Norman Biker (Norman Beaker) – Muzikom čujemo svoja osećanja


U novosadskom klubu Lazino tele, u nedelju 30.marta, nastupio je Norman Beaker Trio. Lider benda je poznati britanski muzičar i producent, Norman Biker (Norman Beaker).

Svoju karijeru Norman Beaker je obeležio svirajući sa proslavljenim svetskim imenima u muzici, kao što su BB King, Čak Beri (Chuck Berry), Badi Gaj (Buddy Guy), Kris Farlou (Chris Farlowe), Van Morison (Van Morisson) i drugi. Svirka u Novom Sadu je jedna u nizu turneje u okviru koje su ovi muzičari obišli nekoliko država u regionu.

Od početka svirke atmosfera u klubu je bila super, tu su bili ljubitelji džez i bluz muzike, a članovi benda su svojom komunikacijom sa stejdža ostvarili blizak odnos sa svima. Uz smeh, sviranje omiljenih hitova, improvizaciju u pauzama između pesama, Norman Beaker Bend su svirali oko dva sata, posle čega su se upoznavali i pričali sa publikom.

RockSvirke: Kako se osećate što svirate u Srbiji, s obzirom da ste iz Velike Britanije, koja nama predstavlja napredak u svakom smislu, posebno u muzici?

Norman: Stvarno volim što sam ovde, svima nam se sviđa. Ovo je drugi put da smo u Srbiji, i tako nam se čini da su ljudi puni entuzijazma, i da nas jako poštuju. Baš nam je lepo ovde, volim vašu hranu, pogotovo burek, a ono što je ne volim je kafa. Pravite jaku kafu, a mi u Engleskoj pijemo mnogo slabiju. Ja volim kapućino, a nikako jaku kafu.

RockSvirke: Šta mislite o muzičkim dešavanjima ovde?

Norman: Sviđa mi se što imate velike prostore za koncerte, sve je nekako sređeno, publika je super, i ovo mesto gde smo sad je odlično. Ovaj pab je predivan, jako mi je kul.

RockSvirke: Da li ste umorni sada posle svirke?

Norman: Ne, nisam sada, bio sam pre svirke prilično umoran, ali sad sam okej. Prednost je i što imamo super smeštaj ovde u Novom Sadu.

RockSvirke: Svirali ste sa velikim imenima kao što su BB King, Čak Beri, Van Morison i drugi. Posle tih iskustava, kako se osećate u sopstvenoj koži, šta mislite o sebi?

Norman: Ja sam jako jako srećna osoba, imao sam sreću da upoznam te ljude. To je velika privilegija, stvarno mi znači. I da, to iskustvo mi daje osećaj da sam postigao svrhu u muzici, svrhu u onome čime se bavim. To bi bilo kao da je neko slikar, i onda dobije šansu da slika sa Pikasom. Nema veće sreće i većeg užitka.

RockSvirke: A bez tih uspeha, bez ičega od toga, ko ste Vi?

Norman: I da nisam postigao toliko, bez tog uspeha, mislim da bih i dalje svirao. Zato što je muzika deo mene, to je način na koji ja osećam svet oko sebe, muzika je ono što sam ja. Čak i da me niko nikad ne sluša kako sviram, i dalje bih svirao.

RockSvirke: Bez muzike i zabave, kako biste opisali sebe?

Norman: Pa, ja sam mirna osoba, tih, volim da čitam, nekad da vrtim kanale na TV-u. Uglavnom kad sam kući radim i druge stvari, osim sviranja.

RockSvirke: Koja je vaša najveća želja u životu?

Norman: Hm, pa to je u ovom trenutku loše pitanje (smeh). Pa imam nekoliko želja, ali većina od njih su se već ostvarile.

RockSvirke: Da li postoji osoba za kojom žalite što niste više u kontaktu?

Norman: Da, to su većinom ljudi koji su umrli,  muzičari sa kojima sam svirao a umrli su. Jedan od njih je Džon Lord iz Dip Parpl (Deep Purple).

RockSvirke: Šta mislite o Sid Višis-u (Sid Vicious)?

Norman: Sid Višis je važna osoba, Sex pistols su bili jako važan bend. Oni su doneli nešto drugačije, vređali kraljicu, bili protiv svega. Ja lično volim pank i sve to mi je bilo interesantno, sve je bilo tako eksplozivno, autentično i novo. Da, mislim da je pank muzika bila jako važna.

RockSvirke: Šta mislite o Majkl Džeksonu i o tome što je promenio boju kože?

Norman: On je oduvek želeo da bude belac, i u tome ne mogu sasvim da ga razumem, ali on je bio jako neobičan tip. I znate da postoje priče kako je zlostavljao decu, ali ja mislim da ništa od toga za šta su ga optuživali on nije uradio. On je jednostavno voleo decu, imao veliku kuću i zvao ih kod njega. Ali ljudi su to gledali na drugačiji način. Optužili su ga za pedofiliju, mada ja mislim da on toj deci ništa loše nije uradio. Mislim da je samo bio naivan.

RockSvirke: Šta je sa drugim muzičkim zvezdama koje su umrle, ali jako mlade?

Norman: Oh, meni je najviše žao Ejmi Vajnhaus. Ona je bila tako simpatična, pravi genije, jedna od mojih omiljenih muzičarki. Stvarno sam je voleo, ona je bila jedan od najautentičnijih umetnika u poslednjih dvadeset godina. Bila je apsolutno brilijantna. Jako je tužno što je umrla tako mlada, siguran sam da bi napisala jos mnogo fantastičnih pesama. Velika je šteta što je mrtva.

RockSvirke: Ako zastanemo i pogledamo unazad, znamo za mnoge talentovane muzičare koji su umrli pre vremena, a nemali broj njih i svojom voljom. Šta mislite zašto su oni hteli da umru?

Norman: Muzičari su ambiciozni i žele da budu popularni, i onda kada dobiju svu slavu i sav novac, oni shvate da to nije to. Tada počnu da se osećaju prazni i neispunjeni.

RockSvirke: Neispunjeni?

Norman: Da, posle svega ostan neispunjeni. Ali ja jesam ispunjen, uradio sam u svom životu i više nego što sam mogao da zamislim. Volim to što radim, pa mogu reći da sam preispunjen. Ranije, kad sam bio mlađi,  za mene je bilo važno da sviram sa starijim poznatim gitaristima, i to mi je davalo osećaj ispunjenosti. Ljudi mi često kažu kako je meni lako i uvek mi je super, pošto imam bend, putujem i sviram po svetu, i jeste to je super. Ali postoji i druga strana a to je naporan rad bez čega ništa ne može da opstane.

RockSvirke: Šta je Vama naporno, koja vam je glavna poteškoća u životu?

Norman: Kada su u pitanju turneje sa bendom, naporno je voziti se avionom, brinuti o prtljagu i slično. Mada smo mi već dobro uigrana ekipa, i uvek nam bude super druženje gde god da idemo da sviramo. A najveća poteškoća u životu mi je kada osetim strah, to je strah da neću moći nešto da uradim. Na primer, ako si bolestan, ne možeš baš puno toga da uradiš u životu.

RockSvirke: Šta bi se desilo ako ne biste više mogli da svirate? Da li bi i dalje imali ispunjenost, svrhu života, zadovoljstvo unutar sebe?

Norman: Da, ako ne bi više mogao da sviram mislim da bih našao nešto drugo da radim što volim. Na primer, pored sviranja ja pišem pesme. Hoću da kažem da ne bih dozvolio da budem depresivan ili tužan zbog bilo čega, ja sam jednostavno lik koji uvek nalazi razlog da se smeje, da mu nešto bude smešno.

RockSvirke: Šta biste rekli o BB King-u?

Norman: On je stvarno divna osoba, jako je skroman i uvek je spreman da ohrabri. Bio sam prvi belac koji je svirao u njegovom bendu, pa sam se malo čudno osećao. Bio sam nervozan, uzbuđen. Znaš, postoji razlika između toga kad se bojiš, i one treme i ushićenosti zbog nečeg. Uživao sam sa njima, i jako sam ponosan što sam bio deo takvog benda.

RockSvirke: Šta možemo da zaključimo ipak..?

Norman: Kada je u pitanju muzika, radi se o tome da naučiš da sviraš, a to znači da satima vežbaš. I nakon toga, možeš da napraviš pesmu, samo sedneš za klavijature i pesma se pojavi. Ne znam odakle, ali pesma se nekako sama stvori. Tu bih poručio mladim muzičarima nešto, a to je da jednostavno uspore. Pogotovo danas kad je tako lako izdati CD, odsvirati par svirki. Godine su potrebne da se stvarno nešto nauči, i bez obzira koliko je neko talentovan, i dalje su mu potrebna godine napornog rada.

RockSvirke: Kakva je veza između talenta i rada?

Norman: Što više radiš, više talenta će iz tebe proizaći. Postoji puno primera, Erik Klepton je jedan od njih koji je godinama i godinama radio, i sad je jedan od najboljih bluz gitarista na svetu.

RockSvirke: Za kraj?

Norman: Neko mi je jednom rekao – muzika pokazuje kako zvuče naša osećanja. I taj osećaj je svuda isti, bilo da slušamo BB Kinga uživo, ili neki srpski bend ovde, osećaj je isti, to je ono što nas spaja.

(Visited 35 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone