Manic Street Preachers – Postcard from a Young Man


Manic Street Preachers - Postcard From A Young Man(Columbia)

Manic Street Preachers isporučuju solidnu radio-friendly rock ploču, a idu i korak dalje – žele da svoje poruke prenesu najširem mogućem broju ljudi.

Manic Street Preachers su jedan od onih bendova koji unutar svog univerzuma plove prilično vešto, a to čine i dovoljno glasno da zvuk vesala čujemo i mi sa strane, kako bismo mogli da se uključimo u plovidbu. Jer, sebično bi bilo da takve zvuke zadrže samo za sebe. Početkom devedesetih Generation Terrorists je grmeo, zato smo ga čuli. Nešto docnije, Everything Must Go i This is My Truth, Tell Me Yours su pažnju privukli jakim porukama. Postcard From A Young Man, pak, pažnju privlači svojom šarmantnom pretencioznošću i lepotom.

Najbolji dokaz za to je otvarajuća (It’s Not War) Just The End of Love. Odlična gitarska tema protkana lepršavim orkestracijama budi laki optimizam, možda na momente pomalo i usiljen, ali i dalje vrlo poželjan i relaksirajući. Naslovna numera Postcard from a Young Man nastavlja u istom ključu, dovodeći nas ubrzo do ležerne Some Kind of Nothingness (numere u kojoj Deanu Bradfieldu pomaže Ian McCulloch, perjanica Echo & The Bunnymena) koja je možda za nijansu više robi-vilijemsovska nego što bi nečijem uhu godilo, ali i dalje dovoljno pečatirana MSP žigom da nepogrešivo znamo o kome je reč.

Reference su u nekim pesmama na ovom albumu jednostavno neizbežne, ma koliko se to nekome dopadalo ili ne i ma koliko MSP predstavljaju bend sa jasnim i prepoznatljivim autorskim pedigreom. Tako u Hazeltone Avenue imamo očigledan sudar laganijeg Lennyja Kravitz- a i orijentalnih momenata na kakve su nas navikli Live i The Tea Party, što na momente Deana i ekipu suviše odvlači od MSP izraza.

Manic Street PreachersIpak, može se reći da su Manic Street Preachers sada u sličnoj fazi u kojoj se, recimo, Pearl Jam nalaze već nekoliko albuma. Muziku prave potpuno relaksirani. Pearl Jam su malo ekstremniji i direktniji u tom pristupu, kako po pitanju samih ploča tako i po pitanju živih nastupa (pretežno su orijentisani na koncerte na tajnim lokacijama za odabrane fanove), ali sve u svemu, prave muziku isključivo sebe radi. Manic Street Preachers su, s druge strane, takođe potpuno rasterećeni od suvišnih principijelnosti, ali imaju drugačiji cilj od Pearl Jama; oni, prema sopstvenom priznanju, žele ovim albumom da se probiju u najširi mainstream (lično nisam siguran da tamo nisu bili i do sada, ali dobro, da im verujemo na reč) i ono što imaju da kažu, kažu najširim narodnim masama diljem planete. I žele sebe da čuju na radiju. Tako rekoše. I, ovo jeste jedna lepa radijska ploča. Prijatna, ali ne i plitka. Lepa, ali ne i banalna. Šarena, ali ne i svaštarska. Ovo je tačno ono što treba čuti ujutru kad se probudiš. Isključiš budilnik, uključiš radio prijemnik i čuješ vesele mandoline u I Think I Found It. Onda sledi malo distorzija, bili-ajdolovski rif, gostujući bas Duff McKagana i (opet) veseo refren u A Billion Balconies Facing the Sun, a sve to pod uslovom da sa druge strane tvog radija, za miksetom sedi MSP fanatik koji je rešio da pusti u etar ceo album pa makar i po cenu otkaza.

Što se tiče aspiracija Preachersa da njihove ovogodišnje propovedi dođu do najšireg mogućeg auditorijuma, tu su, bar za sada, sudeći prema kotiranju na nacionalnim listama, najbolji posao uradili u rodnoj im Britaniji, gde su uleteli na treće mesto, i u Grčkoj, gde su dospeli do osmog mesta nacionalne liste albuma. U ostatku sveta planovi nisu išli baš tako dobro, što, opet, nikako ne umanjuje lepotu ove ploče.

Iako Nicky Wire i James Dean Bradfield onomad pominjaše kako će ovo biti Van Halen meets The Supremes ploča, nemojte se zavaravati. Ovo je ipak „samo“ solidna rock/power pop ploča nakićena raznim ukrasima i detaljima, ponegde prenatrpana, ali uprkos tome vrlo familijarna i topla. Od Preachersa za ovu priliku i više nego dovoljno. Osim što je reč o zanimljivom albumu, Postcard from a Young Man je i sasvim dobar povod za intimnu reviziju njihovog stvaralaštva i ponovni uvid u genezu jednog od retkih rock bendova koji još uvek ima šta da kaže.

(Visited 24 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone