Kolja i Grobovlasnici svom snagom u Novom Sadu


Kolja i GrobovlasniciVišedecenijski užitak sa filmske trake, malih ekrana i filmskih platna se preselio na muzičku pozornicu. Naročito u subotu, 26. decembra, u novosadskom klubu Quarter, koji je bio tesan da primi sve poklonike kvalitetnog zvuka pre svega, a potom poštovalaca lika i dela Nikole Pejakovića – Kolje i muzike njegove prateće grupe Grobovlasnici.

Koncert je počeo na vreme, tj, za današenje poimanje klupskih svirki, rano. Kao što smo očekivali i kao što je bilo najavljeno, to je bilo predstavljanje novog albuma pod nazivom Grobovlasnici i sviranje najeminentnijih pesama sa prethodna dva albuma.

Otvoren sa pesmom „Da li venem ili zrim“, mirnom poluakustičnom temom koja razrađuje ovo filozofsko retorsko pitanje. Odmah je nastavljeno sa pesmom „Mladoženja“, koja je među najistaknutijim i, verovatno, najveselijim sa novog albuma. Sjajan bluz i svojevrsni omaž pojedinim preminulim muzičarima usledio je sa „Maršala Birjuzova“ u kojoj je Kolja pokazao sviračko umeće na usnoj harmonici.

Ono što je mnogobrojna publika željno očekivala, to je bilo izvođenje numera sa početka karijere. „Zulu uštipci“, koja je kao uvod imala muzički intro, kao i prvo obraćanje publici rečima „…hvala vam što ste se okupili u ovako malom broju“, totalno u stilu glumca. Predstavljajući narednu pesmu kao nežnu, pozivajući da svako zagrli svoju nežniju polovinu, počeli su prvi taktovi „Eto, udade se ti za konja“, antologijske numere, za koju će tek protek vremena pokazati koliko je velika i bitna. Zajednički imenitelj za album Grobovlasnici jeste bluz, te je čitav blok novih pesama, predstavljao kvalitetnu bluz svirku, gde je petočlani bend pokazao zavidno sviračko umeće i fantastičan muzički osećaj. Taj blok je podrazumevao „I kad umrem, meni neće biti lako“, „Ono što želim“ i „Moja perut ima sjaj“. Etno momenat je nastupio prilikom solo izvođenja pesme „Volela sam Rajka“, koja se može uporediti sa poznatom pesmom koja je, sa ili bez namere, postala kafanski hit.

„Nije bila subota naveče, nego utorak…“, stihovi koji nisu baš odgovarali datom trenutku i danu (jeste bila subota naveče) su najavili hit „Spao remen“, jak rokenrolerski gruv. Disko uvod je značio samo jedno, a to je „Disko smrad“, koji je izazvao veliku euforiju ljudi, a i horsko pevanje. Stvar koja je trebala da označi kraj, makar oficijelnog dela koncerta, je pesma koja u sebi sadrži mnoga slavna muzička imena, kao što su „Bob Geldof, Elton Džon i drugi..“, sve u fanki maniru, to je „Live aid“. „Samo ja mogu da se drogiram! Vi ne možete!“, bio je sarkastičan Nikola Pejaković, vraćajući se na binu posle kratkotrajnog poziva i uzvika na bis. Naravno, nijedan Koljin koncert ne može da se završi bez najomiljenijeg i najvećeg hita, koji ima lako pamtljiv, lako pevljiv refren, koji i nije baš za svaku priliku, interesantna avantura pod nazivom „Užički heroin“.

I Kolja i Grobovlasnici i novosađani su konačno dočekali tu subotnju razmenu pozitivne energije. Da je čekanje bilo dugo i nestrpljivo, pokazao je ogroman red za fotografisanje sa članovima grupe nakon koncerta. Nadajmo se da čekanje, koje je već počelo u subotu oko ponoći, neće biti tako dugo.

(Visited 53 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone