Javni intervju sa Vladimirom Kolarićem Koletom (Veliki Prezir)


Kole (Veliki Prezir) - Foto: Saša AjdanovU četvrtak 19.5.2016. godine, Vladimir Kolarić (Veliki Prezir) je nakon fantastičnog solo nastupa prihvatio izazov i ekskluzivno za Rock Svirke dao javni intervju. Fanovi su imali prilike da ga pitaju sve što su oduvek želeli a to za njih još niko nije uradio. Svima je to bilo potpuno novo iskustvo, a atmosfera je bila gotovo porodična.

Fanovi: Da li si sam ili usamljen? (neko iz publike: „Au, ovaj odma u glavu!“)

Kole: Uvek si sam a nekad si manje usamljen a nekad više ali si uglavnom usamljen.

Fanovi: Nikad je kraj. Šta to znači?

Kole: Ćao ja sam Koki (opšti smeh).. pa to je kao igra reči: kad je spojeno u jednu reč to je neki protok vremena koji se nikad ne završava u stvari bez obzira na našu egzistenciju. Može da bude ni kad je kraj, to je zgodno pošto smo mislili da nam je to poslednja ploča, na sreću nije. Nije kraj ni kad je kraj, a i da nikad nije kraj što je ono ..dvosmisleno namerno.

Fanovi: Ne sviđa mi se tvoj komentar da smo uvek tako sami..

Kole: Kako nismo sami? Kad budeš umirao bićeš sam a i kad si se rodio i tako dalje..

Fanovi: Nemaš kera?

Kole: A to je ono nisi sam (smeh).. Imam psa.. imam kera i on je sam i ja sam sam a niko od nas nema ovaj podstanare u glavi. To je na žalost tako. Ponekad se.. kad sam bio mlad imao sam neke izmišljene prijatelje a sad ih više nema.

Fanovi: A neprijatelje?

Kole: Nemam ni neprijatelje, nemam ni sebe više..

Fanovi: Veliki Prezir postoji od ’94. godine..

Kole: ’95.

Fanovi: Wikipedia kaže od ’94.

Kole: Uh Wikipedia kaže da je zemlja okrugla a moj kum Robert gitarista iz grupe Veliki Prezir tvrdi da je ravna ploča (opšti smeh) … zemlja je ravna i da je on to proverio jednostavnim ogledom sa lampom i rukom i senka koja se odbija..tako je izjavio „U sunce je daleko, šta oni pričaju?“ i dok je gledao neku seriju shvatio je teoriju relativiteta koja nije naučna uopšte. Njemu je sinulo da je singularitet u stvari kao kad sunce upadne u čaršaf!

Fanovi: Koju energiju osećaš kada si sam i kad si sa bendom?

Kole: Opet se vraćamo, sam si pa sam čak i sa bendom, nema neke razlike osim što kad sviraš sa bendom imaš neki osećaj čopora i onda je to lakše, mislim kad loviš u čoporu, a kad si sam teže se ulovi itd. Ovo je malo teže nego sviranje sa bendom zato što nema čopora iza tebe i onda sam pokušavaš da preživiš.

Fanovi: Kole, da li si ikada poželeo da odustaneš i zašto?

Kole: Od čega? Od života ili..

Fanovi: Ne, od ovog čime se baviš.

Kole: Ne, apsolutno, nije mi nikad palo na pamet. Mislio sam da neću možda javno da nastupam, to mi je prolazilo kroz glavu, ali da neću da sviram uopšte to..nikad nije dolazilo u obzir. (publika aplaudira).

Fanovi: Pratim rokenrol tu negde kad je i Veliki Prezir počeo a ima gomila bendova koji su se pojavili i nestali. Jel imaš neko objašnjenje kako si opstao sve ovo vreme? (opšti smeh)

Kole: Pa brate, šta da ti kažem? Kako ne nestati? To je mnogo teže, nestati je deset puta lakše pošto.. Gde živimo (smeh) itd.

Fanovi: Da ali kako?

Kole: Kako? Voliš to što radiš i to je deo tvog života, potrebe, u stvari ogromne potrebe i onda ne možeš da ne radiš to.

Fanovi: Uvek me je zanimalo zašto Veliki Prezir u odnosu na pesme koje su prepune Erosa (na pomen reči eros fanovi dobacuju erosa erosa.. opšti smeh)

Kole: Baš zato! Eros Ramacoti harmonije koje slaže, to su vrhunske harmonije (smeh),.. šalim se naravno..ali Veliki Prezir, baš zato nsimo hteli da imamo ime kao neki heavy metal ili već neki hard core ime, a pritom se i oslanja na vreme u kojem smo živeli tada kad smo počinjali..

Fanovi: Navodite ljude na pogrešan trag?

Kole: Pa da da, nismo mi baš bili vešti sa tim promovisanjem našeg rada nikad, niti ćemo biti i onda tako to, šta da radiš..

Fanovi: Jel imaš neki trip.. (Kole se ubacuje: „nemam kod sebe“, opšti smeh)..Da li se osećaš dovoljno slobodno da svaku emociju izraziš kroz muziku?

Kole: Uglavnom jedino kako ja mogu da izrazim emociju, mislim pravu neku istinsku i dubinsku je kroz muziku.. ja sam dosta introvertna osoba i to i onda to je možda za mene na neki način lečenje… Da, da.. ne mogu da verujem šta sad radim! Mislim stojim ovde i pričam, potpuno neverovatno! (opšti smeh) ..i držim mikrofon (smeh)

Fanovi: jel može neka insajderska informacija o rokenrol životu? Kako izgleda kad odeš u bekstejdž?

Kole: To je gole žene, to je droga evo sad vidiš igraju, totalni haos. (opšti smeh)

Fanovi: Šta za tebe znači Vrbas, sad kad živiš u Beogradu?

Kole: Vrbas je mesto gde sam živeo nekad, a Beograd je mesto gde živim sad.. ja apsolutno nemam te lokal patriotske.. mogu da živim bilo gde (iz publike uzvikuji: „To to to“ aplauz) uopšte mi nije bitno odakle sam.

Fanovi: Jel te sramota?

Kole: Sramota? Ne, ne zašto?

Fanovi: Ljude je sramota kad dođu iz manjeg mesta, znaš..

Kole: Meni je super što sam došao iz malog mesta, al u koje sam to veliko mesto došao?

Fanovi: Možda nisi iz Bosne, to je možda problem?

Kole: Ja sam Crnogorac (opšti smeh).. mešanac u stvari, mešanac, mešanac.. mešano

Fanovi: Možda i to ima neke veze?

Kole: Ima kako nema (smeh)

Fanovi: Znam da ne voliš jubileje al tačno je dvadeset godina kako si izdao prvi album sa velikim Prezirom ’96. i reci mi tad kad si počinjao da li je ispalo približno onako kako si zamišljao? Kako si zamišljao u tom trenutku da će tvoj život izgledati danas?

Kole: Poznato je da mladi ljudi ne razmišljaju a neki i kad ostare oni isto ne razmišljaju.. apsolutno nisam imao nikakve dugoročne planove niti samišao tako daleko, ne razmišljam čak ni šta će biti za deset minuta..

Fanovi: Misliš da si uradio sve što si mogao?

Kole: Apsolutno nisam i užasno mi je malo vremena ostalo a bih još mnogo toga da uradim, dićiću prst (podiže mali prst opšti smeh)

Fanovi: Zar nije to suština, taj osećaj da mogu još više, bez obzira šta drugi mislili – da je to famozno, veličanstveno, da je to kul i super ali tvoj lični osećaj?

Kole: Moj lični osećaj?

Fanovi: Tvoj lični osećaj!

Kole: Moj lični osećaj je da mogu mnogo više i da hoću još više i da hoću još da radim i tako dalje, mislim ja nisam nikad zadovoljan..

Fanovi: Suština bukvalno!

Kole: Ne znam da li je suština ili prokletstvo.. ja bih uvek nešto da promenim.. uvek mislim da nisam završio to što sam započeo, a ko zna šta sam započeo..

Fanovi: Fundamentalno pitanje, kako u stvari nastaje pesma (neko dobacuje: “pa reci mu za sto evra al nemoj džabe“)

Kole: Ne ne postoje mislim nikakve pare. Ne znam kako nastaju pesme.. pesme nastaju iz neke opet vrlo intimne potrebe da nešto kao napraviš ili nešto osetiš.. mislim ne postoji neki sad kao univerzalni recept za to ali ili imaš tu potrebu i uspe ti ili ne.. nemam pojma kako nastaju pesme, to možda niko ne zna.

Fanovi: Mislim primetio sam da dosta bendova ima problem sa porukom samom.. (neko dobacuje: „To je pitanje za Nikolu Pavkovića“).

Kole: Poruku? Ne, ja nemam nikavog poriva da počnem nešto da radim ako nemam neki unutrašnji lakmus ili kako već to da nazovem.. nešto što mi kaže ova pesma je dobra! Čak i ako je ne razumem u prvom momentu.. preispitivanje do kraja.. ako ta pesma prođe tu prvu prepreku ili već nešto a ima ih dosta, e onda je dobra.. ako mogu odma da je otpevam i odsviram to je dobra pesma.

Fanovi: Jel to bilo sa pesmom „To“?

Kole: Normalno, napisao sam je za pola sata.

Fanovi: Hteo sam da pitam za mir u grudima (odnosi se na stih pesme „Nikadjekraj“) da li tu postoji neki recept ili? Kako uopšte da doživimo taj stih?

Kole: Pa upravo tako mislim,..pesma je znači da se pomirimo sa protokom, sa vremenom koje prolazi jer ono u stvari ne postoji i taj mir je nešto što treba da se postigne, što je uvek vrlo teško i retkima uspeva u smislu da budu nirni sami sa sobom..mislim mogao sam i nešto pametnije da smislim..

Fanovi: Nee, to je to!

Kole: Tako je! Tako je! (smeh)

Fanovi: Tako je! (aplauz)

  • Moderator: Boris Malinović
  • Foto: Saša Ajdanov
(Visited 719 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone