Massive Attack u Beogradskoj areni


Massive Attack“Drago nam je da smo po prvi put u Beogradu. Svesni smo koliko je teško ponovo izgraditi zemlju posle rata i zato smo zahvalni svima koji su izdvojili novac za kartu da slušaju naš koncert. Ova pesma je za vas” rekao je Robert del Naja iliti 3D, a publika je potonula u karmakomu.

Mesto: Beogradska arena, Novi Beograd
Vreme: Petak, 25. jun 2010.

Sinoćni koncert u Beogradskoj areni nije bio prva prilika da domaća publika gleda bristolske legende. Setimo se, Exit festival ih je ugostio leta 2004. Taj koncert publika više pamti po video predstavi, koja se sastojala iz emitovanja materijala na svetlećim prečagama, koje liče na ripstole na koje se smo se penjali na časovima fizičkog. Ripstoli su i dalje tu, ali je sve ostalo mnogo drugačije.

Martina Topley BirdZa početak, Del Naja i Marshall su započeli saradnju sa Martinom Topley Bird, čiji vokal je obeležio jedan od najboljih albuma prošle decenije, Trickijev Maxinquaye. Obučena u srebrnu haljinu, očiju prekrivenih debelim slojem šljašteće plave senke i sa plavim kovrdžama, Martina izgleda kao svemirska sirena, dok pokušava da zavede publiku njoj svojstvenim elektro-folkom.

To joj samo delimično uspeva, iako njen vokal samouvereno vlada ogromnim prostorom Arene, ovakva izvedba bi mnogo više odgovarala u malo intimnijem prostoru. “Brate, meni je ovo previše progresivno” reče jedan zalutali sa rejva drugom. Bolju reakciju publike je izmamila numera Overcome, Trickijeva verzija Karmacome, tokom koje joj se na sceni pridružio jedan nindža, što je obradovalo mnoge. Set je završila sa gitarskom Too Tough to Die sa albuma Quixotic. Za one koji vole da im se podilazi na srpskom, Martina je izgovorila sledeću rečenicu “Moj novi album izlazi sledećeg meseca”.

Usledila je poprilično duga pauza, tokom koje se publika dobrano unervozila, povici nestpljenja su dominirali atmosferom popunjene sale, da bi se svetla ugasila tek oko 22:30h. Tribalni bubnjevi, laseri koji paraju vazduh, pojavljivanje Roberta del Naje na sceni su momentalno spustili tenzije. Ili ih podigli ali u potpuno drugom smeru, jer Massive Attack zahtevaju angažovanog slušaoca, pesme započinju u mid-tempu i gruvaju do ekstatičnog završetka, što tela bez pogovora prate.

Massive Attack

Pogled je hipnotički vezan za ekrane sa kojih se emituju loše vesti, snimci policijskih brutalnosti, fragmeti ispovesti optuženika za terorizam, upozorenja o nadolazećim prirodnim katastrofama, nizovi binarnih brojeva i cifara koje podsećaju na izveštaje sa berze. Sve ono što svakodnevno unosimo u organizam, uz kafu i doručak. Ovakvo podsećanje, u kombinaciji sa furioznom elektronikom u kojoj se mešaju dub, rege i soul uticaji, dovodi do čisto instinktivnih reakcija.

Massive AttackMartina izvodi Babel i Psyche sa novog albuma, Heligoland, kao i eteričnu verziju Teardrop. Sa bendom je i dugogodišnji saradnik, Horace Andy, koji prvo izvodi Girl, I Love You, a malo kasnije Angel. “Love ya, love ya, love ya…..” odzvanja halom, što izaziva opšti head bang kod publike tokom gitarske završnice, kao da je u pitanju veliko okupljanje metalaca. Pesme sa albuma Mezzanine iz 1998. (Rising Son, Mezzanine i Angel) koji je nagovestio promenu zvuka ka mračnijim gitarama, a tematski značio svesno prepuštanje paranoji, su zaslužne za kolektivni trans koji će kulminirati tokom orjentalnim zvucima obojene Inertia Creeps, dok nas sa svetlećih ripstola bombraduju ne vesti o geografski udaljenim katastrofama, već bljuvotine iz domaćeg dvorišta.

Pesma koju mnogi tumače kao stravičnu sliku destruktivnog odnosa između muškarca i žene, se u ovakvoj izvedbi, svodi na svoj naslov, upozorenje o opštoj inerciji koja gamiže društvom, koga zapljuskuju informacije o nekakvom Bojaniću, Ceci i Karleuši i koje kao najveći nacionalni poraz doživljava dva gola od Australije. Naravno, Massive Attack o ovome pojma nemaju, ali gde god da odu slična situacija ih čeka.

Pored zahvalnice publici, del Naja će reći da Karmacomu izvode specijalno za nas. Svesno, bend pesmu zaustavlja u momentu refrena, a oduševljenje se emituje iz hiljade grla. Pevačica Deborah Miller sa nadahuto izvedenom Unfinished Sympathy vraća nas u daleku 1991., kada je i za Massive Attack, a i za nas mnogo toga počelo.

Massive Attack

Na sceni će im se pridružiti još jednom Horace Andy u Splitting the Atom, kojim dominira zlokobno privlačni vokal Daddy G-ja. Poslednja numera je Atlas Air, a vizuelni deo koncerta, za koji je zadužena grupa United Visual Artists, se završava brzim smenjivanjem logoa najvećih svetskih korporacija, a najveću pažnju (a i osudu) dobija British Petroleum. Za one koji ne vole da im se ideološki stav servira u tami kluba uz pivo, Massive Attack imaju dobro opravdanje – oni se ne bave zabavom, to su veoma uticajni muzičari koje ne biste prepoznali da prođu pored vas na ulici. Takav (beskompromisan) odnos prema poslu im daje za pravo da budi istinski politički bend.

Ključ razumevanja zašto su Massive Attack naišli na tako dobru reakciju publike se mora tražiti u 90-im. Trip hop, kao sumorna verzija repa sa one strane okeana, u kombinaciji sa elektronikom, uveo je na scenu jednan novi senzibilitet – to je bila muzika za ljude koje je kraj veka ispunjavao zebnjom, a ne oduševljenjem. Bristolska teskoba je naišla na plodno tle u zemlji pod embargom.

I kasnije, Massive Attack su nastavili da budu hroničari sveta koji polako, ali sigurno klizi ka propasti, a njihovi koncerti svedoče da su svi naši strahovi stvarni. Ali nam i ukazuju da u tom osećaju nikako nismo sami.

Galerija fotografija Stanislava Milojkovića

Autor: Jelena Maksimović

Foto: Stanislav Milojković

(Visited 25 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone