„Moramo prepoznati sreću“ – Kralj Čačka


Kralj Čačka @ CK13, Novi Sad 2016 (Foto: Maja Tomaš)U subotu 5. marta u Omladinskom centru CK13 nastupio je bend Kralj Čačka. Frontmen benda Nenad Marić je okupio muzičare koji zajedno stvaraju jedan sasvim drugačiji muzički pravac u odnosu na ono što smo navikli od domaćih bendova. Novosađani koji su te večeri bili u CK13 bili su oduševljeni, komentari i izrazi lica su govorili sve u prilog jedne misli – „Zašto ovo nismo čuli ranije? Gde je ovaj bend bio do sad?“. Prvi studijski snimak je objavljen krajem 2014. godine za pesmu „Avatar“, ali ovi muzičari sviraju već godinama unazad. Skromno bi bilo reći da je svedočanstvo njihove muzike autentično, inspirativno, posebno, nesvakidašnje i osvežavajuće. Kroz jednu neobičnu bluz atmosferu bend je vodio publiku u plovidbu misli, osećanja, razmene energije, ljubavi i strasti. Prostor je bio popunjen, ljudi su fotografisali, tapšali, zviždali. Kroz čitav koncert pažnja je bila fokusirana na svaku reč fenomelnih tekstova koji su se savršeno uklopili sa bojama muzike.

RockSvirke: Novosadska publika prisutna večeras se oduševila vašim nastupom. Primetili smo nešto novo, zanimljivo i u muzičkom smislu potpuno drugačije za domaću scenu. Osetili smo da je vaša muzika nastala na bazi kvalitetnog umetničkog rada koji broji godine, i da je potkovana uticajem najkvalitetnijih rok i bluz svetskih izvođača.

Kralj Čačka: Meni je jako drago što se to prepoznaje, a ti si to lepo rekla da ima tu svega. Sve ovo je ono što mi volimo, preneseno kroz naše filtere.

RockSvirke: Kad kažeš da ti je drago, koji osećaj najintenzivnije bukti u tebi?

Kralj Čačka: To je osećaj da mi je drago to što se opet pokazuje momenat da kad god se desi da u sebi nešto iskopamo i u sebi nešto pronađemo i raščistimo sa sobom onda smo na neki način i kod drugog to uradili, to se reflektuje.

RockSvirke: Šta misliš koliko je važno to što nazivaš da raščistimo sami sa sobom, da svako za sebe to uradi?

Kralj Čačka: Da, u tom žargonskom smislu je jako važno. Važno je utoliko ukoliko smo svi povezani na neki način i ukoliko smo svi negde, hteli to ili ne hteli, jedno u svim svojim devijacijama. To je proces koji svako od nas treba sam sa sobom da načini i samim tim utiče na druge.

RockSvirke: To je proces koji je nekad bolan i težak, da li vredi?

Kralj Čačka: Definitivnoje to stvar je izbora. Ali da, vredi.

RockSvirke: Jako su mi bili zanimljive reči jedne pesme, „Šta bi uradio za dva minuta sreće i tri minuta smisla?“ Šta to znači, objasni mi, zašto si to napisao?

Kralj Čačka: Teško mi je da to objašnjavam, više bih voleo da to ostane otvoreno i da se svako u tome pronađe.

RockSvirke: Šta je za tebe dva minuta sreće?

Kralj Čačka: Zapravo se tu dešava igra, sa dva minuuta sreće i tri minuta smisla. Ja još nisam potpuno shvatio ni sreću ni smisao, ja se i dalje pitam, ali to je prosto izašlo iz mene tako kako je izašlo. Bitniji mi je smisao. Sreća je stvar trenutka, i ako se desi to je super. A dešava se svakome, i ako je prepoznamo to je isto super. Mnogi ne prepoznaju sreću, a tu i zavisi čime se zadovoljavaju. Sreća može da bude pogled na drvo, pogled na ulicu, jedan razgovor,…

RockSvirke: Mi kao da nekad previše glorifikujemo taj pojam sreće?

Kralj Čačka: Nama su nametnuto od strane medija i nekih ideologija različite koncepcije sreće. Sreća je ovo i sreća je ono. Ali pitanje je da li ćemo da poverujemo u to što name je nametnutno ili ćemo da shvatimo da to nije to i prepoznamo svoju istinsku sreću.

RockSvirke: Šta bi ti izabrao za svoj život, koji je model sreće?

Kralj Čačka: Ja mislim da nemam luksuz da biram šta je za mene sreća. Po meni, tu se s jedne strane radi o izboru ali u isto vreme i ne možeš da biraš. I to je trik, možeš jedino da biraš unutar sebe. Unutar tebe se sve dešava, u nama su glavni izbori. Jer kad se u nama nešto pametno izabere onda to neverovatno daje odjek na ljude i okolinu spolja. A što se tiče muzike, muzika ima moć, i to spojena sa rečima koje su jako važne.

RockSvirke: Šta planiraš dalje, kada ćete izdati album?

Kralj Čačka: Uskoro, spremamo album, dosta toga smo snimili, svašta se tu dešava, sad je samo stvar rada, ali uskoro će tu da se pojavi.

RockSvirke: Večeras smo mi Novosađani čuli jedan bend koji nas je bukvalno ostavio neme, jako nam se svidela vaša muzika, opiši mi svoju satisfakciju time.

Kralj Čačka: To može da bude super, negde da zamaja i da zadovolji, ali ja idem dalje i radim dalje. Dobar fidbek od publike mi stvara vrstu odgovornosti da nastavim da stvaram. To je važno. Drago mi je da postoji taj utisak kod novosadske publike i da se dešava razmena na energetskim i komunikativnim nivoima. Ali i to je deo procesa.

RockSvirke: Ti si vrlo stabilan i zreo u stavovima da moramo da napredujemo, da idemo dalje da bismo postigli zadovooljstvo.

Kralj Čačka: Ne preostaje nam ništa drugo. Nema nazad, ima samo napred. Nema stagnacije. Možemo ili da nazadujemo ili da napredujemo. I to je u životu isto tako, sve je stvar borbe sa samim sobom, da li ću da idem napred ili ću da idem nazad. Važno je pitanje da li mogu da se izborim sa sobom.

RockSvirke: Jeste, ali svi znamo trenutke kad si u nekom svom padu, dole, kad misliš da ne možes dalje. Kako onda reaguješ?

Kralj Čačka: Ja nisam suicidalan, a da jesam verovatno bi se ubio (smeh). Ali pošto nisam onda uvek tražim izlaz.

RockSvirke: Milan je to dobro objasnio – „Samo čekam da prođe, samo čekam da prođe“.

Kralj Čačka: Da, upravo tako, odlično si to spomenula. On je rekao obične reči koje sve govore.

RockSvirke: A borba, šta je za tebe borba?

Kralj Čačka: Borba je unutrašnja stvar. To je borba sa samim sobom, sa svojim senkama. I ta borba je nešto što vredi. Ali moramo verovati da vredi. Mislim da većina pada u tom nedostatku vere da vredi boriti se. Vredi se boriti, pogotovo u ovom vremenu u kom živimo. Okruženi smo nedostatkom vere, nedostatkom ideja, neverom u visoke vrednosti. I šta mi možemo da uradimo? Možemo da se priklonimo tome, ali zašto se ja ne bi odupreo tome i borio.

RockSvirke: Kažeš da „ne želiš da se vratiš u svoj dom“. Šta znače te reči?

Kralj Čačka: Tu sam više mislio i na neki način govorio u ime svih onih ljudi koji odlaze negde i ne žele da se vrate odakle su došli. Jer u mestima koja su napustili vlada depresija i oni se sele u druge gradove, evropske zemlje. To je nešto što ne možeš da ne primetiš kao fenomen kod nas. Ja sam osetio to i zato sam napisao taj tekst. Ljudi oko nas odlaze. „Sve je mrtvo pusto, možeš li zaplakati“.
Time sam hteo da kažem da je sve oko nas mrtvo i pusto, a mi smo otupelii u osećanjima i doživljajima prema tome. Mi smo ravnodušni prema tome i to me plaši.

RockSvirke: Šta je za tebe ljubavno prepoznavanje? Da li to postoji, da li je to iluzija i da li to ima težinu?

Kralj Čačka: To su teška pitanja, prepoznavanje čoveka. Ljubavno prepoznavanje postoji ako se nađu te dve osobe ili bar jedna koja probudi nešto u drugoj osobi. Ja verujem da to postoji. I mislim da bi svet pukao da toga nema. Ali ne bih da razdvajam tu strast od razuma. Jer nekad iz strasti možemo mnogo da naučimo. Nekad su strasti muke, i kroz to isto učimo, kako da se obračunamo sa svojim strastima. Pitanje je često da li ih treba iživeti do kraja ili upoznati bolje na neki drugi način. Svakako, ne verujem da se strast može ugasiti. I sve je to normalno nego smo mi plašeni time. Taj strah nije lako pobediti ali vredi.

RockSvirke: Na kraju, ljubav je ta koja nas generalno motiviše?

Kralj Čačka: Nekad nema ljubavi da nas motiviše, nekad radimo zbog ljubavi koju tražimo. Kao da nemamo dovoljno ljubavi nego je tražimo kroz ono što radimo. Kad otkrijemo ljubav u nama onda je otkrijemo i u drugima.

  • Foto: Maja Tomaš
(Visited 177 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone