hitovi kao što su „Satelit“, čiju je melodiju publika tražila i pevala i nakon oficijelnog zavšetka kompozicije, a bend je tu želju ispunjavao, „Profesor“ i „Crna dama“, najveći hitovi, koji su dali grupi oreol onoga što oni danas predstavljaju u muzici. „Daire“ fantastično i neuobičajeno osmišljena melodija, sa orijentalnim motivima, koja je imala tu sreću da postane najnekomercijalniji i najoreginalniji hit i tu nesreću da postane hit i postane sinonim za ceo opus grupe, tako potiskujući i gurajući u zapećak ostale sjajne i bogate kompozicije… što kod većine prosečnih slušalaca obično biva.

Na kraju, nijedan koncert Smaka ne može da prođe bez poznate siluete i lika na bini, samog sa gitarom. Tako je i bilo. Posebna gitara za posebnu kompoziciju. Kompozicija „Ukor“ i gitara Gibson Les Pol. Iako su mnogi očekivali, da kao logičan sled okolnosti, bude izveden i čuveni „Ulazak u harem“, on je ovoga puta izostao. Neke stvari ipak treba sačuvati u legendi… Poslednja pesma je bila vokalni izazov „Alo“.

Tri godine je prošlo od prvog povratničkog Smaka u Kombank Areni i ovaj, veći i jači Smak sveta smo preživeli i proživeli.

(Visited 32 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone